Reka Drina predstavlja najznačajniji neiskorišćeni hidropotencijal u regionu. Neizgrađeni potencijal na Drini može se podeliti na Gornju, Srednju i Donju Drinu. U prethodnom periodu, na ovoj reci su planirana dva značajna projekta – „Gornja Drina“ i „Donja Drina“.
Prema investiciono-tehničkoj dokumentaciji koja je rađena u toku 2008. godine, investiciona vrednost za četiri hidropostrojenja na Gornjoj Drini procenjena je na 435 miliona evra. U saradnji sa Elektroprivredom Republike Srpske, JP EPS je sa nemačkom kompanijom RWE potpisao Memorandum o saradnji koji obuhvata i realizaciju ovog projekta. Uprkos ugovorenoj saradnji, prošle godine ugovor je raskinut, iako je početak izgradnje bio planiran za 2013. godinu.
Ne zna se zašto je posao vredan više od 400 miliona evra „propao“, ni ko je kriv za to. Da li je problem nastao oko finansiranja, imovinsko-pravnog pitanja, ili što je bilo više zainteresovanih strana u igri, realizacija ovog značajnog međudržavnog projekta će morati da sačeka, i srećnija vremena, i nove strateške partnere.
Projekat „Srednja Drina“
Projekat „Srednja Drina“ zajednički će realizovati Vlade Republike Srpske i Srbije sa italijanskom firmom „SECI energia“, a jedan od postavljenih uslova je da se struja izvozi u Italiju.
Gradnja tri hidroelektrane na Drini, ukupne snage oko 300 MW, bi trebalo da bude završena do 2020. godine. Investiciona vrednost za hidroelektrane – Rogačica, Dubravica i Tegare, procenjena je na više od 800 miliona evra. U ovom projektu Italijani će imati 51% učešća, Srbija 12,25%, a ostalo Republika Srpska i BiH.
Sporazum o saradnji potpisan je još 2011. godine, a on podrazumeva zajedničko finansiranje studija izvodljivosti, opravdanosti i uticaja na životnu sredinu. Planirano je da izgradnja počne ove godine, a da prvi kilovat sati budu proizvedeni 2016. godine.
Krajem prošle godine, medijima je rečeno da izgradnja hidrocentrala zavisi od pregovora Srbije i Italije. Međutim, nagađa se i da je razlog odugovlačenja početka izgradnje to što će struja proizvedena u ovim elektranama biti tretirana kao struja proizvedena u Italiji. Navedeno je da zvaničnici iz BiH iz tog razloga ne daju svoju saglasnost, jer se ne slažu sa ovim uslovom. Ministarka energetike Zorana Mihajlović, u januaru je izjavila da se od izgradnje nije odustalo i da se čeka da predsednik italijanske vlade potpiše dekret kojim će omogućiti realizaciju planiranog projekta.
Ne postoje zvanične informacije o tome koliko dugo će trajati pregovori i usaglašavanje. Izgleda da je jedino sigurno u vezi sa izgradnjom hidroelektrana to što se dati rokovi ne poštuju.
Izvor EPS
