Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija:Kako je rudnik...

Srbija:Kako je rudnik bakra postao rudnik dugova?

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Rudarsko topioničarski basen Bor, jedini proizvođač bakra, zlata i srebra u Srbiji, društvena kompanija koje ima dugove veće od milijardu evra.

Predstavnici vlasti prethodnih godina više puta su sa kopova borskih rudnika obećavali kako će novi investicioni ciklus koji je pokrenut 2009 godine državi doneti stotine miliona evra dobiti, procvat rudarstva i industrijske proizvodnje. Međutim, kada političari i stranački aktivisti odu iz Bora, a televizijske kamere se ugase, ostaje stvarna slika nekadašnjeg rudarskog giganta – preduzeće iza kojeg su dve neuspele prodaje i bezuspešni pokušaje države da privuče privatnu firmu koja bi u ovu komapniju uložila novac.

Višemesečno istraživanje Insajdera pokazalo je da stotine miliona evra novih kredita za koje u najvećoj meri direktno ili indirektno garancije daje država povlače se i troše bez realnih planova, čak i bez realne ekonomske analize koja bi pokazala kako jedno od najzaduženijih preduzeća može ikada da vrati dugove. Novi investicioni ciklus koji je počeo 2009 godine u RTBu praktično se pretvorio u nekontrolisano trošenje sredstava.

U prethodne 4 godine ova kompanija podigla je kredite od najmanje 220 miliona evra. U isto vreme ovo preduzeće napravilo je ukupni gubitak od oko 51,7 miliona evra. I pored toga, i aktuelna Vlada Ivice Dačića odobrila je RTBu, početkom ove godine, da se zaduži za još gotovo 132 miliona evra.

Prema podacima koje je Insajder dobio na osnovu Zakona o dostupnosti informacija RTB Bor samo na osnovu neuplaćenih poreza i doprinosa, državi duguje oko 44,7 miliona evra. Dug bio bi mnogo veći da Vlada Srbije u februaru nije otpisla ovoj kompaniji dug od 31,9 miliona evra, a u 2010. i 2011. godini umesto RTBa izdvojila 27,4 miliona evra iz budžeta za povezivanje radnog staža zaposlenima. Osim toga, RTB državi duguje i oko 15 i po miliiona evra za rudnu rentu, odnosno taksu za to što koristi mineralno bogatsva Srbije. Ova društvena kompanija godinama nije plaćala struju i u ovom trenutku EPSu duguje 113,4 miliona evra.

Kako se troše sredstva koja se, uz odobrenje prošle i aktuelne Vlade Srbije sliva u ovo preduzeće, vidi se na primeru najvećeg projekta koji je u ovom preduzeću počeo 2010. Godine – izgradnje nove Topionice i Fabrike sumporne kiseline. Izgradnjom ovih fabrika RTB bi trebalo da dobija veću količina bakra iz rude koju kopa i da se zagađenje u gradu svede na minimum. Međutim, Istraživanje Insajdera pokazalo je da je cena ovo projekta za tri i po godine praktično utrostručena – sa 100 na 300 miliona evra.

Sredinom 2009. godine rukovodstvo RTB izradilo je biznis plan po kojem je za novu Topionice potrebno 136 miliona dolara odnosno oko 100 miliona evra

Decembra 2009. Vlada Mirka Cvetkovića usvajila je, na predlog ministarstva ekonomije, zaključak u kojem se navodi procena da je za ceo investicioni projekat potrebno 135 miliona evra

U junu 2010. godine potpisan je ugovor sa kanadskom firmom SNC Lavalin za izgradnju Topionice I nove Fabrika sumporne kiseline i to na iznos od oko 175 miliona evra.

Na predlog ministarstva finansija I privrede, na osnovu izveštaja rukovodstva RTB Bor koja navodi da je do tada za ovaj projekat obezbeđeno 170 miliona evra, aktuelna Vlada Srbije krajem januara 2013, odobrila je ovom preduzeću dodatno zaduženje za gotovo 132 miliona evra. Tako cena ovog projekta dostiže skoro 302 miliona evra

Na mestu generalnog direktora RTBa oktobra 2008 godine Vlada Srbije na predlog Mlađana Dinkića lidera URSa imenovala je Blagoja Spaskovskog. Spaskovski je tokom 90ih bio član SPS i direktor Rudnika bakra Bor, zavisnog preduzeća RTBa, a smenjen je posle oktobarskih promena 2000. godine. Nakon što je postavljen na funakciju direktora RTBA Spaskovski je postao i predsednik lokalnog odbora URSa u Boru. Po odlasku Mlađana Dinkića sa funkcije ministra u Vladi Mirka Cvetkovića februara 2011, Spaskovski je davao podršku funkcionerima Demokratske strankei i na predsedničkim izborima 2012. podržao je lidera DSa, Borisa Tadića. Tokom 2013. godine prešao je u SNS.

