U radu su predstavljeni razlozi za i protiv regulacije berzi električne energije u uslovima integracije tržišta električne energije u EU koja je dovela do jačanja njihovog monopolističkog položaja na tržištu električne energije. Diskutovani su kriterijumi za izbor modela regulacije berzi električne energije u regionu jugoistočne Evrope, koje su u fazi osnivanja, u smislu podrške otvaranju tržišta i boljem usmeravanju podsticaja koje one omogućavaju. Poseban osvrt je dat na ocenu kriterijuma i izbor modela berze u Republici Srbiji.
Autor: NENAD STEFANOVIĆ, Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS)
Rad objavljen u okviru 32. Savetovanja Cigre Srbija 2015. godine u okviru strucnog komiteta C5 Trziste elektricne energije I regulacija
UVOD
Berze električne energije (berze) su ključne institucije u zemljama sa otvorenim i tržišno zasnovanim elektroprivredama. Tržište berze električne energije obično funkcioniše tako što se svakog dana oko podneva organizuje izvršenje zahteva za isporuku električne energije za sledeći dan. Neke berze su počele da organizuju trgovinu pre faze dan-unapred (npr. za forwards i futures) i posle faze dan-unapred (unutardnevno), ali je predmet ovog rada samo tradicionalno tržište berze dan-unapred. Aukcija dan-unapred služi kao spot tržište za formiranje referentnih ili maksimalnih cena za formiranje cena na tržištu na dugoročnom nivou.
Berze električne energije funkcionišu u okviru jedne tržišne zone, koja obuhvata elektroenergetsku mrežu, gde olakšavaju realizaciju ugovora za povlačenje ili injektiranje određene količine električne energije iz ili u ovu zonu tokom određenog sata. Zone se obično podudaraju sa regulacionim oblastima operatora prenosnog sistema (OPS) jer većina država članica Evropske unije (EU) imaju po jednog nacionalnog operatora prenosnog sistema. Dešavalo se u nekoliko slučajeva da se međusobno takmiči nekoliko berzi u okviru iste zone. Npr. Nord Pool (prvobitno norveška berza) je osnovala lajpcišku berzu (LPX) 2000. godine, kao konkurenciju berzi EEX u Nemačkoj, dok se kasnije obe nisu spojile 2002. godine. Takođe, u Velikoj Britaniji je aktivno nekoliko berzi, uključujući APX (prvobitno holandska berza) i Nord Pool.
U skorije vreme, berze kao nove strukture tržišta električne energije stiču monopolistički položaj u sve većoj meri iz dva glavna razloga. Prvi razlog je talas spajanja i preuzimanja, kao npr. preuzimanje belgijske berze Belpex od strane APX u 2010., i spajanje Powernext (prvobitno francuska berza) sa EEX (prvobitno nemačka berza) u EPEX u 2009. godini. Drugi razlog je u tome što berze u sve većoj meri organizuju trgovinu između zona, što je tradicionalno bio posao neposredne prekogranične ugovorne-bilateralne trgovine (Over The Counter – OTC) u Evropi.
U ovom smislu ovaj rad se bavi regulacijom berzi. Bitno je razlikovati dva tipa berzi: „trgovačke“ (merchant) berze i berze sa „regulisanom cenom usluge“ (cost-of-service regulated). Rad ocenjuje podsticaje za trgovačke berze da sprovode svoje osnovne poslove, razlikujući kontekst izolovanog nacionalnog tržišta i kontekst integracije u tržište EU. Jedno od bitnih pitanja je i kako regulacija berzi može biti upotrebljena za bolje usmeravanje podsticaja za berze. Cilj rada je da predstavi obećavajuće regulatorne aktivnosti u kontekstu integracije tržišta električne energije u EU koje je u toku, kao i da predstavi pitanje osnivanja berzi u regionu jugoistočne Evrope.
2 DVA TIPA BERZI ELEKTRIČNE ENERGIJE
U ovom poglavlju je dat pregled berzi električne energije koje su uspostavljene u Evropi, razlikujući „trgovačke“ i berze sa „regulisanom cenom usluge“. Na slici 1 su prikazani postojeći tipovi berze u Evropi po zemljama članicama EU, bazirano na ograničenim raspoloživim informacijama o berzama na veb-sajtovima, sa koje se može zaključiti da su u Evropi prisutna oba tipa berzi.
Prvo, moguće je da u jednoj zemlji članici budu primenjena oba tipa berze, kao na primer u Mađarskoj (HUPX), gde je osnovana berza električne energije sa „regulisanom cenom usluge“, dok je istovremeno prisutna i konkurentna „trgovačka“ berza (PXE). Drugo, nije uvek jasno kako izvršiti kategorizaciju berze zasnovano na raspoloživim informacijama. Pa ipak, ovakav pokušaj mapiranja Evrope obeležavanjem vrste zastupljenih berzi je svakako dobrodošao, barem kao ilustracija postojanja dva tipa berze u Evropi.
