Radovi na izgradnji nove, prve gasno parne elektrane u Srbiji, instalisane električne snage 200 megavata i toplotne 121 Gcal, započeti su u martu 2019. godine. Postrojenje locirano u blizini NIS-ove rafinerije u Pančevu gradi ćerka kompanija Gazproma.
Vrednost investicije je 180 miliona evra, od čega je Gazprombaka obezbedila140 miliona evra kredita. Rok za završetak radova, odnosno puštanje u rad je u četvrtom kvartalu 2020. godine.
Ruski investitor, Gazprom energoholding, gradnju je poverio kineskom partneru, Shanghai Electric Group, po principu „ključ u ruke“. Ugovor za isporuku gasnih turbina i generatora, vredan 40 miliona evra, dodeljen je italijanskoj kompaniji Ansaldo Energia.
Planirano je da godišnja proizvodnja električne energije iznosio oko 1.400 GWh, što je oko 4% električne energije koja će biti proizvedena u Srbiji u 2019. godini.
Parno-gasne elektrane ove snage troše približno 300 miliona kubnih metara prirodnog gasa godišnje.
Kako je najavljeno, razmatra se gradnja još četiri termoelektrane toplane u Srbiji, i to u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Naftna industrija Srbija i Gazprom energoholding potpisali su još 2014. godine Memorandum o izgradnji parno-gasne termoelektrane u Pančevu, kojim je predviđeno da grupi Gazprom Energoholding pripadne 51 odsto udela u osnivačkom kapitalu nove kompanije koja će graditi termoelektranu, a 49 odsto NIS-u. Gazprom energoholding je ćerka firma Gazproma koja je najveći vlasnik elektroenergetskih aktiva u Rusiji. Većinski vlasnik NIS-a je ruska kompanija Gazpromneft.
Električna i toplotna energija proizvodene u elektrani na gas prvenstveno će sližiti za snabdevanje NIS-ove rafinerije u Pančevu. Planirano je da se preostala količina električne energije plasira na domaće konkurentno tržište.
Izgradnja parno-gasne termoelektrane predstavlja ekonomski i ekološki efikasno rešenje. Ova tehnologija obezbeđuje visok koeficijent korisnog dejstva i nisku potrošnju goriva. To će omogućiti smanjenje troškova nabavke energije za rafineriju NIS-a.
Gorivo za termoelektranu biće prirodni gas – ekološki najčistiji energetski resurs. Prirodni gas je energent sa izrazitim tehničkim i ekološkim prednostima u odnosu na druga konvencionalna goriva, i u tom smislu bi trebalo da pruži značajan doprinos efikasnijem i ekološki prihvatljivijem korišćenju energije. Međutim, prirodni gas je dominantno uvozni energent i njegova cena je vezana za promenu na svetskom tržištu nafte.
Domaća proizvodnja prirodnog gasa trenutno zadovoljava manje od 20% domaće potrošnje, uz očekivani silazni trend.
Za gasni sektor Srbije veliki značaj će imati realizacija gasovoda Tužni tok. Ovaj transnacionalni gasovod trebalo bi da omogući sigurno snabdevanje regiona prirodnim gasom u budućem periodu.
Gasne elektrane su u prednosti kada je reč o ispunjavanju ekoloških standarda. Gas na mestu potrošnje sagoreva i do 98 odsto i ne ispušta gotovo nikakve štetne sastojke. To je posebno značajno imajući u vidu da je poglavlje 27, koje se tiče životne sredine, jedno od najozbiljnijih i najtežih u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom.
Međutim, izgradnja elektrane na gas ima ekonomsku logiku samo ako se postigne dogovor o ceni gasa koji će se koristiti kao gorivo. Prema ranijim procenama, isplativa je izgradnja gasnih elektrana sa savremenim, efikasnim blokovima, pri ceni prirodnog gasa koja ne bi prelazila 350 dolara za 1.000 kubnih metara. Iako Gazprom ima monopol na izvoz ruskog gasa, cene gasa iz Rusije variraju od zemlje do zemlje.
Kako je objavila agencija Tas krajem februara, prosečna izvozna cena Gazpromovog gasa mogla bi da se kreće od 230 do 250 dolara za 1.000 kubnih metara gasa u 2019. godini.
Cena za 1.000 kubnih metara u 2016. godini iznosila je 167 dolara, 2017. godine je bila 197 dolara, a u 2018. godini već 245,5 dolara, što je povećanje od 24,6 %.
Za obračun konačne cene, uvoznoj ceni gasa treba dodati manipulativne i distributivne troškove.
Što se tiče troškova proizvodnje električne energije u odnosu na konvencionalna postrojenja kojima upravlja Elektroprivreda Srbije, prema rečima Denisa Fedorova, generalnog direktora Gazprom energoholdinga, primena najnovijih tehnologija i opreme visoke efikasnosti u procesu realizacije projekta omogućava da se smanje operativni troškovi i da se električna energija proizvodi po konkurentnoj ceni.
U TE-TO Pančevo sa parno-gasnim postrojenjem, specifična potrošnja uslovnog goriva za proizvodnju jednog kilovat-časa iznosiće oko 213–234 grama, nasuprot parno-strujnim postrojenjima „prošle generacije”, gde je potrošnja goriva 330 grama po kilovat-času.
