Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija:Izgradnja pet hidroelektrana...

Srbija:Izgradnja pet hidroelektrana na Velikoj Moravi

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Planovi za izgradnju hidroelektrana na nekoliko reka u Srbiji stari su više decenija. U maju, 2011. godine, konačno je dogovorena nemačko-srpska saradnja za  izgradnju pet hidroelektrana na Velikoj Moravi, ukupne snage oko 150MW.Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“ i nemačka firma „RWE Innogy“ potpisale su Sporazum o osnivanju zajedničkog preduzeća „Moravske hidroelektrane“. U godini smo kada bi izgradnja ovih hidroelektrana trebalo da počne.

EPS će imati 49% udela, a Nemci ostatak. Prema tehničkoj dokumentaciji, investiciona vrednost ovih pet HE u kaskadi procenjena je na 352 miliona evra. Planirani početak izgradnje je 2014. godina, dok je završetak realizacije predviđen za 2020. godinu.  Ministarka energetike, Zorana Mihajlović nedavno je izjavila da će izgradnja pet hidroelektrana biti završena do 2018. godine.

Prema planskoj dokumentaciji Srbije, dolina Velike Morave predstavlja pojas intenzivnog razvoja, u čijoj dolini su značajne saobraćajnice i železnica, gasovod, naselja, velike poljoprivredne površine, kostolački ugljonosni basen i drugi privredni objekti.
Sve ovo ukazuje na kompleksnost korišćenja hidroenergetskog potencijala Velike Morave, koji je analiziran u više navrata tokom prethodnih decenija, ali do sada nije izgrađen nijedan hidroenergetski objekat.

Sliv Velike Morave obuhvata 37.000 kvadratnih kilometara sa prosečnim protokom od 230 kubnih metara vode. Vodotok je dugačak preko 180 kilometara sa padom od 62 metra. Energetski gledano, više od 90 odsto potencijala ove reke nije iskorišćeno.
Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Zorana Mihajlović, početkom januara izjavila je da projekat izgradnje hidroelektrana na Velikoj Moravi ide po planu i da ne može biti ugrožen čak ni izgradnjom kanala Dunav-Morava-Vardar.

Sa druge strane, pregovori oko izgradnje kanala Dunav-Morava-Vardar su u toku. Najviše interesovanja za ovaj projekat izrazili su kineski investitori koji žele da dobiju koncesiju za izgradnju kanala. Kompanija „China Gezhouba Group“ je navodno besplatno uradila studiju izvodljivosti za ovaj projekat, gde je pokazano da je projekat izvodljiv i ekonomski isplativ. Kineski partneri na projektu Kanala Morava spremni su da, u okviru tog složenog projekta, odmah ulažu u izgradnju nekoliko malih hidroelektrana na Moravi, i da Srbiji ponude različite modele finansiranja, uključujući koncesije i direktno investiranje.

Međutim, ministarka energetike je istakla da je potrebno mnogo analiza, ali i pregovora sa drugim državama kako bi se uopšte govorilo o izgradnji ovog kanala. Ono što je sigurno je da će se izgradnjom hidroelektrana, ali i malih hidroelektrana na tokovima ove reke iskoristiti njen veliki potencijal, zaštiti obale od poplava i poboljšati navodnjavanje okolnog obradivog zemljišta.

Izvor Serbia Energy

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

EU ne krije da je zainteresovana za srpski litijum

Tek što je projekat Jadar stopiran u Srbiji – počeo je rat u Ukrajini, zbog kog su sve države Evrope rešile da ubrzaju svoj proces „zelene“ tranzicije. Sankcije prema Rusiji koje su usledile, ali i sve hladniji odnos sa...

Crna Gora: Potrebno je osmisliti razvoj distribucije električne energije

Prvo Savjetovanje o elektrodistributivnim mrežama Crne Gore trebalo bi da pruži priliku za razmjenu znanja i iskustava o zajedničkim problemima razvoja tehnologija, organizacije i modernizacije distribucije električne energije, saopštio je predsjednik Odbora direktora Crnogorskog elektrodistributivnog sistema (CEDIS), Vladimir Čađenović. Prvo...

Crna Gora: EPCG želi da zadrži profit iz 2023.

Menadžment Elektroprivrede (EPCG) predložio je Skupštini akcionara da se kompletna dobit, koja je lani ostvarena u iznosu od 52,4 mil EUR, zadrži u preduzeću kao neraspoređena dobit i da se ništa ne dijeli kao dividenda akcionarima, saznaju Vijesti. Tako ni...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!