Da li treba da se javim direktoru GSP da bi medijima rekla kako šofer vozi gradski autobus neprilagođenom brzinom, rekla je ministarka Mihajlović
Ako se ne promeni odnos prema potrošačima EPS će izgubiti tržište. Zbog toga je Ministarstvo energetike još pre nekoliko meseci tražilo da računi za struju budu pregledni i jasni. Oni to još nisu i to je izgleda izazov za EPS. Kao potrošač ne mogu da razumem odsustvo profesionalizma prema potrošačima, izjavila je u razgovoru za „Politiku”, dr Zorana Mihajlović, ministar energetike.
Zašto je došlo do ovolikih problema s računima za struju?
– Mi smo kao ministarstvo učinili sve da javni snabdevač krene kako treba, ali očigledno je da EPS nije bio spreman za promene. I ovo nije pitanje neke distribucije ili nekog privrednog društva, ovo je problem celokupnog sistema EPS-a.
Sad je red na EPS-u da sprovede sve što je obećao, a sami su rekli da će utvrditi ko je odgovoran u distribucijama za gužve na šalterima i ostale probleme.
Da li ministar može da dođe nenajavljen u posetu nekom javnom preduzeću, bez saglasnosti direktora i da li u tom slučaju ima ingerencije da bilo koga proziva za svoj rad?
Ne razumem šta želite da implicirate ovim pitanjem? Kao da želite da kažete da su direktori u našoj zemlji „beli medvedi”, zaštićeni od građana i naročito od ministara koji ne žele da prikrivajunerad i haos u institucijama, već žele da ih reše, jer i sebe i te institucije shvataju kao servis u službi građana.
Pored toga što sam ministar, ja sam i građanka koja plaća račune, poziva službe da dobije informaciju i slično. Vozim se i gradskim saobraćajem, pa da li to znači da kao ministarka treba da se prvo najavim direktoru GSP i da ako vidim da tamo vozač vozi neprilagođenom brzinom, ne smem da tokažem u medijima?
Kako komentarišete to što je vrlo malo njih podnelo zahtev za besplatne kilovate i gas?
Danas je to 72.000 kupaca, a mesečno taj broj raste za pet do 10 odsto. To je daleko manje nego što smo očekivali, a razloge treba tražiti u neobaveštenosti građana, ali i samoj proceduri, koju u saradnji sa lokalnim samoupravama pokušavamo da pojednostavimo. Kao da nikom nije bilo stalo da se time bavi osim Ministarstvu energetike.
Kako ide dogovaranje s toplanama kao velikim dužnicima za gas i mazut?
Na predlog Ministarstva energetike, vlada je donela zaključak kojim je preporučeno da se sa toplanama naprave reprogrami za dugovanja za gas i mazut, koji će ići i do 60 rata,kako bismo finansijski relaksirali toplane i obezbedili njihov nesmetan rad. Započeto je zaključivanje reprograma sa Robnim rezervama, a sa „Srbijagasom” su gotovo sve toplane već potpisale reprogram. S toplanama je takođe dogovoreno, u saradnji sa lokalnim samoupravama, da i one svojim kupcima omoguće da dugove izmire na rate.
Učinili smo sve da toplane budu spremne za grejnu sezonu, ali ne možemo da garantujemo da neće biti problema u toplanama u kojima je dugi niz godina stanje problematično.
Kako komentarišete moguće poskupljenje gasa na svaka tri meseca?
Uobičajeno je da se kod dugoročnih ugovora o snabdevanju na svaka tri meseca koriguju cene, a to znači promene u oba smera. Dakle i poskupljenja i pojeftinjenja. Postoje drugi segmenti gasne politike koji nisu samo pitanje energetike kojima moramo da se intenzivnije i efikasnije bavimo, od reformisanja „Srbijagasa”, finansijske konsolidacije ovog preduzeća, kao i daljeg rada na novim rutama dotoka gasa, kao što su Južni tok i Niš–Dimitrovgrad.
Hoćemo li ove zime uvoziti struju? Prošle godine smo kupili od RS, ali nam nije bilo potrebno, šta je urađeno s viškovima?
Srbija je kupila na javnom tenderu deo viškova Republike Srpske koji nisu bili samo za prošlu zimu, već i za zimu koja je pred nama. Naravno da nismo kupili sve što se procenilo da nam treba, već samo jedan deo. Da li će se dodatno uvoziti struja to će zavisiti od situacije koja to bude nalagala, ali mi za sada imamo obezbeđene dovoljne količine.
S investitorom koji je hteo da gradi najveći solarni park u Srbiji raskinut je ugovor. Da li imate informaciju da li su tužili Srbiju Londonskom sudu i prete li nam penali od 900.000 evra?
Nemamo nikakvih zvaničnih informacija o tome da je podneta tužba. Mi smo kao ministarstvo vrlo otvoreni i veoma nam je stalo da pomognemo investitorima da ulažu u Srbiju.
Zašto ste uopšte pristali da potpišete takav ugovor, ako ste u startu znali da firma nema nikakav bonitet? Da li je tako moralo da bude po koalicionom dogovoru?
Odluku o potpisivanju sporazuma je donela vlada, na predlog Ministarstva finansija. Mi smo, kao ministarstvo, imali primedbe na ovaj dokument od samog početka. Za nas u Ministarstvu energetike to je bio nauk, da ubuduće za sve kompanije sa kojima razgovaramo ili treba da sarađujemo uradimo provere boniteta.
NIS-u je produžen rok do 2023. da rudnu rentu plaća po tri odsto. Istovremeno je NIS i ovegodine dobio mogućnost da prodaje regresirano gorivo poljoprivrednicima zbog čega se ostali trgovci ljute. Da li su to posebni ustupci NIS-u i ako jesu zašto se to čini?
Moj stav o rudnoj renti je odavno poznat. O zaključku kojim je produžen rok do 2023. trebalo bi da pitate Ministarstvo rudarstva. Interes Srbije je da ima profitabilno preduzeće kao što je NIS, ali je isto tako interes da kroz naplatu rudne rente država ima mogućnost da ulaže u nove istraživačke projekte.
Propise o prodajiregresiranog goriva za poljoprivrednike donelo je Ministarstvo poljoprivrede. Mi smo više puta rekli da nema razloga daregresirano gorivo ne bude dostupno na svim pumpama koje imaju obezbeđene odgovarajućekoličine. Ne smemo praviti selekciju, naročito kada ona favorizuje najjače, kojima takvo favorizovanje nije potrebno, jer već imaju izuzetan uspeh u poslovanju.
Izvor Politika