Konačna cena električne energije koju će TE-TO Pančevo isporučivati na tržište za sada nije poznata, s obzirom da nabavna cena gasa ruske kompanije nije zvanično saopštena.
Međutim, elektrana nije deo šema podrške i za njen rad nisu planirane subvencije, već će se, prema najavama investitora, proizvedena električna energija plasirati na domaće i regionalno otvoreno tržište električne energije. To znači da domaći potrošači neće plaćati eventualnu razliku u ceni električne energije proizvedene u TE-TO Pančevo i javnim elektranama.
S druge strane, ono što je poznato, mada ne i zvanično potvrđeno, jesu cene električne energije proizvedene u gasnim elektranama u okruženju.
Tako je OMV Petrom za snabdevanje domaćinstava na regulisanom tržištu u Rumuniji za svoju gasnu elektranu Brazi, kapaciteta 860 MW, dobio cenu od 260 leva (54,8 evra) po MWh, koja je izračunata po metodologija koja uzima u obzir troškove proizvodnje, plus marža od 5%.
Proizvodnja elektrane Brazi u 2018. godini iznosila je 3,8 TWh, a procene su da će Brazi na regulisano tržište do kraja 2019. godine isporučiti oko 3 TWh.
Elektrana Brazi od ove godine uvozi iz Rusije deo gasa za proizvodnju električne energije, iako je Petrom jedan od dva vodeća proizvođača gasa u Rumuniji.
Prema računici, za proizvodnju 1 MWh električne energije potrebno je 3 MWh gasa. Cena gasa iz sopstvene proizvodnje koji Petrom koristi za rad postrojenja iznosi 56 leva (11,8 evra) po MWh. Dakle, troškovi samo za gas po jednom MWh električne energije iznose 168 leva (35,4 evra) ali rumunski eneregtski regulator ANRE priznaje 247 leva (52,1 evra). Razlika od 79 leva (16,6 evra) odnosi se na pokrivanje troškova za uvoz ruskog gasa.
Cena od 260 leva (54,8 evra) je najviša odobrena cena za proizvođače u regulisanom režimu (pored Petroma, to su Hidroelektrika, Nuklearektika i kompanija CET). Međutim, tržišna cena za električnu energiju koju Brazi isporučuje za vršnu potrošnju iznosi preko 300 leva (63,2 evra).
Petrom je potvrdio da, prema odluci ANRE, isporučuje električnu energiju na regulisano tržište. Međutim, kompanija u skladu sa zakonom ne može objaviti informacije o količini i ceni električne energije za regulisano tržište.
Troškovi prenosa gasa do elektrane Brazi poštuju principe tržišne cene i odnose se na miks koji se sastoji od gasa iz domaće proizvodnje, čija cena je 68 leva (14,3 evra) po MWh, uvoznog gasa i gasa iz skladišta.
Petrom dodaje da u proizvodne troškove ulazi cena sertifikata za CO2, što rezultira višim ukupnim troškovima u odnosu na električnu energiju iz drugih izvora (hido i nuklearna energija).
Srpske elektrane ne ulaze u šemu trgovine emisijama EU, tako da za njih ne važe ovi troškovi.
Takođe, treba imati u vidu da će u srpskoj elektrani novije generacije potrošnja gasa po jednom kilovat-času biti niža u odnosu na elektranu Brazi (230 grama nasuprot 330 grama).
Elektrana toplana Pančevo je prvi projekat takvog tipa Gasprom energoholdinga van granica Rusije.
Kompanija u Rusiji upravlja sa 80 termoelektrana-toplana, što je šestina energetske industrije u zemlji. Jedna od njih nalazi se u Sankt Petrerburgu. Pre 10 godina konvertovana je iz uglja na gas, uz povećanje kapaciteta za proizvodnju električne i toplotne energije na 360 megavata.
Od 2007. godine u kompanijama grupe Gazprom Energoholding realizovani su projekti izgradnje i modernizacije kapaciteta instalisane električne snage oko 8,6 gigavata, koji su u skladu sa savremenim ekološkim i tehničkim normama. Među njima je 17 energana koje rade na osnovu parno-gasnog ciklusa.
Zamenom zastarele opreme automatski je povećana i pouzdanost snabdevanja električnom energijom i toplotom, i smanjeno je zagađenje ne samo u Sankt Peterburgu već i vazduha i vodenih bazena Finskog zaliva.
Termoelektrana-toplana radi isključivo na gas, koji je ekološki energent. Ima rezervu u dizel-gorivu, koje se može koristiti samo u slučaju havarija i to samo tokom tri dana dok se kvar ne popravi.
Gasna elektrana, jedna od najznačajnijih u zemlji i tri puta većeg kapaciteta nalazi se i u samom centru Moskve. Komandu za start njenih novih, tehnološki najsavremenijih kotlova, pre tri godine dao je predsednik Putin.
Termoelektrana radi od 1957. godine i električnom i toplotnom energijom snabdeva centralni i jugoistočni deo Moskve, odnosno pokriva potrebe za energijom dva miliona ljudi.