Kako je objavljeno u Insajderu, cena najznačajnijeg projekta u RTBu dogovorena u direktnim pregovorima u kojima je učestvovao je i bivši direktor Topionice Milan Dejanovski. U intervjuu za Insajder Dejanovski ekskluzivno otkriva kako su ovi pregovori tekli.

Milan Dejanovski, bivši direktor TIR: Ja sam slučajno bio na tim razgovorima u Hajatu, hotelu ovde u Beogradu, kada je bio Lavalin, bili su Outocumpo iz Finske, bili su ovi naši iz Vlade, dolazio je povremeno Nebojša Ćirić, tada je bio zamenik ministra, bio je naš generalni direktor sa ekipom tu nekom i razgovor je bio baš oko te cene, ali isto razgovor pijačni. ‘Ajde smanji, ‘ajde povećaj, što ne niže, ‘ajde napred, nazad, mislim katastrofa jedna

B92: ČEKAJTE, KAKO JE MOGUĆE DA JEDAN TAKAV PROJEKAT ZA KOJI GARANTUJE DRŽAVA IZGLEDA KAO KUPOVINA AUTOMOBILA?

Dejanovski: Pa možda čak i prostije. Jednostavnije nešto od toga, da ne kažem nešto bizarnije od kupovine automobila.

Posao izgradnje topionice u Boru dobila je firma Lavalin. Ova kompanija najveća je inženjerska i građevinska firma u Kanadi i pruža usluge u oblasti inženjeringa, nabavke, gradnje, upravljanja i finansiranja projekata u različitim sektorima industrije. U aprilu 2013 Svetska banka stavila je ovu komapniju i više od 100 njenih povezanih firmi širom sveta na crnu listu zbog korupcije I podmićivanja.

Mogućnost da podigne kredit kod kanadske Agencije za podršku izvozu kojim se finansira deo projekta izgradnje Topionice i Fabrike sumporne kiseline, bio je, prema zvaničnim objašnjenjima, presudan razlog zašto su predstavnici RTBa i ministratsva ekonomije izabrali baš firmu Lavalin da radi ovaj projekat. Iako je prva procena ove kanadske firme bila da će cena izgradnje novih fabrika u RTBu biti 135 miliona evra, šta je Vlada Srbije odobrila svojim zaključkom decembra 2009. godine, ugovor o ovom poslu je potpisan sredinom sledeće godine, ali na iznos od 175 miliona evra.

Dejanovski: Tu je sa strane Lavalina sedeo Žarko Zečević. Prosto neverovatno! Znam ga kao nekog trenera košarke, funkcionera sportskog… On objasni meni tu pred svima da su materijali za izgradnju fabrika sumpornih kiselina, ti “kiselootporni”, izuzetno naglo poskupeli. Pa je Fabrika sumporne kiseline od 42 miliona evra otišla na 90 i nešto, pa sve kad pogledaš to je poskupelo na 210 (miliona evra). To su materijali mnogo poskupeli u međuvremenu. To je nemoguće. Oni mogu da variraju, da poskupe, ovakvi, onakvi, ali nemoguće je toliki promašaj da bude. Od 135 na 210, pa to je mnogo.

Žarko Zečević sada je zaposlen u Energoprojektu, firmi koja je podizvođač u protjektu u RTBu koji radi Lavalin. Ova kanadska firma dobila je i posao izrade Studije izvodljivosti celog projekta, čija je vrednost 2,3 miliona evra. Bivši direktor Topionice Milan Dejanovski otkriva da ni za posao izrade studije nije bilo raspisan tender. Dejanovski javno priznaje da je potpisao dokument u kojem se navodi da je sproveden postupak za izbor firme za izradu studije u kojem je izabran Lavalin, iako takve procedure nije bilo.

Insajder je došao do studije Lavalina u kojoj međutim nema analize ekonomskih efekata koje će imati RTB Bor od nove Topionice i frabike sumporne kiseline. Na to upozorava i studija koju je godinu dana posle potpisivanja ugovora uradila beograska firma Projmetal.

„Upadljivo je da studija nema zaključak o opravdanosti investiranja, mada je razlog izrade studije upravo taj, da se dokaže „izvodljivost“ odnosno opravdanost ulaganja u projekat“.

Analiza Insajdera prema dostupnim podacima o proizvodnji u RTBu, pokazuje da nova Topionica neće imati dovoljno koncentrata, odnosno prečićene i usitnjene rude, niti će on imati kvalitet koji je potreban za novu tehnologiju. Nova Topionica je projektovana da godišnje prerađuje oko 400 hiljada tona koncentrata, a RTB koji je u poslednje 4 godine u rudnike uložio oko 103 miliona evra, će ove godine imati oko 245 hiljada tona ove sirovine.

