Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija:EK-Južni tok suprotan...

Srbija:EK-Južni tok suprotan zakonima EU

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Sporazumi o izgradnji Južnog toka koje su više evropskih zemalja, uključujući i Srbiju, potpisale s Rusijom, u suprotnosti su sa zakonima EU, kažu u Briselu.

Bilateralni sporazumi koje su Bugarska, Srbija, Mađarska, Grčka, Slovenija, Hrvatska, i Austrija potpisale s Rusijom, u suprotnosti su sa zakonima EU i moraju da se pregovaraju ispočetka, kažu predstavnici Evropske komisije, a prenosi portal EurActiv.com.

Govoreći na skupu u Evropskom parlamentu, zamenik generalnog direktora za unutrašnje energetsko tržiste u Evropskoj komisiji Klaus Diter Borhart izjavio je da svi pomenuti sporazumi nisu u skladu sa evropskim propisima i da će morati da se promene.

“Komisija je pregledala ove međudržavne ugovore i došla je do zaključka da nijedan od sporazuma nije u skladu sa evropskim zakonima”, rekao je Borhart.

“Zbog toga smo rekli svim državama da su – ili po sporazumima EU, ili po sporazumu o Energetskoj zajednici – u obavezi da od Rusije zatraže nove pregovore kako bi međudržavne ugovore uskladili sa zakonima Evropske unije”, dodao je on, upozorivši da će, ukoliko se ugovori ne revidiraju, pomenute države morati da se odreknu sporazuma s Rusijom.

Borhart je podsetio da je evropski komesar za energetiku Ginter Etinger nedavno poslao pismo ruskom ministru energetike Aleksandru Novaku u kojem je objasnio celu situaciju i zamolio ga da “zauzme pozitivan stav” u vezi s mogućnošću ponovnih pregovora s evropskim državama koje su partneri u projektu gasovoda Južni tok.

Taj apel se odnosi kako na članice EU – Bugarsku, Mađarsku, Grčku, Sloveniju, Hrvatsku i Austriju – tako i na Srbiju koja je članica Energetske zajednice.

“Ono što mogu da kažem je da međudržavni sporazumi neće biti osnova za izgradnju i rad Južnog toka, zato što ako države članice ne obave nove pregovore, Evropska komisija ima sredstva i načine da ih obaveže da to učine, a Južni tok ne može da radi po takvim sporazumima”, poručio je Borhart.

Zahtevi Evropske komisije su sledeći:

da Gasprom, koji je i proizvođač i distribter gasa, ne može istovremeno da poseduje proizvodne kapacitete i transportnu mrežu
zatim da se trećim licima obezbedi nediskriminatorni pristup gasovodu, odnosno da Gasprom nema ekskluzivno pravo da bude jedini dobavljač
i konačno da treba rešiti pitanja tarifne strukture.

“Da li je moguće izgradnju Južnog toka usaglasiti sa ovim pravilima? Ne znam još. Ali čak i ako pregovori budu uspešni, za usklađivanje Južnog toka sa zahtevima EU biće potrebno vreme. I to ne meseci, već dve godine pre nego što to postignemo”, rekao je Borhart.

Na pitanje portala EurActiv kada je Evropska komisija prosledila zahtev pomenutim državama članicama, Borhart je rekao da je to učinjeno u nekoliko koraka.

Prema njegovim rečima, prvo je upućen zahtev da se svi međudržavni sporazumi dostave Briselu gde su ih analizirali službenici Etingerovog komesarijata. Zatim je, kako kaže, lično predsedavao sastanku 18. oktobra, na koji je bio pozvan i predstavnik Gasproma, tako da su od tada sve države svesne situacije u kojoj se nalaze.

“One su u potpunosti inforimsane o onome o čemu sam danas govorio”, uverava Borhart.

Rusija, međutim, po svemu sudeći nema nameru da otvori nove pregovore. Direktor izvoza ruskog Gasproma Aleksandar Medvedev izjavio je na skupu u Evropskom parlamentu, da “ništa ne može da spreči izgradnju Južnog toka”.

Borhart je na to odgovorio rečima da je bi “Evropska komisija teško prihvatila da napravite gasovod i onda ga uručite nama kao bebu, i kažete – Komisijo, sada je na vama da nađete rešenje kako da gasovod funkcioniše”.

Na skupu je govorio i zamanik ruskog ministra energetika Anatolij Jankovski koji je rekao da Rusija ne prihvata da se EU pravila odnose i na prekogranične projekte poput gasovoda, koji se ne nalaze isključivo na teritoriji EU.

On je dodao da zakoni EU ne mogu da zasene odnose Brisela i Moskve, koji se grade isključivo na međunarodnom pravu. Drugim rečima, međudržavni sporazumi koje je Rusija potpisala sa evropskim državama, a koji se odnose na izgradnju Južnog toka, jači su u odnosu na ostale pravne norme, objasnio je Jankovski.

Na skupu u Briselu učestvovala je i ministarka energetike Srbije Zorana Mihajlović, koja je odgovarajući na pitanje novinara da prokomentariše izjave Borharta, rekla da je to stvar o kojoj Rusija i EU treba da rasprave među sobom.

“Energetski sporazum koji je potpisan sa Rusijom 2008. je drugačiji od sporazuma koje su potpisale zemlje članice EU, jer obuhvata i NIS i skladišta gasa”, ukazala je ministarka i dodala da je reč o sporu između ruskog ministarstva energetike i nadležnog direktorata Evropske komisije.

“Ne može se od male Srbije očekivati da revidira ugovore (sa Gaspromom) a da to ni jedna od drugih država, pa ni članica EU kao što je Bugarska, to nije uradila”, istakla je ona, naglašavajući da bi revizija energetskog sporazuma značila pad srpske vlade.

Izvor B92

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Koliki je potencijal biomase u Srbiji?

Vlasnik "Point grupe" Zoran Drakulić rekao je da bi cela Srbija mogla da se greje na domaću biomasu i da se iz tog obnovljivog izvora može proizvoditi i električna energija, pa mu nije jasno zašto se nastavlja gasifikacija, kada...

Srbija: Koliko je bezbedna nuklearna energija?

Pored daleke Francuske i još dalje Kine, susedna Mađarska je takođe svoju energetiku oslonila na nuklearne izvore. Srbija tek kreće u tom pravcu, a prvi korak će biti ukidanje moratorijuma na zabranu izgradnje nuklearnih elektrana i otpočinjanje procedure koja podrazumeva čitav...

Srbija: Rafinerija u Smederevu ispuniće najviše evropske standarde

Kada je Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, prošle nedelje potpisala okvirni sporazum sa kompanijom „Čajna enerdži internešenel grupa” o izgradnji postrojenja za preradu nafte u Smederevu, gde bi trebalo da se proizvode derivati u skladu sa najvišim...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!