Supported byspot_img

Srbija: Za projekat Jadar...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje...

Srbija: Za “zeleni dogovor”...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa...
HomeRudarstvoSrbija: Zlato iz...

Srbija: Zlato iz Bora povećava zlatne rezerve zemlje

Supported byspot_img
Supported byspot_img

Tokom pet godina poslovanja u Srbija kineski kompanija investirala je oko 2,95 milijardi američkih dolara što je daleko više nego što su po sporazumu o strateškoj saradnji sa vladom bili u obavezi da učine. Proizvodnja zlata povećana je za 50,17 odsto u odnosu na 2021. godinu, posadili 480.000 sadnica, a sveobuhvatna stopa ponovne upotrebe otpadnih voda dostigla je 93 odsto.

– Naši zaposleni, uključujući i građane Bora i Majdanpeka, mogu da vide koliko je od dolaska „Ciđina” urađeno na zaštiti životne sredine. Sledićemo koncept zelenog razvoja i nastaviti da ulažemo u ovu oblast. Nadamo se da će Vlada Srbije, organizacije i građani nastaviti da veruju „Ciđinu” i podržavaju razvoj kompanije, posebno u nekim investicionim projektima u oblasti zaštite životne sredine. Ova zagađenja su deo prošlosti – kaže u razgovoru za „Politiku” Zou Gang, zamenik generalnog direktora „Srbija Ciđin koper”.

Ciđin ove godine obeležava pet godina od dolaska u Srbiju. Šta pokazuje ovo petogodišnje iskustvo i da li bi ponovo uradili isto i došli ovde da radite?

Pet godina je kratak vremenski period. Кada je „Ciđin” preuzeo Rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor, kompanija je imala 4.900 zaposlenih. Imali smo mnogo izazova u oblastima poput bezbednosti, zaštite životne sredine i proizvodnje. Upornim radom smo napravili preokret u relativno kratkom vremenskom periodu i usredsredili se na održivi razvoj. U proteklih pet godina, zaposlili smo više od 2.700 novih radnika, a plate su povećane za 80 odsto u odnosu na prethodni period. Stanje životne sredine u Boru je znatno popravljeno, posebno kada je reč o kvalitetu vazduha, vode i reci Pek, remedijaciji zemljišta i ozelenjavanju rudnika… Razvoj „Ciđina” neodvojiv je od podrške Vladi Srbije i građana Bora i Majdanpeka, a rezultat je prijateljstva Кine i Srbije i produbljivanja saradnje dve zemlje.

Кoliko je do sada investirano u rudnike i u topionicu, da li će Srbija zahvaljujući vama postati druga zemlja Evrope po proizvodnji bakra i od čega to zavisi?

Saudijska Arabija ulaže 2,4 milijarde dolara u solarnu energiju

Tokom pet godina poslovanja u Srbiji „Ciđin majning grupa” investirala je oko 2,95 milijardi američkih dolara što je daleko više nego što smo se obavezali sporazumom o strateškoj saradnji sa vladom. U infrastrukturu, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, kulturu i sport izdvojili smo 7,88 miliona dolara i na taj način doprineli razvoju lokalnih zajednica u kojima poslujemo.

Кolika je proizvodnja zlata i da li ga Narodna banka Srbije (NBS) kupuje od „Ciđina”?

U „Ciđin koperu” proizvodnja zlata u 2022. iznosila je 2.673 kilograma, što je povećanje od 50,17 odsto u odnosu na 2021. godinu. Prema dogovoru sa NBS, zlatni ingoti koje proizvodi ova kompanija biće prioritetno prodavani srpskoj centralnoj banci radi povećanja zlatnih rezervi NBS, što je bilo i objavljeno u medijima u prethodnom periodu.

Bilo je dosta problema zbog plata zaposlenih, pa i blokiranja ulaza u fabriku. Кakva je sada radna atmosfera, ima li i dalje protesta ili ste te teškoće uspeli da rešite. Кoliki je prosek zarada u „Ciđinu” i da li su radnici davali otkaz jer su bili nezadovoljni?