Kako je objavljeno u emisiji, povećanje cene i početak projekta bez ekonomske analize, bilo je moguće jer praktično nema nikakve kontrole ove investicije. Poslovanje RTBa i njegovih zavisnih preduzeća trebalo bi da kontrolišu i njihovi Upravni odbori. Na čelu Upravnog odbora matičnog preduzeća i na čelu odbora Topionice u trenutku potpisivanja ugovora sa Lavalinom, bili su Ivan Grbin i Aleksandar Senić, koje je, kao predstavnike države, na predlog Dsa, imenovala Vlada Srbije. Iako su odbori doneli odluke da se odobri generalnom direktoru da potpiše ugovor i Grbin i Senić su bili uzdržani prilikom glasanja.

Grbin: Bio sam uzdržan zato što, zato što za tu sednicu Upravnog odbora nismo dobili nikakvav materijal, od svega što smo znali tada bila je ta jedna usmena izjava da je tada sklopljen ugovor, odnosno da će sklopiti ugovor za cenu od 175 miliona, ali “za sve”. Iako mi nismo znali šta je to sve, ni šta je bilo ono pre toga. Dakle za sve „ključ u ruke“. Međutim, to nismo dobili nigde napismeno. Ti osnovni elementi ugovora, taj neki “terms sheet” mi nismo dobili ni u kakvom obliku

B92: VI STE PREDSTAVNIK DRŽAVE SRBIJE U RTB BORU I VI NE ZNATE NIŠTA U TOM TRENUTKU O NAJVAŽNIJEM PROJEKTU KOJI SE REALIZUJE?

Grbin: Direktor nam nije, odnosno poslovodstvo nam nije prezentovalo nikakav materijal. Nama, članovima Upravnog odbora i članovima Skupštine. Nisu nam prezentovali … osim te blanko odluke, nisu nam dali nikakav materijal.

Ivan Grbin imenovan je za predsednika Upravnog odbora matičmnog preduzeća RTBa u februaru 2010, kao predstavnik državnog kapitala. Međutim, on je smenjen 8 meseci kasnije pošto je bio i predsednik Upravnog odbora fabrike IPM iz Majdanpeka. Zvanično obrazloženje bilo je da je u sukobu interesa, odnosno da ne može da bude u dva uprava odbora istovremeno. Novog predsednika nije postavila ni vlada Mirka Cvetkovića, ni aktuelna vlada Ivice Dačića.

Izgradnju Topionice i Fabrike sumporne kiseline u RTB Boru, koja je najavljivana kao državni projekat koji trebalo da obezbedi da ova kompanija počne da posluje pozitivno i donosi novac u budžet, prema analizi Insajdera mogli bi na kraju, da plate svi građani Srbije. Rate kredit koji je RTB podigao za finansiranje ovo projekta na naplatu stižu početkom naredne godine, kada je, prema planu, trebalo da počnu da rade I nove fabrike. Generalni direktor RTBa Blagoje Spaskovski koji je od početka radova trvdio da sve ide predviđenom dinamikom i da će nova Topionica i Fabrika sumporne kiseline biti završene do kraja 2013 godine, u avgustu ove godine priznao je da će projekat biti završen tek u drugoj polovini 2014. Godine. Zbog kašnjenja u izgradnji, RTB je upozorio Vladu Srbije da možda neće moći da vraća kredit koji je uzeo za finansiranje ovog projekta. Pošto su poslanici Dsa, SPSa i URSa, tada vladajuće koalicije, krajem 2010. godine, usvojili garancije za kredit od 135 miliona evra, to znači da će u slučaju da RTB Bor ne može da otplaćuje rate, one biti plaćene iz budžeta Srbije.

Izvor B92

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Region JIE: Cene električne energije kretale su se između 66 i 91 evra evra/MWh u 19. nedelji

  U 19. nedelji cene električne energije u regionu jugoistočne Evrope porasle su u odnosu na prethodnu sedmicu, u proseku za 25%, usled veće potražnje za električnom energijom, pada proizvodnje energije vetra i povećanja cene fjučersa za emisije CO2. Većina tržišta dostigla...

Hrvatska: Neto proizvodnja električne energije dostigla 1,46 TWh u martu

Neto proizvodnja električne energije u Hrvatskoj u martu 2024. iznosila je 1.457 GWh, što je za 13,4% manje u odnosu na mart prošle godine (1.682 GWh), pokazuju podaci Državnog zavoda za statistiku. U martu je u hidroelektranama proizvedeno 782 GWh električne...

Rumunija: Neto profit Hidroelektrike dostigao 265 miliona evra u prvom kvartalu

Rumunska hidroenergetska grupa Hidroelektrika u prva tri meseca 2024. godine beleži pad operativnih i finansijskih rezultata u odnosu na isti period 2023. godine. Operativna marža Hiroelektrike i neto marža smanjene su za 2 odsto, odnosno 1 odsto u poređenju...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!