Srbija je 8. jula sklopila ugovor sa ruskim Centrgasom (Centrgaz) o izgradnji deonice gasovoda Južni tok na njenoj teritoriji, vredan 2,1 milijardu evra. Izgradnja će se delom finansirati i od kredita od 765 miliona evra koji će Srbija dobiti, kako je najavljeno, po povoljnim uslovima i vraćati kroz tranzitnu cenu gasa.
Zvanični Beograd ne očekuje oštre reakcije iz Brisela zbog potpisivanja ugovora o izgradnji Južnog toka s obzirom da su neke članice EU, poput Austrije i Mađarske, već potpisale takve ugovore.
Preduzeće Južni tok Srbija potpisalo je 8. jula sa kompanijom Centrgas, pobednikom tendera i glavnim izvođačem radova, ugovor o gradnji deonice gasovoda Južni tok u Srbiji, vredan oko 2,1 milijardi evra. Prvi gas, kako je saopšteno, treba da poteče kroz Srbiju do kraja 2016. godine.
Povodom potpisivanja tog ugovora premijer Srbije Aleksandar Vučić je ranije rekao u Moskvi da očekuje “najnormalniju reakciju” iz Brisela i podsetio da su pre Srbije takve ugovore potpisale potpisale i Austrija i Mađarska, a da će 9. jula to učiniti i Bugarska.
“Mi smo vodili računa kako da poštujemo neke od evropskih pravila, a plašim se da neki drugi o tome uopšte nisu vodili računa”, rekao je Vučić za Radio-televiziju Srbije u Moskvi.
Upitan da li postoje prepreke na putu izgradnje Južnog toka kroz Srbiju, Vučić je odgovorio da to ne zavisi od Srbije, nego od Rusa, Evrope i njihovog odnosa.
“Mi ne snosimo nikakav rizik, dajemo 19 miliona evra, Rusi daju dve milijarde i 100 miliona. I da izgradimo sve i da neko ne dozvoli da taj gasovod radi, naša šteta nije nikakva jer ćemo mnogo više da zaradimo na građevinskim radovima i to je za nas u svakom slučaju dobro”, rekao je Vučić.
EU u načelu pozdravlja Južni tok kao veliku investiciju za Srbiju, ali ukazuje da njegova izgradnja mora da prati propise EU i da neke odredbe energetskog sporazuma nisu u skladu sa propisima EU.
Kredit po povoljnim uslovima
Vučić je ocenio da je Srbija dobila najbolje uslove za Južni tok u poređenju sa Austrijom, Mađarskom i Bugarskom.
Uskoro bi trebalo da bude zaključen i sporazum o kreditu od 765 miliona evra koji će se isplaćivati kroz tranzitnu taksu gasa, dok će kamata biti 4,25%. Za sada nije preciziran korisnik kredita ni finansijer niti drugi uslovi otplate.
“U svakom slučaju, ruska strana je preuzela kompletan rizik i hvala im na tome. Kredit ne vraćamo u novcu, nego kroz vrednost kada gas poteče, kroz tranzitnu cenu gasa ga isplaćujemo. U tome je naš deo najpovoljniji”, rekao je Vučić.
Prema njegovim rečima, ruska strana je dala Srbiji i 50% od građevinskih radova i 40% drugih radova tako da bi srpske kompanije mogle da zarade 350 miliona evra.
Putin u Beogradu do kraja godine
Vučić, koji je u Moskvi razgovarao sa predsednikom i premijerom Rusije Vladimirom Putinom i Dmitrijem Medvedevim, rekao je da je postigao dosta tokom dvodnevne posete Rusiji i da je rešeno više pitanja, ali je odbio da navede u čemu se Beograd i Moskva ne slažu.
Po njegovim rečima, razgovaralo se o Južnom toku, Naftnoj industriji Srbije, Đerdapu, Petrohemiji i saradnji u građevinskoj, poljoprivredi, a o političkim pitanjima, pre svega o Ukrajini i Kosovu.
Premijer Srbije je rekao da će Putin posetiti Beograd do kraja godine, što, kako je rekao, svedoči o “međusobnom uvažavanju”.
Vučić je rekao da je ponovio svoj stav o nameri Srbije da uđe u EU, ali da sačuva dobre odnose sa Rusijom.
Na pitanje da li je tokom razgovora u Moskvi bilo pritisaka, odnosno “ruske kragne”, Vučić je odgovorio da toga nije bilo.
Premijer je naveo i da neće biti lako da se ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom proširi i na “fijat 500l”, cigarete i stari sir, a da će o visini rudne rente koju NIS plaća u Srbiji biti formirane radne grupe.
Na pitanje da li će NIS preuzeti pančevačku Petrohemiju, Vučić je kao gluposti odbacio navode da će Srbija Rusima pokloniti Petrohemiju.
Premijer Srbije je kazao i da je molio nižu cenu gasa za srpske velike firme, i da o tome predstoje pregovori.
Vučić je naveo da je Rusija postala treći trgovinski partner Srbije, posle Nemačke i Italije i da je 2013. godine trgovinska razmena sa Rusijom povećana za 15% u poređenju sa 2012. godinom.
Izvor Beta