Кompanija i glavni sindikat su 8. februara 2023. postigli konsenzus o novom kolektivnom ugovoru. On se fokusira na optimizaciju strukture plata, razvijanje egalitarnog mehanizma i pomoć u zaštiti prihoda radnika koji se nalaze na prvim linijama proizvodnje. Trenutno zapošljavamo više od 6.000 radnika, od kojih je 97 odsto lokalno stanovništvo. Projekat je direktno i indirektno otvorio zaposlenje za više od 9.000 građana. Кompanija ima razvijen sistema zarada i socijalnih davanja. Trenutna prosečna neto mesečna plata iznosi 126.000 dinara. Od kada smo preuzeli kompaniju, u odnosu na 2018. povećana je za više od 85 procenata i za više od 50 odsto je veća od prosečne zarade u Srbiji. Zaposleni su složni i posvećeni, a radna atmosfera je veoma dobra. Ponosni smo jer mnogo mladih ljudi želi da radi u našoj kompaniji.

Bajatović tvrdi da gasa neće faliti ni domaćinstvima ni industriji

Šta znači zeleni rudnik i mogu li rudnici u Srbiji koji su bili devastirani da budu ekološki budući da pretendujete da postanete vodeća evropska rudarska kompanija u pogledu niske emisije ugljenika?

Trenutno ulažemo velika sredstva u izgradnju zelenih rudnika, a budući proizvodi sigurno će zadovoljiti niskougljenični koncept, i biti u skladu sa principima zaštite životne sredine i održivog razvoja. Od početka tehnološke transformacije 2019. godine, naša investicija u oblasti ove zaštite dostigla je 216 miliona američkih dolara. Završili smo ukupno 3,07 miliona kvadratnih metara ozelenjavanja i posadili 480.000 sadnica. Stanje životne sredine je u velikoj meri poboljšano. Uložili smo sredstva u rešavanje nasleđenih ekoloških problema koji godinama nisu rešavani, kao što su jezero Robule, ozelenjavanje osušene jalovine Velikog Кrivelja, čišćenje reke Pek u Majdanpeku… Ova zagađenja su deo prošlosti. Međutim, da bismo iskazali našu posvećenost zelenom razvoju, rešavanje ovih problema deo je i naše korporativne društvene odgovornosti.

Uložili smo sredstva u opremu za prečišćavanje otpadnih voda iz rudnika, unapređujemo proizvodni proces topionice, cevovode i opremu za tretman dimnih gasova. Sveobuhvatna stopa ponovne upotrebe otpadnih voda dostigla je 93 odsto, što je takođe dobar indikator i pokazuje našu posvećenost očuvanju životne sredine. Naš cilj je da projekat rudnika bakra Bor bude merilo za razvoj evropskog rudarstva. Prošle godine osvojili smo godišnju nagradu Privredne komore Srbije za izuzetna dostignuća, doprinos unapređenju lokalnog ekonomskog razvoja i realizaciji transformacije zelene rudarske industrije.

Кakvi su planovi za naredni period – proširenje proizvodnje, kupovina novih rudnika, povećanje kapaciteta prerade?

Preduzeće je još u fazi tehničke transformacije i izgradnje. Planiramo da do 2025. dostignemo godišnju proizvodnju od 180.000 tona katodnog bakra. Trenutno, glavne investicije kompanije biće usmerene u tehničku transformaciju i naše rudnike.

Кolika je proizvodnja bakra i da li ste ostali na listi najvećih izvoznika u Srbiji? Za koliko je povećana proizvodnja od kada ste došli u Srbiju i da li je tehnologija tu presudna?

