Dva meseca su prošla od poslednjeg deljenja karata u Nemanjinoj 11, a izgleda da niko nije obavestio Zoranu Mihajlović da više nije ministar energetike.
DVA meseca su prošla od poslednjeg deljenja karata u Nemanjinoj 11, a izgleda da niko nije obavestio Zoranu Mihajlović da više nije ministar energetike. Iako je položila zakletvu da u novoj vladi vodi resore građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja, Mihajlovićeva najviše brine o gasovodu „Južni tok“.
Energična ministarka je tokom prošle nedelje nekoliko puta davala izjave o ovom međunarodnom projektu. U pravu je kada kaže da Srbija mora da brine i o alternativnom načinu snabdevanja gasom.
Pogotovo je ispravna teza da bi trebalo da sačekamo sa izgradnjom naše deonice, nakon što je bugarski premijer Plamen Orešarski prihvatio „sugestiju“ američkih senatora i suspendovao izgradnju „Južnog toka“. Logično bi bilo da odložimo gradnju gasovoda, ako nemamo na šta da ga prikopčamo.
Ono što nije logično je zašto o tome priča šef ministarstva, čiji je zadatak u slučaju „Južni tok“ da izda ili ne izda građevinsku, a kasnije i upotrebnu dozvolu?
Ako je htela svojim iskustvom da pomogne kolegi iz Vlade Aleksandru Antiću, onda se njeni postupci donekle i mogu opravdati.
Možda bi efikasnije bilo da mu je svoje sugestije prenela na sednici Vlade ili u četiri oka, a ne direktno u etar. Kako bi bilo da Antić ili Velja Ilić preko medija objašnjavaju kako treba da se grade koridori ili probijaju tuneli?
Svojim nastupima je samo podgrejala opravdane ili neopravdane sumnje i nagađanja, koje su je pratile tokom mandata u Ministarstvu energetike da je bila brana „Južnom toku“ i da se zalagala za neki drugi gasovod, koji nema prefiks „ruski“.
Izvor Novosti
