Poglavlje 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine, najteže je u pregovorima sa EU i najviše će nas koštati, zato treba dobro da procenimo vreme do kada nešto možemo da uradimo, kako bismo mogli da obezbedimo što bolje tranzicione periode, navela je danas predstavnica Ministarstva poljoprivrede i zašite životne sredine Jovana Majkić.
Ona je na Skupštini Udruženja IOS “Hrabri čistač” u Privrednoj komori Srbije, navela da je važno tačno odrediti koje su to oblasti, za koje će biti potrebno najviše vremena da se uskladimo sa EU i da tražimo odlaganje za njih, s tim što taj tranzicioni peirod ne može biti duži od 10 godina, od sticanja punopravnog članstva.
Majkićeva je kao rukovodilac Grupe za evropske integracije u oblasti ekologije, navela primer Poljske, koja je pogrešno procenila dužinu tranzicionog perioda, pa je zbog toga morala da plaća kaznu u iznosu od 50.000 evra dnevno.
Prema njenim rečima usklađivanje svih ekoloških propisa sa EU, košta će nas oko 10 milijardi evra, a najkritičnije oblasti u Srbiji su upravljanje vodom i otpadom.
Države članice uspele su da ispregovaraju tranzicione periode za deponije, ambalažni i tehnički otpad, kao i njegov transport.
Srbija u vremenskom tesnacu
Ministarstvo je pokrenulo projekte za sprovođenje planova, što zahteva ozbiljne studije i angažovanje više institucija, a posebno lokalnih samouprava.
Majkićeva je istakla da je vremena malo, da je za septembar zakazan skrining koji će trajati pet dana, a u novembru će Srbija predstaviti svoju poziciju.
Predstavnik Evropske federacije industrije otpada FEAD Peter Hodeček je istakao da je oblast životne sredine jedno od najzahtevnijih sektora za pregovore o pristupanju EU, integracije podrazumevaju usvajanje i primenu evropskih standarda i i stvaranje institucionalnih i administrativnih pretpostavki na lokalnom i nacionalnom nivou.
On je podsetio da je “Hrabri čistač” prva organizacija s Balkana koja je član FEAD-a, što je značajno jer su i u evropskom zakonodavstvu u toku neke promene. Teško je sarađivati i među pojedinim članicama EU, jer su ona na različitom razvojnom i tehnološkom nivou.
Predsednik Udruženja “Hrabi čistač” Miodrag Mitrović smatra je da je neophodno da se zaštite dosadašnje privatne investicije, kako bi se povećalo zapošljavanje i investicije u industriji otpada, jer trenutno stanje vodi povlačenju stranih i domaćih investitora.
Kako smanjiti kriminal u oblasti sekundarnih sirovina
On kaže da se pitanje finansiranja industrije otpada, istorijskog zagađenja i reciklaže može rešiti osnivanjem Fonda, koji će biti van budžeta, a popunjavaće se eko taksama za skupljačku i prerađivačku delatnost.
Predstavnik PKS Siniša Mitrović je istakao da nije cilj samo zaštiti životnu sredinu već stvoriti i novi ambijent za poslovanje u zelenoj ekonomiji, koja može biti novi faktor razvoja.
Donošenjem paketa novih zakona teba naći odgovore na klimatske promene i tehnološke nesreće, kako nam se ne bi više događalo, kao sada u Obrenovcu, da se gomila komunalni otpad – kazao je Mitrović.
On je rekao da će u ponedeljak biti održani razgovori sa Ministarstvom finansija o rekonstrukciji ekološke industrije, a do kraja jeseni treba da se uspostavi projekat IT ekologije koji bi trebalo da doprinese da se prate tokovi otpada, kako bi se smanjio kriminal u oblasti prikupljanja, prerade i prometa sekundarnih sirovina.
Izvor Tanjug