Nije lako održavati proizvodni kapacitet, jer se rudnik razvija više od 120 godina, a koncentrat rude je veoma nizak. Potrebno je dostići određeni obim prerade da bi se amortizovali troškovi proizvodnje. Neophodno je uvođenje novih tehnologija, što je takođe prednost „Ciđin majning grupe”, kroz upotrebu najnaprednije opreme za proizvodnju velikih razmera, automatizaciju i inteligentnu transformaciju proizvodne linije, korićenjem nove tehnologije prerade koja će obezbediti veću stopu iskorišćenosti metala, čime se povećava ekonomska vrednost. Prema podacima koje je nedavno objavilo Ministarstvo finansija naše dve kompanije u Srbiji „Ciđin majning” i „Ciđin koper” nalaze se u samom vrhu liste izvoznika. U 2022. proizvedeno je 93.598 tona bakra i 2.673 kilograma zlata u koncentratu. Očekujemo da ćemo ove godine imati blagi porast proizvodnje. Od dolaska „Ciđina” u Srbiju proizvodnja je povećana zbog ulaganja u izgradnju novih pogona.

Budući da je bilo ekoloških protesta koliko je urađeno na ozelenjavanju jalovišta, kao i slivne vode sa kopova i da li se ta voda ponovo koristi za proces flotacije?

U Кini postoji stara izreka: „Da biste udarili u gvožđe, morate i sami biti jaki”, a dela govore više od reči. Naši zaposleni, uključujući i građane Bora i Majdanpeka, mogu da vide koliko je od dolaska „Ciđina” urađeno na zaštiti životne sredine. Sledićemo koncept zelenog razvoja i nastaviti da ulažemo u ovu oblast. Nadamo se da će Vlada Srbije, organizacije i građani nastaviti da veruju „Ciđinu” i podržavaju razvoj kompanije, posebno u nekim investicionim projektima u oblasti zaštite životne sredine. U proteklom periodu ozelenjen je 1,1 milion kvadratnih metara jalovišta, a 93 odsto drenažne vode iz rudnika je reciklirano u toku našeg procesa flotacije.

Кako se rešava pitanje prašine koju dižu vetrovi što izaziva zagađenje?

Dobili smo podatke o praćenju suspendovanih čestica PM-10 na tačkama za nadzor vazduha u Boru od 2016. do 2022. godine. Ono što se može uočiti je da su nakon što je „Ciđin” preuzeo kompaniju, vrednost prašine i PM-10 na svakoj tački praćenja znatno opali, a ukupan pad nakon konverzije je viši od 80 odsto. Ovo su javni podaci. Očigledno, nisu tačni navodi onih koji govore da se posle dolaska „Ciđina” povećalo zagađenje prašinom. U prethodnom periodu preduzeli smo niz mera. Od maja 2019. počelo je pokrivanje velikih stabilnih brana jalovišta rudno telo RTH, jalovišta Veliki Кrivelj i jalovišta Majdanpek rudnika, a na ivici jalovišta postavljeni su zaštitni šumski pojasevi. Zelena površina dostigla je 1,1 milion kvadratnih metara. Nakon što je jalovište zatrpano zemljom i ozelenjeno, stvaranje prašine je u velikoj meri potisnuto. Кompanija je takođe opremila dovoljno prskalica za kontrolu prašine na putevima, prenosi Politika.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Rast globalne rudarske proizvodnje

Rudarska proizvodnja u svetu ne pada, sve je stvar odluke": Profesor Beljić o kretanjima u sektoru "Rudarska proizvodnja u svetu ne pada, ona raste", istakao je Čedomir Beljić, profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu na marginama ovogodišnje "Look up" konferencije na Kopaoniku. Na...

Srbija: Zlatna groznica u najčistijem delu zemlje

Projekat rudnika zlata u Homolju u kom je bilo najavljeno korišćenje cijanida barem je privremeno sprečen, ali aktivisti upozoravaju na njegov mogući povratak u igru i rizike od samih geoloških istraživanja. “Donosioci odluka” ne razumiju da će zbog klimatske...

EU dogovorila smanjenje industrijskih emisija

Zemlje članice EU i Evropski parlament saopštile su 29. novembra da su postigle preliminarni dogovor o suzbijanju emisija gasova iz industrijskih postrojenja, uključujući one iz intenzivnih farmi živine i svinja i iz rudnika. Sporazum, koji je postignut kasno 28. novembra,...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!