Berze električne energije su ključne institucije u zemljama otvorenim i tržišno zasnovanim elektroprivredama. Osnivanje berze električne energije u Srbiji:SEEPEX.
U radu „Zašto i kako regulisati berzu električne energije“ Nenada Stefanovića iz Agencije za energetiku Republike Srbije su predstavljeni razlozi za i protiv regulacije berzi električne energije u uslovima integracije tržišta električne energije u EU koja jedovela do jačanja njihovog monopolističkog položaja na tržištu električne energije. Diskutovani su kriterijumi za izbor modela regulacije berzi električne energije uregionu jugoistočne Evrope, koje su u fazi osnivanja, u smislu podrške otvaranju tržišta i boljem usmeravanju podsticaaja koje one omogućavaju. Poseban osvrt je dat na ocenu kriterijuma i izbor modela berze u Republici Srbiji.
U konteksu integracije tržišta EU, pitanje „zašto i kako regulisati berze“ bi moglo da bude preformulisano u prvokativno pitanje „zašto i kako regulisati kartel domaćih dominantnih trgovačkih berzi“ kojim se predlaže „Monopolizacija“ organizovanja prekoračene trgovine.Iako je stvaranje takvog kartela neizvesno sa ekonomske tačke gledišta, verovatno je da će to biti jedino institucionalno izvodljivo rešenje kojim bi se eliminisale značajne neefikasnosti prekoračene trgovine koju je Evropa iskusila. Teorijska alternativa je usvajanje modela berze sa regulisanom cenom usluge u celoj Evropi jer takva berza nema profitne podsticaje da izvrši zloupotrebu monopola prekoračene trgovine. Ipak, sve ukazuje na to da je potrebna regulacija berze, dok bi prekoračena koordinacija i harmonizacija trebalo da budu još jedan od regulisanih poslova u okviru nacionalnog regulatornog okvira. Nije slučajno što trgovačke berze uveliko organizuju prekograničnu trgovinu u nekim delovima Evrope,pružajući otpor regulaciji bilo koje od svojih funkcija smatrajaći da nijedan segment aktivnosti berze ne treba regulisati. Samodovoljnost trgovačkih berzi i njihovo uverenje u svoju nepogrešivost i apsolutnu samostalnost, bez regulacije cene usluga, mogu dovesti do monopolističkog položaja berze i mogućih zloupotreba na tržištu usled pogrešnih izlaznih podataka i referentnih cena. Ali, postoji nekoliko obećavajućih regulatornih aktivnosti koje koje mogu sprečiti da evropska, sve izrazitija, monopolistička tržišna struktura dovede do nove trgovačke neefikasnosti. Sve jača dominacija berzi na tržištu bi mogla da bude ograničena: 1) povećanjem zahteva za transparentnost podataka vezano za rad berze; 2) uvodjenjem upravljačkih pravila kako bi se sprečilo da saradnja izmedju berzi počne da se odvija u okviru zatvorenogkartela; i 3) nastavljanjem raspodele dugoročnih fizičkih prenosnih prava. Treba uvestikvalitet usluge berzi u konteksu integracije tržišta EU tako da postizanje odličnih rezultata berze u ostvarenju ciljnog modela bude nagradjivano, a neuspeh sankcionisan.
Po pitanju odluke da li u regionu jugoistočne Evrope osnovati berze električne energije koje su trgovačke (neregulisane) ili berze sa regulisanim cenama usluga, u ovom trenutku je teško dati pravi odgovor i pravo rešenje. Kao što je poznato, pitanje „da li regulisati berzu ili ne“ je veoma osetljivo i aktuelno pitanje ne samo u regionu jugoistočne Evrope, već i u samoj Evropskoj Uniji.
U okviru srpske berze SEEPEX, JP „Elektromreža Srbije“ (EMS ) će uspostavitistrateško partnerstvo sa JP „Elektroprivreda Srbije“, radi angažovanja JP EPS kao tržišne podrške. Naime, u početnoj fazi rada berze, neophodno je da se uspostavi ravnoteža izmedju ponude i potražnje električne energije koju učesnici berze budu plasirali na berzu, sa krajnim ciljem da srpska berza bude likvidna, a što treba da obezbedi JP EPS svojim proizvodnim mogućnostima. Iako postoje indicije da bi berza SEEPEX u ovom trenutku bila likvidna po strukturi ponude i potražnje i bez angažovanja JP EPS kao tržišne podrške, potrebno je izvršiti dodatne analize pre nego što se utvrdi konačan stav po ovom pitanju, a imajući u vidu karakteristične potrošnje i proizvodnje u Srbiji, kao i obim razmena tokom godine.