2.1 Prvi tip berze električne energije: trgovačka berza
Prvi tip berze električne energije je „trgovački“, na primer profitna tržišna institucija čiji je osnovni posao obezbeđivanje tržišnih usluga. Trgovačke berze ulažu u tržišnu infrastrukturu, a njihov prihod od investicija zavisi od različitih korisničkih nadoknada (npr. nadoknada za registraciju korisnika i nadoknade za godišnju članarinu) i obima trgovine koju berza vrši za svoje korisnike (npr. provizije na obavljene transakcije). Primeri trgovačkih berzi su APX (Holandija), Belpex (Belgija), BSP South Pool (Slovenija i Srbija), EXAA (Austrija), EEX (Nemačka), OTE (Češka Republika), PolPX (Poljska), Powernext (Francuska) i PXE (Češka Republika, Slovačka i Mađarska). Ove berze razlikujemo po entitetima koji su ih osnovali: 1) učesnici na tržištu; 2) finansijske tržišne institucije; 3) operatori prenosnog sistema; ili su osnovani 4) kombinacijom ovih entiteta. Češka berza OTE je izuzetak jer je trgovačka berza u vlasništvu države.
Po podeli na osnovu osnivača u prvu grupu spadaju trgovačke berze koje su osnovali učesnici na tržištu. Primer je berza APX, koju su osnovale energetske kompanije 1999. u Holandiji, sa motivacijom i interesom da smanje troškove transakcija. Zanimljivo je da je APX kasnije postala ogranak holandskog operatora prenosnog sistema Tennet, zadržavajući svoj status profitne organizacije.
Drugu grupu čine trgovačke berze koje su osnovale finansijske tržišne institucije. Primer je EEX, koju je 1999. osnovala berzanska grupa EUREX, koja je bila motivisana interesom da proširi uticaj i nadležnost na kretanje finansijskih tržišta. Ista grupa EUREX takođe stoji iza inicijative BSP South Pool u Sloveniji i Srbiji sa ambicijom da pokrije jugoistočnu Evropu.
Treću grupu čine trgovačke berze koje su osnovali operatori prenosnog sistema. Primer je Nord Pool, koji je 1996. osnovao norveški operator prenosnog sistema Statnett kao norvešku berzu. Nord Pool je postepeno postao berza nordijskog regiona, i kako je proširio svoje tržišne usluge na susedne nordijske oblasti, zainteresovani nordijski operatori prenosnog sistema su takođe bili uključeni u vlasništvo berze.
Četvrtu grupu čine trgovačke berze koje su nastale tako što su je osnovali kombinovani privatni učesnici na tržištu. Primer je berza Powernext, koju je 2001. osnovala berzanska grupa NYSE Euronext i francuski operator prenosnog sistema RTE, sa nekoliko francuskih preduzeća i banaka sa manjim udelima. Francuski operator prenosnog sistema je bio motivisan regulatornom obavezom da nabavlja gubitke, što je nametnuto mnogim operatorima prenosnog sistema u Evropi, što ih često čini najvećim potrošačima električne energije.
2.2 Drugi tip berze električne energije: berza sa regulisanom cenom usluge
Drugi tip berze električne energije je berza sa „regulisanom cenom usluge“, neprofitna ili regulisana profitna institucija čiji prihod zavisi od odobrenih troškova za odobrene poslove. Kao i kod trgovačkih berzi, neke od njih naplaćuju nadoknade korisnicima, ali su ove nadoknade odobrene od strane regulatornog tela ili ministarstva (npr. ekonomska regulacija). Primeri berzi sa regulisanom cenom usluge su GME (Italija), HUPX (Mađarska), OMEL (Španija i Portugal), OPCOM (Rumunija), ADMIE (Grčka) i SEMO (Irska). Ove berze su osnovane na osnovu: 1) javne inicijative; ili 2) inicijative operatora prenosnog sistema.
U prvu grupu berzi sa regulisanom cenom usluge spadaju berze koje su nastale kao posledica javne inicijative da se uspostavi berza sa regulisanom cenom usluge u vlasništvu države. Primeri su španska berza OMEL i italijanska berza GME. U drugu grupu berzi sa regulisanom cenom usluge spadaju berze za koje su operatori prenosnog sistema dobili mandat da osnuju berzu sa regulisanom cenom usluge. Primer je berza SEMO, koja je osnovana 2006. u Irskoj, kao zajedničko ulaganje irskog operatora prenosnog sistema Eirgrid i SONI. Takođe, mađarska berza HUPX i grčka berza ADMIE su respektivno ogranci mađarskog operatora prenosnog sistema MAVIR i grčkog operatora prenosnog sistema LAGIE.
Zanimljivo je da berze sa regulisanom cenom usluge tipično obavljaju nekoliko poslova koji prevazilaze tržišne usluge. Na primer u Španiji, OMEL ima dodatni posao da raspodeljuje sredstva koja potiču od naplate prava za korišćenje kapaciteta, što je deo državnog plana podsticaja koncipiranog da se zadovolje potrebe proizvodnje i potrošnje. U Italiji, GME ima dodatni posao da upravlja internim zagušenjima u zemlji. U Grčkoj, ADMIE obavlja dispečing elektrana. U Irskoj, SEMO raspodeljuje sredstva koja potiču od naplate prava za korišćenje kapaciteta (kao u Španiji) i vrši dispečing elektrana (kao u Grčkoj).
