Direktorka CEKOR Nataša Đereg kaže da će ekonomska korist biti oko 2,4 puta veća od troškova usklađivanja ekoloških standarda sa propisima Evropske unije.
“To je dobar pokazatelj da životnu sredinu treba da posmatramo kao poslovnu mogućnost otvaranja “zelenih radnih mesta”, a ne kao trošak”, rekla je Đereg Tanjugu, podsetivši da Srbija do 2030. godine u tu oblast treba da uloži 10,6 milijardi evra.
Ona smatra da ekologija u Srbiji nije dovoljno integrisana u druge sektore.
“Zato bi Srbija morala da se pozabaviti ekonomskim instrumentima finansiranja zaštite životne sredine kroz sektorsko usklađivanje”, rekla je Đereg, napomenuvši da su procene o ekonomskoj koristi iznete u Nacionalnoj strategiji za aproksimaciju u oblasti životne sredine usvojenoj oktobra 2011. godine.
Ona je naglasila da je urgentno da se poboljša monitoring i izveštavanje o emisijama CO2 i drugih zagađujućih materija i gasova.
Dodala je da je oblast otpada i prečišćavanja otpadnih voda Evropska komisija prepoznala kao sektore koji imaju najviše problema i zahtevaju najveće investicije. Takođe, imamo problem sa neusklađenošću planskih dokumenata, a strategije su velikim delom direktno pod uticajem industrijskog lobija, kazala je đereg.
Izvor Tanjug
