Srbiji je potrebna reindustrijalizacija, nove strane investicije, ali i državni intervencionizam gde je to neophodno – za oporavak strateških preduzeća, kaže generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović.
Državni intervencionizam ne znači podržavljenje tih preduzeća, već fondovsko ponašanje javnog sektora i države prema preduzećima kojima je potrebna pomoć, rekao je Bajatović u intervjuu Tanjugu.
Cilj državnog intervencionozma je da država interveniše gde je to potrebno, da očisti bilanse, preduzeće pripremi za privatizaciju i pronađe strateške partnere.
Stečaj mora da bude brz i efikasan, a ne da država čeka da stečajevi i restrukturiranja preduzeća traju godinama, precizirao je Bajatović.
On je ukazao da se to radi sa preduzećima koja je Srbijagas preuzeo zbog prethodnih dugova za gas, kao što su Azotara, Srpska fabrika stakla, Metanolsko-sirćetni kombinat (MSK) i drugim firmama.
“Preuzeli smo rukovođenje njima, restrukturirali ih, očistili bilanse, rešili imovinsko-pravne odnose i pripremili ta preduzeća za privatizacije.To je bilo spasavanje tih strateških firmi iz loših privatizacija, jer nismo želeli da ta preduzeća propadnu, da radnici ostanu bez posla, a da Srbija postane uvozno zavisna“, naglasio je Bajatović.
Staklara je tako prošle nedelje prodata za 350 puta veću cenu nego što je to ranije bio slučaj, a u međuvremenu niko nije dobio otkaz i radnici su redovno primali plate, naglasio je on i dodao da ni MSK ni Azotaru više ne finansira Srbijagas, jer sada rade po tržišnim principima.
Govoreći o privrednoj situaciji u zemlji, Bajatović je ukazao da bez velikih preduzeća nema ni malih i srednjih preduzeća, ali nema ni razvoja malih i srednjih preduzeća sa postojećim bankarskim sistemom u Srbiji, jer su krediti za privredu preskupi.
Zato je potrebno osnivanje Razvojne banke u Srbiji sa nekoliko milijardi evra kapitala, rekao je on i dodao da država treba da se zaduži da bi deo tog kapitala „upumpala“ u Razvojnu banku, a deo novca da se obezbedi kroz emitovanje bondova, koji bi se realizovali na berzama i povećanjem ukupne novčane mase.
Razvojna banka treba selektivno da finansira privredu, razvojne programe i izvozno orijentisana preduzeća, naglasio je Bajatović, koji se ne zalaže za mere Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji.
“Nama ne treba policajac, mi nismo maloletni. Statistika govori da su rezultati MMF-a u zemljama u kojima je bio prisutan bili loši. MMF nije doneo dobro tamo gde je bio i te zemlje su krenule privredno napred tek kad su se oslobodile mera MMF-a,“ naglasio je Bajatović.
On je ukazao da Srbiji trebaju nove strane investicije i nove tehnologije, ali pošto ih nema dovoljno, treba da pomognemo domaćoj privredi gde je to neophodno kroz državni intervencionizam.
Bajatović je rekao da bi nova Vlada umesto održavanja socijalnog mira morala da koristi važna državna preduzeća, kao što su Telekom Srbija, Elektroprivrda Srbije i Srbijagas, kao garante za plasman svežih sredstava na domaćem finansijskom tržištu.
Po njemu, tim sredstvima će se širiti i jačati konkurentna izvozno orijentisana privreda. Investiciona potrošnja spašava Srbiju. Nova Vlada će imati razvojni kredibilitet ako se oslanja na inovativnost i održivost, koja je argumentovana poslovnim rezultatima.
Srbija treba da ima privredu sa razvojnim programima u koju je moguće efikasno „upumpati“ novac i da taj model privrednog razvoja prilagodi potrebama i potencijalima Srbije, istakao je Bajatović.
Generalni direktor Srbijagasa zalaže se za razvoj poljoprivrede i davanje još većih subvencija poljoprivrednicima, za osnivanje Agrarne banke i razvoj zadrugarstva, kao i za nastavak ulaganja u energetske projekte i razvoj sektora usluga, kao što je banjski turizam.
