Ceo region uvozno orijentisan. Srbija svoje centralno i strateški važno mesto može iskoristiti samo odgovarajućim delovanjem i uz sagledavanje razvoja tržišta
Ostvarenje proizvodnje po tipovima tokom protekle decenije u regionu Jugoistočne Evrope (JIE) jeste predmet zajedničkog rada Mladena Apostolovića i Marka Čokorila iz preduzeća „EFT Trade” iz Beograda. Stručni tekst donosi osvrt na regionalnu energetsku strategiju i usvojene prioritetne energetske projekte proizvodnih i prenosnih kapaciteta, pregled aktuelnog stanja i planova za dodeljivanje prekograničnih prenosnih kapaciteta, kao i postojećih i planiranih berzi električne energije.
Njihov rad o elektroenergetskim bilansima zemalja JIE i perspektivama razvoja regionalnog tržišta električne energije predstavljen je na „Energetici 2014”, skupu koji je u organizaciji Saveza energetičara po 30. put krajem marta održan na Zlatiboru.
Prema podacima Udruženja evropskih operatora prenosnih sistema (ENTSO-E) region JIE karakteriše ukupno 80,6GW instalisane snage, od čega je 44,1GW termo, 23,4GW hidro, 5,9GW nuklearnih i 7.1GW obnovljivih izvora električne energije.
Uz prikaz instalisanih kapaciteta i vršnih opterećenja za region i po zemljama, u Srbiji se nalazi 10 odsto ukupno instalisanih kapaciteta u regionu, odnosno 12 odsto ukupnih termokapaciteta i isto toliko instalisanih hidrokapaciteta. U okviru proizvodnje i potrošnje električne energije za 2013. godinu Srbija u bilansu regiona učestvuje sa 14 odsto u ukupnoj potrošnji i 16 odsto u ukupnoj proizvodnji, od čega je procenat učešća hidroproizvodnje 22 odsto.
Iz prikaza potrošnje i proizvodnje po tipovima elektrana svih zemalja JIE zaključuju se da je većina prosečne proizvodnje (76 odsto) iz termo (60 odsto) i nuklearnih (16 odsto) elektrana. Hidroproizvodnja je veoma promenljiva i zavisna od hidroloških uslova, a poslednjih godina primetan je značajan trend porasta proizvodnje iz obnovljivih izvora.
Iz prikaza godišnjih bilansa uočava se da su Bugarska, Rumunija i Bosna i Hercegovina neto izvoznici, dok ostale zemlje konstantno uvoze električnu energiju, najviše Mađarska, Grčka i Hrvatska. Srbija, uključujući teritoriju Kosova i Metohije, jeste manje-više samoizbalansirana, odnosno čak ima i određene uglavnom prolećno-letnje viškove, pošto je teritorija Kosova i Metohije pretežni uvoznik, ali se to na jednoj od slika u radu ne vidi zbog prirode podataka ENTSO-E baze.
Inače, ceo region je uvozno orijentisan, što naglašava potrebu za izgradnjom novih kapaciteta, sa desetogodišnjim prosekom od 8,4TWh i maksimalnim uvozom o 16,7TWh u veoma sušnoj 2012. godini.
U regionu JIE Srbija ima centralno i strateški važno mesto, ali ova komparativna prednost može biti iskorišćena samo pravovremenim i odgovarajućim delovanjem svih (elektro)energetskih subjekata i činilaca u Srbiji, uz sagledavanje pravaca razvoja kompletnog regionalnog tržišta.
Novi uslovi poslovanja energetskih subjekata, prihvaćene obaveze kroz Energetsku zajednicu koje se moraju ispunjavati i nezaobilazni regionalni aspekt saradnje nameću i moguće pravce razvoja elektroenergetskog sektora Srbije. Od svog osnivanja, odnosno izdvajanja iz tadašnje „Elektroprivrede Srbije” 2005. godine, Javno preduzeće „Elektromreža Srbije” pratilo je trendove i preuzete obaveze EZ.
Uvođenje zajedničkih aukcija na pola granica, planovi za dalji razvoj, kao i ponovno aktuelizovani plan za osnivanje berze daju dobar osnov da se EMS nametne kao lider u razvoju berzanskog tržišta na Balkanu, šireći svoje usluge i na susedne sisteme.
Potencijalna berza EMS-a mogla bi da preraste i u regionalnu. EPS je rezultatima u 2013. dokazao da može da bude ravnopravan učesnik i ozbiljan konkurent na tržištu. Međutim, bez hitnih novih investicija u nove i zamenske objekte u slučajevima loše hidrologije i/ili povećane potrošnje, EPS neće moći da koristi svoje komparativne prednosti, pa to treba da bude imperativ u narednom periodu.
Pored Energetske strategije do 2025. godine i novog Zakona o energetici, potrebno je i dalje raditi na izradi podzakonskih akata, pre svega vezanih za potpuno otvaranje tržišta i olakšavanje mogućnosti investiranja.
Poboljšanje investicione klime kroz političku stabilnost, odgovarajuću zakonsku regulativu i dalju promociju javno-privatnog partnerstva prilikom ulaganja u elektroenergetski sektor rezultiraće prekopotrebnim privlačenjem stranog i/ili domaćeg privatnog kapitala za investiranje i doprineti angažovanju domaće privrede i poboljšanju ekonomskog položaja cele zemlje.
Izvor Serbia Energy
