– Gradnja termoelektrane “Kolubara B” danas sve više podseća na priču o podizanju Skadra na Bojani. Do sada je u ovaj objekat uloženo više stotina miliona evra. Planovi za ovu termoelektranu urađeni su još 80-ih godina prošlog veka, a 10 godina kasnije radovi na izgradnji zaustavljeni su zbog sankcija. Koncept je obnovljen 2007. godine, međutim, od tada pa sve do danas čitav ovaj posao tapka u mestu.
Ovih dana navršiće se tačno 25 godina od kako je započela izgradnja termoelektrane “Kolubara B” snage 750 megavata. Radovi na jednom od najambicioznijih projekata na Balkanu zaustavljeni su posle nešto više od tri godina, zbog uvođenja ekonomskih sankcija tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji. Te države, ali ni sankcija, već odavno više neme, ali je nastavak izgradnje termoelektraner još uvek neizvestan.
Za to vreme u selu Kalenić radničko naselje čeka graditelje, a u barake, u kojima su oni trebali da žive, uselile su se izbeglice iz Hrvatske i sa Kosova. Radnička kantina danas zvrji prazna. Na ogromnom placu, veličine 114 hektara, stoje dva ogromna betonska “spomen-tornja” u kojima su ugrađeni liftovi, pored je upravna zgrada, nešto dalje dva skladišta i mašinska radionica. Uredno poslagane cevi budućeg kotla i oprema za termoelektranu, vredna preko 100 miliona evra, već četvrt veka čekaju neka bolja vremena. Sem elketronike, koja je zastarela, sve drugo još uvek može da se iskoristi.
Srbija nema para, pa je za realizaciju ovog projekta ključno ulaganje stranih partnera, ali se postavlja logično pitanje, zašto se početak, tj. nastavak izgradnje TE „Kolubara B“ odlaže iz godine u godinu ako već postoji dogovorena saradnja. Da li je u pitanju samo ekonomska kriza, koja je privremeno obustavila investicije velikih energetskih kompanijaili, ili je nešto drugo po sredi.
Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) saopštio je nedavno da Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) nije više zainteresovana za finansiranje TE „Kolubara B”, jer razvoj tog projekat nije napredovao više od dve godine. Navedeno je i da će klijenti u tom projektu, EPS i italijanski „Edison”, morati da dokažu da su planovi u skladu sa ekološkim i svim drugim standardima koje propisuje Evriopska unija.
Dakle, čekaju se „Edison” i Evropska banka koji se očigledno nećkaju oko donošenja konačne odluke. Prvi procenjuju isplativost proizvedenog kilovata, a drugi bi da ulažu samo u projekte gde se primenjuje takozvana zelena tehnologija, kakav, u ovom trenutku zasaigurno nije izgradnja termoelektrane čiji su projketi nastali još početkom osamdesetih godina prošlog veka.
U Srbiji već 25 godina nije izgrađena ni jedna termoelektrana. Proizvodnja struje u ovom trenutku zadovoljava potrebe samo domaćeg tržišta, ali uglavnom nije dovoljna za potrošnju tokom zime, i tada se mora uvoziti. Inače, energetska stabilnost države zavisi od uglja koji u proizvodnji električne energije učestvuje čak sa 64.1, hidroenergija je na drugom mestu sa 34.5, a na trećem prirodni gas sa zanemarljivih 1.4 odsto udela u ukupnoj proizvodnji.
“Crno zlato” očigledeno ima izvesnu budućnost. Pod uslovom da ispunjava sve oštre mere zaštite životne sredine, uz modernizaciju i uvođenje novih tehnologija, ugalj će ostati vodeći energent, bez obzira na sve „evropske priče“ o obnovljivim izvorima energije. Izgradnjom termoelektrane “Kolubara B” rešio bi se manjak električne energije, a istovremeno bi bio moguć i izvoz viška struje u reginu Balkana.
Međutim, izgradnja TE u Kaleniću danas sve sve više podseća na priču o gradnji Skadra na Bojani. Do sada je u ovaj objekat uloženo više stotina miliona evra. Planovi za ovu termoelektranu urađeni su još 80-ih godina prošlog veka, a 10 godina kasnije radovi na izgradnji zaustavljeni su zbog sankcija. Koncept je obnovljen 2007. godine, međutim, od tada pa sve do danas čitav ovaj posao tapka u mestu.
