Šef sektora za evropske integracije Delegacije Evropske unije u Srbiji Frejk Janmat rekao je 26. juna da je lažna dilema da bi Srbija trebalo da bira između EU i izgradnje gasovoda Južni tok. On je istakao da EU pozdravlja Južni tok i da je to velika investicija za Srbiju, ali da njegova izgradnja mora da prati propise EU.
Na skupu o tom projektu ukazano je da je taj energetski sporazum sa Rusijom u suprotnosti sa sporazumom koji Srbija ima sa Energetskom zajednicom i da ga zato treba izmeniti.
“To je lažna dilema, Srbiji treba i jedno i drugo, ali da bi imala i jedno i drugo ona mora da poštuje propise EU i neće biti nikakvih problema”, kazao je Janmat na skupu u Beogradu pod nazivom “Južni tok: posao ili parnica veka”.
On je naveo da Evropska komisija u decembru 2013. godine pokrenula postupak protiv ruskog Gasproma, upravo zbog nepoštovanja propisa Unije, kako bi se revidirali bilateralni sporazumi koje je Rusija potpisala sa šest zemlja, uključujući i Srbiju.
“EU pozdravlja Južni tok, to je velika investicija za Srbiju, on znači da će biti otvorena mnoga radna mesta, ali njegova izgradnja mora da prati propise EU, a neke odredbe energetskog sporazuma nisu u skladu sa propisima EU”, istakao je Janmat.
Prema njegovim rečima, postoje tri osnovna problema – to što se ne garantuje slobodan pristup trećih lica sistemima za transport i skaldištenje gasa, zatim što ne postoje regulatorna tela koja će obračunavati cenu transporta, i na kraju što Gasprom odlučuje o kapacitetu gasovoda.
Upitan zašto se EU protivi izgradni gasovoda, kada već postoji gasovod Severni tok, on je odgovorio da se te “situacije ne mogu porediti”.
“Postoji velika zavisnost severnih zemalja od ruskog gasa i one su tražile izuzeće od pravila, a ni jedna od zemlja kroz koju treba da prođe Južni tok, to nije tražila”, obajasnio je on.
Na skupu je predstavljena pravna analiza Vladimira Medovića sa Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu po kojoj i nazvan skup “Južni tok: posao ili parnica veka”, a koji je takođe istakao da Srbija treba da modifikuje svog energetski sproazum sa Rusijom.
On je podsetio da se delovi tog sporazuma u suprotnosti sa ugovorom koji je Srbija potpisala 2005. godine sa Energetskom zajednicom. “Sada je nemoguće primeniti i jedan i drugi ugovor u potpunosti, i zato Srbija mora da se uključi u razgovore koji vode Rusija i EU, jer je njen strateški cilj da modifikuje svoj energetski sporazum”, rekao je Medović.
On je podsetio da je Srbija kao “ulaznicu za gasovod” prodala najveću naftnu kompaniju NIS ruskom Gaspromu.
“Prema jednom scenariju, ukoliko bi pregovori Rusije i EU propali, Srbija bi ostala bez gasovoda, za koji je dala svoju NIS, a takođe bi morala da plati sve troškove dosadašnje izgradnje gasovoda, zato je doboro da se sporazum modifikuje”, preporučio je Medović.
On je kazao i da bi Srbija trebalo da obustavi započete radove na gasovodu kako ne bi gomilala troškove, pošto je to već učinila Bugarska pod pritiskom EU. “Gas ne može da doleti iz Rusije u Srbiju, zbog veće štete bi trebalo obustaviti radove”, ukazao je on.
Upitan o sankcijama koje bi Srbija pretrpela zbog doslovnog neprimenjivanja ugovora sa Energetskom zajednicom, on je odgovirio da bi Srbija mogla da izgubi neka od prava koje tim ugovorom imala.
Podsetio je da je zahvaljući tom ugovoru u vreme energetske krize 2009. godine Srbija koristila skladišta gasa iz drugih evropskih zemalja.
Skup u Beogradu organizovao je Istraživački forum Evropskog pokreta u Srbiji.
Članice Energetske zajednice jugoistočne Evrope su Albanija, BiH, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Ukrajina i Srbija, kao i EU i Kosovo.
Kroz Energetsku zajednicu region treba da se uskladi sa propisima EU u oblasti energetike i pripremi za integraciju u evropsko energetsko tržište.
Ugovor o Energetskoj zajednici je stupio na snagu 1. jula 2006. sa početnim periodom primene od 10 godina. Na ministarskom savetu Energetske zajednice u oktobru 2013. u Beogradu doneta je odluka o produženju primene ugovora o Energetskoj zajednici za deset godina, do 2026. godine.
Izvor Beta
