Voda je donela smrt i zauvek promenila život
Bilans tragedije – ljudske žrtve, hiljade raseljenih i skoro totalna materijalna šteta. Nezapamćene poplave zauvek su izmenile mapu Srbije
„Voda je, u svom iskonskom obliku, mogla i da obesmisli svaku priču o ovom gradu. Da svaku njegovu mogućnost ostavi zatrpanu pod dubinom morskog plavetnila. Panonskog. Ali nije. Odlučila je da iz ovog prostora oteče, presuši i otvori tokove novog, drugačijeg bogatstva života. Nekim je gradovima prosto suđeno da nastanu. Obrenovac je, ako mislimo na vodu, zaista srećno mesto!“.
Ove rečenice nalaze se još uvek na zvaničnom sajtu nesrećnog grada, u delu koji opisuje njegovu istoriju i lepotu. Trebalo je da zvuči poetično. Polovinom maja ispostavilo se da je fatalno, tragično i na kraju krajeva – netačno. Možete li, iako je u ovom trenutku to savršeno nebitno, da zamislite nešto više ironično?
Obrenovac koji smo znali više ne postoji
Priroda je surova i neumoljiva. Odlučila je da nas sve, ušuškane u moderni način života, još jednom na to podseti i to na najjeziviji mogući način. Ovoga puta u našem regionu, našoj zemlji, jednom našem gradu.
Stanovici Obrenovca (kojih, prema popisu iz 2011. ima oko 71.000)vodili su do pre nekoliko dana, zajedno sa ostalim građanima osiromašene Srbije, svoje svakodnevne egzistencijalne bitke, verovatno misleći da ne može biti mnogo gore nego što im je bilo do sad. Sirena kojom je pred zoru proglašena opšta opasnost i borba za goli život koja je nakon toga usledila pokazali su nam svima u roku od nekoliko sati koliko smo bili u zabludi.
Voda, koja je nadolazila neverovatnom brzinom, nosila je sve pred sobom. Hiljade ljudi ostalo je zarobljeno u svojim domovima, užasnuti onim što ih je zadesilo, potpuno nemoćni pred nadolazećom katastrofom.
Normalan čovek može samo da nasluti horor koji su, oni srećniji, preživeli – mrak, haos, nebo koje se otvorilo i voda koja neumoljivo nadire. I agoniju koja je usledila tokom narednih nekoliko dana dok su, razdvojeni od svojih najmilijih, bez hrane i vode i neznajući šta će sledeće da ih zadesi, čekali evakuaciju i gledali ono što je od njihovog grada ostalo.
Nedelju dana nakon katastrofe, dok opasnost od poplava još uvek preti u nekim delovima naše zemlje, suludo je i pokušavati sagledati štetu, a kamoli posledice ovih dramatičnih događaja. Dok se reke polako povlače, jasno je da je čitav Obrenovac, osnovan polovinom devetnaestog veka, pretvoren u hrpu mulja, krša i ruševina.
Spasioci, koji još uvek rade na terenu pomažući unesrećenima i izvlačeći žrtve, ustupiće, nadamo se, uskoro mesto ekipama koje će pokušati da uklone otpad i izvrše dekontaminaciju terena. Do nas u ovom trenutku stižu jezive slike – opustošene kuće koje su ostale „na nogama“,a u kojima se više ne može živeti, stambene zgrade zauvek uništene vlagom i truljenjem, isprevrtane olupine automobila.
Scene iz najjezivijih apokaliptičnih filmova postale su, i tek će, što je najgore, biti deo svakodnevice svih nas. Mnoge opasnosti tek prete, a država i njene institucije koje su pretrpele strahovit udarac, moraće da se izbore sa brojnim izazovima koji su pred svima nama.
O ljudskim sudbinama ne usuđujemo se još uvek ni da mislimo, ni da govorimo. Konačan broj žrtava još uvek nije poznat. Deca, stari, bolesni i nemoćni preko noći su ostali bez ičega.
Stručnjacine daju procene kada će i da li će unesrećeni, smešteni u prihvatnim centrima na teritoriji Grada Beograda, moći da se vrate svojim kućama i šta će biti sa onima koji više nemaju gde.Porodice su razdvojene, strah i očaj vide se bukvalno na svakom licu, koja su dospela na naslovne strane i u udarne vesti svetskih novina i televizija.
Humanitarna pomoć, na sreću, počela je da stiže, a mnogi građani Srbije, iako su i sami ugroženi poplavama, udružili su se u nameri da pomognu onima koje je ova tragedija najsurovije pogodila.
Decenijama se činilo da su fatalne prirodne katastrofe (za razliku od ekonomskih, društvenih, istorijskih) zaobilazile ove prostore.
Poplava, koja je odnela brojne ljudske živote, obrisala sa mape čitav jedan grad i devastirala kompletnu infrastrukturu, poljoprivredu i privredu naše zemlje, koja se ionako držala na klimavim nogama, zatekla nas je nespremne. Što je najgore, ova tragedija otvorila je jedan sasvim novi front opasnosti, čije pretnje do sada, čini se, nismo ni bili svesni.
Izvor Serbia Energy
