Na površinskim kopovima RB “Kolubara” godišnje se proizvede 30 miliona tona lignita, čime se u Srbiji obezbeđuje 52 odsto električne energije.
Rudarstvo je osnov naše industrije, energetskog sektora, a samim tim i ekonomije Srbije u celosti. Bez obzira na nivo razvijenosti zemlje, energetski sektor uvek je među ključnim granama ekonomskog i uopšte nacionalnog napretka. Jedna od najbitnijih stavki energetskih politika svih zemalja sveta jeste proizvodnja električne energije, a ključni faktor sigurnosti je snabdevanje sirovinama.
S obzirom na to da su ekološki zakoni u svetu sve strožiji i jači, a izvesnost iscrpljivanja neobnovljivih izvora energije sve veća, mnogo pažnje poklanja se obnovljivim izvorima. Ipak, oni neće u dogledno vreme moći da na ekonomičan način zadovolje rastuću energetsku tražnju. Zato industrija lignita predstavlja garant dugoročne energetske bezbednosti.
Oslanjanje na lignit
U Srbiji se danas električna energija proizvodi sagorevanjem lignitskog uglja, tako da se naša zemlja u velikoj meri oslanja na tu rudu. Najveće privredno društvo u sastavu „Elektroprivrede Srbije“ i vodeći proizvođač uglja je Rudarski basen „Kolubara“, na čijim se površinskim kopovima godišnje proizvede 30 miliona tona lignita. Time se obezbeđuje 52 odsto električne energije u Srbiji. Od kolubarskog uglja godišnje se proizvodi oko 20 milijardi kilovat-časova električne energije.
Bilansne i potencijalne rezerve lignita iznose 3.356.125.000 tona i nalaze se u tri ugljonosna basena: kolubarskom, kostolačkom i kovinskom. Najveći deo kolubarskog lignita (90 odsto) koristi se za proizvodnju električne energije u TE „Nikola Tesla“ u Obrenovcu, u TE „Kolubara“ u Velikim Crljenima i TE „Morava“ u Svilajncu.
Sigurna i stabilna proizvodnja uglja iz kolubarskog ugljonosnog basena za potrebe termoelektrana „Nikola Tesla“ jeste ključni oslonac i preduslov ostvarivanja bilansa proizvodnje električne energije u Republici Srbiji. S tim u vezi, pored trenutno aktivnih površinskih kopova koji obezbeđuju ugalj za termoelektrane, u planu razvoja je otvaranje novih.
„Strategija Elektroprivrede Srbije do 2015. godine“, kao i „Planovi razvoja Elektroprivrede Srbije“ predviđaju izgradnju novih termokapaciteta koji koriste ugalj iz RB „Kolubara“ i povećanje za 700 megavati. Izgradnju novih termokapaciteta mora da prati i izgradnja i otvaranje novih površinskih kopova koji će biti u mogućnosti da proizvedu potrebnu količinu uglja, oko osam miliona tona godišnje. Za snabdevanje novog termokapaciteta TE „Kolubara B“ u Kaleniću planirane su rezerve uglja sa kopa „Radljevo“, čije je otvaranje predviđeno za drugu polovinu 2014. godine.
Zaštita životne sredine
Kako bismo i u budućnosti mogli da računamo na kolubarski ugalj, stručnjaci iz te oblasti upozoravaju da je on neobnovljivi izvor energije i da se mora racionalno iskorišćavati.
Naravno, uz smanjenje uticaja na životnu sredinu. U cilju racionalnog upravljanja prirodnim resursima, uz prateće smanjenje atmosferskog zagađenja u elektranama koje koriste ugalj iz RB „Kolubara“, nastao je Projekat unapređenja životne sredine u Kolubarskom ugljenom basenu. Projekat ima tehnološki, ekološki i socijalni značaj.
Realizacija tog projekta, to jest „Zelene linije“, omogućava da snabdevanje energijom u Republici Srbiji bude ekološki unapređeno, pouzdano i efikasno, što pozitivno utiče na ekonomski rast, zaštitu životne sredine i klimatske promene, kao i na unapređenje uslova života lokalnog stanovništva. Njime se obezbeđuje korišćenje lignita ujednačenog kvaliteta (primena homogenizacije) koji se otkopava u RB „Kolubara“, što omogućava povećanje efikasnosti rada TE „Nikola Tesla“ i TE „Morava“.
Rudnici uglja u EU nerentabilni
U industriji uglja u zemljama Evropske unije mnogi rudnici su postali nerentabilni i dobijaju subvencije od država kako bi se osigurao njihov opstanak, makar do 2018. godine kada će članice morati da zatvore nekonkurentne rudnike. Određena državna pomoć će biti dozvoljena do 2027. godine, ali samo za „posebne“ troškove koji se ne odnose na proizvodnju već na socijalne programe i obnavljanje lokacije.
Izvor Akter
