Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović poručuje da neće biti novih pregovora s Rusijom u vezi sa izgradnjom gasovoda Južni tok.
Neće biti nikakvih novih pregovora između Rusije, Srbije i ostalih zemalja učesnica u projektu Južni tok, o izgradnji tog gasovoda, zato što su svi ti sporazumi rađeni na međudržavnom nivou, a neće biti ni odlaganja radova i pomeranja rokova za izgradnju tog gasovoda, izjavio je Bajatović agenciji Tanjug.
Zamenik generalnog direktora za unutrašnje energetsko tržište u Evropskoj komisiji Klaus Diter Borhart, rekao je juče u Briselu, na konferenciji o Južnom toku, da su bilateralni ugovori koje je ruski Gasprom zaključio sa zemljama uključenim u Južni tok, među kojima je i Srbija, protivni propisima EU, i da o njima te zemlje moraju ponovo da pregovaraju.
Svi sporazumi o Južnom toku rađeni su na međudržavnom nivou, sa nacionalnim državama, a ne sa Evropskom komisijom i ti sporazumi su iznad nacionalnih zakonodavstava zemalja učesnica u projektu, rekao je Bajatović i dodao da su sve zemlje učesnice u tom projektu – Nemačka, Francuska, Italija, Mađarska, Slovenija, Bugarska, članice EU i svesne su toga.
On je ponovio da zbog toga, kao i zbog ogromnog političkog i ekonomskog značaja tog projekta i za evropske zemlje i za Rusiju, neće biti novih pregovora o Južnom toku.
“Toliki su to interesi i Evrope i Rusije da prosto nema šanse da se ne postigne odgovarajući dogovor”, ocenio je Bajatović.
Ne mislim da će Srbija, kao ni ostale zemlje učesnice Južnog toka, imati bilo kakvih problema zbog stavova Evropske komisije o Južnom toku, jer su sve zemlje u pregovorima obezbedile ono što je bio njihov ekonomski interes, kazao je Bajatović i dodao da ne vidi razlog zašto se ne bi držali onoga što je postignuto u tim pregovorima.
Južni tok je razvojna šansa i za Srbiju i za Bugarsku i za Mađarsku i ostale zemlje jugoistočne Evrope, a za Srbiju to neće značiti samo izgradnju gasovoda, već i prisustvo ruskog kapitala i ruskih investicija u gasne centrale, hemijske i procesne industrije, naveo je Bajatović.
“Mi imamo interesa da dižemo našu privredu, a ako se to nekome ne sviđa, a ne nudi nikakvu alternativu, ne vidim na koji način on misli da može da utiče na te procese. Jednostavno mislim da je to za sada političko pitanje, a mi ne treba da dozvolimo da se nekakvo političko pitanje i slepo podržavanje činovnika EU i onoga što trenutno postoji u njihovim zakonima odrazi na naš interes”, poručio je Bajatović.
On je istakao da Srbija treba da se drži onoga što je naš interes, a to je da se Južni tok izgradi, da bude u punom kapacitetu, jer će sa tim projektom Srbija biti čvorna tranzitna zemlja i za gas i za električnu energiju, a velike su mogućnosti da budemo i glavna zemlja sa skladišnim kapacitetima, od čak pet milijardi metara kubnih gasa godišnje.
Kao potvrdu toga da neće biti novih pregovora, Bajatović je naveo da EU ima potrebe za sirovinama i energentima i, ako želi da izdrži globalnu ekonomsku utakmicu, može da se nasloni pre svega na Rusiju, jer se danas 20 do 25 odsto evropskog tržišta snabdeva gasom iz Rusije, a do 2035. godine će to biti 60 odsto.
“Niko neće proigrati evropsku budućnost zbog nekog stava u nekom zakonu”, kazao je on i dodao da, s druge strane, i Rusija ima ogroman interes za izvoz energenata i sirovina, jer u ovom trenutku taj izvoz čini 52 odsto prihoda ruskog budžeta.
“Zbog toga sam potpuno siguran da, pošto postoji takva vrsta interesa obeju strana, da će biti postignut dogovor između njih”, tim pre što sada glavna ekonomska utakmica nije ni u Evropi ni u SAD, već se prenosi u Aziju, gde takođe raste potrošnja gasa, koji će biti energent 21. veka, rekao je Bajatović.
On je naglasio da će Evropa, ako želi da ostane konkurentna na globalnom nivou, morati da reši pitanje snabdevanjima energentima po prihvatljivoj ceni.
Bajatović je rekao da ne vidi koji bi to bili mehanizmi kojima bi eventualno Evropska komisija mogla da pritiska zemlje članice Južnog toka, pa i Srbiju, koja nije članica EU.
On je ukazao da je za Južni tok moguće izuzeće od primene Trećeg energetskog paketa EU, jer taj magistralni gasovod nije nikakva gasna interkonekcija između nekoliko država, već je reč o pristupu novim izvorima gasa iz Rusije i zemalja centralne Azije.
Južni tok predstavlja novu energetsku bezbednost i novi kvalitet u snabdevanju gasom, jer zaobilazi Ukrajinu, koja je do sada pravila probleme, a tim gasovodom se znatno povećavaju i količine i pristup novim izvorima gasa, naveo je Bajatović i dodao da su to sve uslovi da Južni tok bude izuzet od pravila Trećeg energetskog paketa.
On je kao primer naveo gasovod TAP, koji je takođe dobio izuzeće, podsetivši da je vlasnik tog gasovoda “Britiš petroleum” i da se taj gasovod proteže od Azerbejdžana i nalazišta gasa “Sah denis” kod Turske, preko Grčke i Albanije na jug Italije.
Bajatović je podsetio da je za Južni tok u Srbiji potpisan ugovor o transportu, kojim je Gasprom unapred potpisao nameru da će zakupiti 100 odsto transportnih kapaciteta tog gasovoda, što znači da će gasovod biti u funkciji i da je njegova izgradnja ekonomski opravdana.
Sve to je, kako je rekao, garancija bankama na osnovu koje je moguće dobiti novac za njegovu realizaciju, jer će Južni tok ne samo biti izgrađen, već će biti i u funkciji i biće ekonomski isplativ, a uloženi novac će se vratiti.
On je napomenuo da projekat gasovoda Nabuko nije uspeo, najviše zbog toga što nije bilo garancija o dugoročnom zakupu kapaciteta tog gasovoda i zato što taj projekat jednostavno nije bio ekonomski isplativ, što nije slučaj sa Južnim tokom.
Bajatović je ukazao da ni za gasovod Severni tok nisu primenjivana stroga evropska pravila koja se sada traže za Južni tok, ocenivši da je to zato što su, kada je reč o Južnom toku, u pitanju veliki interesi.
On je dodao da zemljama jugoistočne Evrope nije ponuđena nikakva alternativa za Južni tok, kao i da Srbija nije pozvana ni u jedan drugi međunarodni projekat, osim u Južni tok.
“Ukoliko od toga naša država ima nesporne koristi, a neko ne želi da se tako nešto desi zbog nekakvih političkih ili ideoloških razloga, u svakom slučaju ne mogu biti u pitanju ekonomski razlozi, onda se postavlja pitanje – šta je alternativa tome?”, zapitao je Bajatović.
Izvor Tanjug