Prosečna starost blokova u termoelektranama u Srbiji je 39 godina. Još za vreme Koštuničine vlade doneta je odluka da se nastavi sa izgradnjom ali do kraja njegovog mandata na tom planu ništa značajno nije preduzeto. Promenom vlasti, promenjena je energetska politika, pa je u čitavu priču ušla i nova ideja – izgradnja bloka B3 u TE “Nikola Tesla” u Obrenovcu, koji bi trebao da zameni zastarela postrojenja.
Nekoliko godina su trajala politička prepucavanja oko toga šta bi za Srbiju bilo ipslativije rešenje – nastavak izgradnje „Kolubare B”, ili otvaranje novog bloka B 3 u Obrenovcu. Jedni su tvrdili da je zbog zastarele tehnologije bolje izgraditi novi blok, dok su drugi bili za nastavak izgardnje TE zbog blizine kopa „Radljevo” i značajno niže cene transporta uglja do budućih kotlova. Dilema je ostala ne razrešena, ali su danas oba ova plana rapnopravno u opticaju.
Početkom ove godine, kineska nacionalna elektroenergetska korporacija „Sinomah Sieniisi-Sieniitisi”, otvorila je svoje predstavništvo za Evropu na Ubu. Kinezi su spremni i da ulože čak 1,3 milijarde evra samo u „Kolubaru B“ i „Radljevo“. Oni su zainteresovani za ulaganje u velike energetske projekte u srpskoj elektroprivredi, pored ova dva i u „Đerdap“ 3, ali i u izgradnju malih hidroelektrana.
Da li će Kineske firme dobiti priliku sve zavisi od ishoda pregovora sa italijanskim „Edisonom” koji je u međuvremenu postao deo najveće Franscuske elektroenrgetske kopmanije EDF. Obzirom da Srbija ima sporazum o strateškom partnerstvu sa „Edison”-om realizacija tog projekta navodno nije dovedena u pitanje. Saradnja EPS-a sa Italijanima traje od juna 2011. a planirano je da se termoelektrana izgradi do 2017. godine.
Kako je iz EDF-a najavljeno investiranje će biti prošireno i na obnovljive izvore energije. Inače, ova energetska korporacija je jedna od najjačih u Evropi. Reč je o gigantu koji realizuje 35 puta veću proizvodnju i 40 puta veći promet od EPS-a, a samo za istraživanje i razvoj godišnje investira 518 miliona evra.
I dok Kinezi počinju sa izgradnjom novog bloka u TE „Kostolac B“, TE „Kolubara B“ će morati da sačeka, jer za protekle dve i po godine ništa konkretno nije urađeno na ovom projektu. Za snabdevanje TE „Kolubara B“ u Kaleniću, planirane su rezerve uglja sa kopa „Radljevo“, čije je otvaranje najavljeno za 2014. godinu. Procenjeno je da one iznose 450 miliona tona lignita, što je dovonjno da se obezbediti sigurno snabdevanje buduće TE „Kolubara B“ i bloka B3 u TENT-u.
Na pitanje šta će u budućnosti biti s TE u Kaleniću posle svih ovih godina lutanja danas je zaista teško odgovoriti. Pre izvesnog vremena pomoćnik ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine Dejan Trifunović izjavio je da je realizacija ovog projekta pod velikim znakom pitanja, pre svega zbog cene struje, koja će se proizvoditi u tom objektu, ali i značajnih ekoloških rizika.
On je tada rekao da je zadatak Ministarstva da kreira strategiju ali da pri tome ne ulazi u pitanja koja se tiču komercijalnih ugovora. Shodno tome, u ministarstvu postoji lista prioritetnih projekata, među kojima je i „Kolubara B”, ali tako da taj projekat ima i svoje alternative!
Vrednost TE KOLUBARA u Kaleniću 1,8 milijardi evra
Odluke usvojene na nedavno održanom Ministarskom savetu Energetske zajednice jugostočne Evrope, daju mogućnost za realizaciju dugo najavljivanih investicija u sektoru energetike, a to su termooelektrane „Kolubara B” i „Nikola Tesla B3”. Na listi projekata od interesa za Energetsku zajednicu, koja je usvojena na sastanku održanom u Beogradu u oktobru prošle godine, nalazi se 13 srpskih projekata ukupne vrednosti 15,9 milijardi evra. Jedan od najznačajnijih projekata za srpsku energetiku je završetak izgradnje termoelektrane „Kolubara B”, čija vrednost iznosi 1,8 milijardi evra.
Izvor Serbia Energy
