Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija:Južnim koridorom na...

Srbija:Južnim koridorom na Južni tok?

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Američka “energetska diplomatija” odnela je važnu pobedu time što je kao put za dostavu gasa iz Azerbejdžana odabran kraći Južni koridor, umesto dužeg “Nabuka”.

Odabrana ruta za gasovod će od Turske ići preko Grčke i Albanije i završiti na jugu Italije (ukupno oko 900 kilometara), dok bi “Nabuko” bio duži za oko 400 kilometara i završavao se u Austriji.

Odluka o izboru Južnog koridora saopštena je krajem juna, a investicioni plan (pominje se svota od oko četiri milijarde dolara) biće utanačen do kraja godine. Na okruglom stolu energetskih eksperata u vašingtonskom “Vilson centru”, to je predočeno kao pobeda SAD, jer “obezbeđuje energetsku sigurnost Evrope”, time što korisnike gasa stavlja u bolji položaj, jer će biti više snabdevača, što je i “američki nacionalni interes”.

Uvođenje Azerbejdžana, uz čiju obalu Kaspijskog mora je najveće nalazište gasa, Šah Deniz, na evropsko tržište energije, jeste “geopolitička odluka”, rečeno je uz isticanje da je ta odluka važna i zbog činjenice da udeo gasa u globalnom energetskom koktelu raste, dok istovremeno značaj nafte opada. A “diversifikacija izvora” je dobra politika, uprkos tome što su novi gasni projekti, od nalazišta do gasovoda, “monumentalno skupi”: reč je o desetinama milijardi dolara, prenosi Politika.

Naravno, neizbežno pitanje u tom kontekstu jeste da li Južni koridor podriva Južni tok, gasovod koji, kroz Bugarsku i Srbiju, ovaj energent iz Rusije treba da dostavi, takođe, potrošačima u EU.

“Južni tok je velika investicija koja će gas sa postojećih izvorišta dostavljati istim kupcima kao i onaj koji će stizati Južnim koridorom, ali uz veliko ekonomsko opterećenje”, smatra Amos Hokstin, zamenik pomoćnika državnog sekretara za energetsku politiku u Stejt departmentu, učesnik ovog okruglog stola.

“S velikim interesovanjem pratimo kako će Rusija da reaguje na Južni koridor”, dodao je on, uz napomenu da Amerika ne želi da polemiše o tome da li je azerbejdžanski gas zamena za ruski. “Rusija je veliki proizvođač energije, podjednako nafte i gasa, i nastaviće to da bude, a mi ostajemo potrošači njenih energenata. Ja zato ne vidim da je Južni koridor nešto što istiskuje Rusiju.”

Ali američki diplomata na ovo dodaje da će, na globalnom planu, “biti prestrojavanja u tome odakle gas dolazi i gde odlazi”. I on i ostali učesnici okruglog stola ukazali su na novu činjenicu: da je, prvo, Amerika, zahvaljujući “frekingu”, novoj tehnologiji dobijanja prirodnog gasa iz škriljaca, postala najveći svetski proizvođač (mada još nije i veliki izvoznik), a da se, pored Azerbejdžana, pojavljuju i novi snabdevači, kao što je, na primer, Mozambik.

Sirijski građanski rat, iako se objašnjava sukobom vladajućeg klana muslimanskih šiita i većinskih sunita, takođe je i sukob energetskih interesa, tvrdi veb-sajt “Vorld net dejli”, koji zastupa gledišta američkih konzervativaca. Njegov dopisnik iz Jerusalima Aron Klajn iznosi nekoliko zanimljivih činjenica u tom pogledu.

Sirija je 2011, neposredno uoči početka sukoba, objavila da je otkrila perspektivno gasno nalazište u blizini grada Homsa, gde su posle izbijanja rata vođeni neki od najžešćih okršaja između snaga režima i pobunjenika. Ali pored toga što bi mogla da bude proizvođač, Sirija je izuzetna strateška lokacija za gasovode koji bi vodili do Evrope.

Katar, koji sa Iranom ima neka od najvećih svetskih nalazišta, predložio je da svoj gas u Evropu transportuje preko sirijske teritorije, ali je predsednik Bašar el Asad to odbio, potpisujući umesto toga ugovor sa Rusijom i Iranom za takozvani islamski gasovod, koji bi podrio interese i Katara kao proizvođača i Turske kao sada glavnog “gasnog mosta” ka Evropi. Taj gasovod je trebalo da bude kompletiran do 2016, ali ga je haos građanskog rata skinuo sa dnevnog reda.

Ova energetska geopolitička partija se svakako nastavlja, a ako ništa drugo, potvrđuje staro uverenje da ništa nije onako kako izgleda na prvi pogled.

Dok su učesnici okruglog stola ocenili da će Rusija najverovatnije morati da se okrene i tržištu Kine, američka agencija “Stratfor”, čiji su biznis “obaveštajne procene na osnovu javno dostupnih izvora”, objavila je analizu čija je teza da je “sirijski konflikt samo igra senki koja odvlači pažnju od glavne brige; globalnih pozicija u energiji. “Snaga Rusije kod kuće i u inostranstvu uveliko se oslanja na njen energetski sektor. Dok SAD nastavljaju da povećavaju izvoz svog prirodnog gasa, Rusija smatra da njena globalna pozicija postaje ugrožena.”

Izvor B92

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Koliki je potencijal biomase u Srbiji?

Vlasnik "Point grupe" Zoran Drakulić rekao je da bi cela Srbija mogla da se greje na domaću biomasu i da se iz tog obnovljivog izvora može proizvoditi i električna energija, pa mu nije jasno zašto se nastavlja gasifikacija, kada...

Srbija: Koliko je bezbedna nuklearna energija?

Pored daleke Francuske i još dalje Kine, susedna Mađarska je takođe svoju energetiku oslonila na nuklearne izvore. Srbija tek kreće u tom pravcu, a prvi korak će biti ukidanje moratorijuma na zabranu izgradnje nuklearnih elektrana i otpočinjanje procedure koja podrazumeva čitav...

Srbija: Rafinerija u Smederevu ispuniće najviše evropske standarde

Kada je Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, prošle nedelje potpisala okvirni sporazum sa kompanijom „Čajna enerdži internešenel grupa” o izgradnji postrojenja za preradu nafte u Smederevu, gde bi trebalo da se proizvode derivati u skladu sa najvišim...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!