Nemačka je preko razvojne banke KfW investirala više od milijardu evra u energetiku u Srbiji u poslednjih 10 godina, kaže nemački ambasador Hajnc Vilhelm.
Vilhelm je na skupu “Evropska enegetska politika, izazovi za Srbiju u pridruživanju EU” rekao da velike i srednje kompanije iz Nemačke učestvuju u energetskom sektoru u Srbiji i da su zainteresovane da nastave ulaganja.
Vilhelm je, kao projekte u kojima je učestvovala Nemačka, naveo revitalizaciju reverzibilne hidroelektrane “Bajina Bašta”, kao i uspešno poslovanje Simensa koji u Subotici proizvodi generatore za vetroelektrane, i Knaufa koji proizvodi izolacione materijale.
On je podsetio i da je energetska kompanija RVE (RWE) potpisala memorandum o saradnji sa Elektroprivredom Srbije krajem 2012. i da očekuje da će se i taj projekat realizovati.
Vilhelm je istakao da je sektor energetike veoma važan u procesu EU integracija i da je pred Srbijom težak posao da dostigne njene standarde u toj oblasti, ali da je siguran da će uspeti.
Pomoćnik ministra energetike Srbije Dejan Trifunović rekao je da u aprilu očekuje početak skrininga za energetski sektor i izrazio uverenje da će biti završen na vreme pošto Srbija kao članica Energetske zajednice jugoistočne Evrope već primenjuje evropska pravila.
Trifunović je kazao i da je u finalnoj fazi priprema izmena Zakona u energetici, čime će biti primenjen treći energetski paket EU.
On je rekao da Srbija ide ka ispunjavanju evropskih ciljeva, odnosno ka smanjenju emisije ugljendioksida, povećanju energetske efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije.
“U ovoj godini očekujemo izgradnju oko 100 novih malih hidoelektrana i vetrenjača, a u 2015. veliki napredak u korišćenju energije vetra i izgradnju vetroparkova snage veće od 200 megavata”, naveo je Trifunović.
On je kazao da se do 2020. planira završetak izgradnje novog bloka od 350 megavata Termelektrane “Kostolac”, izgradnja reverzibilne hidroelektrane “Bistrica” od 680 megavata, s kanadskim partnerima, modernizacija Temoelektane-toplane “Novi Sad” i 1.092 megavata kapacitetra za korišćenje obnovljivih izvora energije.
Šef jedinice za međunarodne odnose i proširenje u Direktoratu za energetiku Evropske komisije Hans van Štajn kazao je da je Srbija ostvarila značajan napredak na putu ka članstvu u EU u oblasti enegetike što je pomoglio članstvo u energetskoj zajednici.
On je rekao i da EU radi na novoj strategiji u oblasti klimatskih promena i energetike do 2030. koja će odrediti ciljeve za povećanje energetske efikasnosti, korišćenje obnovljivih izvora energije i smanjenje emisije štetnih gasova.
Skup “Evropska energetska politika, izazovi za Srbiju u pridruživanju EU” organizovali su Nemačko poslovno udruženje u Srbiji, Ministarstvo ekonomskih odnosa i energetike Nemačke, Udruženje jugoistočna Evrope i Komitet za ekonomsku saradnju jugoistočne Evrope.
Van Štajn je rekao i da cene energenata postaju ključno pitanje u EU pošto je gas za industriju u Evropi tri do četiri puta skuplji u SAD, a struja i dva puta skuplja. On je istakao da to utiče na konkurentnost evropske industrije i napomenuo da će i to pitanje biti razmatrano kroz tu strategiju.
Izvor Beta