3 ZAŠTO REGULISATI BERZE: PODSTICAJI TRGOVAČKIH BERZI
U ovom poglavlju se razmatraju iskustveni podaci sa finansijskih tržišta i tržišta električne energije respektivno, kako bi se ocenilo da li su podsticaji trgovačkih berzi takvi da bi mogla biti potrebna regulacija.
3.1 Finansijska tržišta
U poslednjih desetak godina postoji veliko interesovanje za funkcionisanje finansijskih tržišta što je doprinelo analizama berzi. Rasprostranjena je pretpostavka da je profitni model najbolja upravljačka struktura za berzu, ali uz upozorenje da postoji mogućnost da se potencijalna korist ne ostvari i da mogu postojati značajni razlozi protiv ovog modela. Najvažniji razlozi protiv izbora profitnog modela se javljaju kada berza ima dominantan položaj u obezbeđivanju jedne ili više tržišnih usluga i kada uspeva da nametne svoju tržišnu moć tako da sprečava konkurenciju. Ponašanje kojim se sprečava konkurencija se može sastojati u kartelizaciji (udruživanje radi zadobijanja monopolističkog položaja) pružanja tržišnih usluga, donoseći neefikasna pravila u sopstvenom interesu, sprečavanjem pristupa berzi, sprečavanjem konkurencije ili sprovođenjem monopolističkog određivanja cena. Berze mogu imati prirodne monopolističke karakteristike. U praksi je primećen veliki broj primera ekonomije obima u radu berze.
3.2 Tržišta električne energije
U ovom poglavlju su predstavljeni podsticaji trgovačkih berzi električne energije u kontekstu izolovanog nacionalnog tržišta i u kontekstu procesa integracije tržišta EU.
3.2.1 Podsticaji trgovačkih berzi u kontekstu izolovanog nacionalnog tržišta
Tržišta dan-unapred, koja berze električne energije tradicionalno organizuju, funkcionišu kao spot tržišta. Samo deo ukupne trgovine se odigrava na ovim spot tržištima, ali cene na spot tržištu jesu referentne cene za većinu ugovora kojima se obavlja trgovina na tržištu. Drugim rečima, osnovna delatnost trgovačkih berzi je obezbeđenje trgovačkih usluga, ali one takođe obezbeđuju javnu uslugu time što objavljuju spot cene za električnu energiju. Međutim, zbog strukturalnih problema na tržištu električne energije, kao što je prekomerna koncentracija proizvodnje, prekomerna integracija proizvodnje i snabdevanja, kao i nedostatak interkonektivnih kapaciteta, učesnici na tržištu, pa i Evropska komisija 2006., izrazili su zabrinutnost po pitanju pouzdanosti spot cena koje objavljuju berze električne energije. Najčešće su regulatorna tela intervenisala merama koje primoravaju: 1) međunarodne trgovce; 2) operatore prenosnog sistema; ili 3) dominantne nacionalne proizvodne kompanije; da trguju preko dominantne berze, kao npr. podsticajnim merama za likvidnost. U slučaju mera koje se sprovode nad trgovcima, npr. u Holandiji postoji obaveza za uvoznike koji su aktivni na tržištu dan-unapred da trguju preko dominantne berze (APX). Drugi primer je nordijsko tržište gde učesnici na tržištu moraju da obavljaju transakcije preko dominantne berze (Nord Pool) kako bi dobili pristup interkonektivnom kapacitetu. U slučaju mera koje se preduzimaju prema operatorima prenosnog sistema, postoji primer za Francusku gde operator prenosnog sistema ima regulatornu obavezu da najavi količinu električne energije za pokrivanje gubitak u mreži, što je slučaj u mnogim zemljama članicama, i ovu obavezu često ispunjavaju preko dominantne berze. U slučaju mera koje se preduzimaju prema dominantnim proizvodnim kompanijama, primer je Belgija, gde je dominantna nacionalna kompanija bila obavezana da obezbedi likvidnost berze. Ove mere doprinose likvidnosti dominantnih berzi, ali u kombinaciji sa prirodnim monopolističkim karakteristikama berzi, ove mere istovremeno jačaju dominantnu poziciju nacionalne berze što može stvoriti probleme. Dominacija na tržištu može uzrokovati probleme likvidnosti, kao npr. u slučaju da berze obavljaju monopolističko određivanje cena za svoje korisnike. Zabeleženo je da postoji barem jedan slučaj gde je regulatorno telo započelo da istražuje slučajeve koje su prijavili učesnici na tržištu vezano za naknade koje naplaćuje berza: npr. slučaj u Holandiji 2005. vezano za naknade koje je holandska berza APX zaračunavala više od prosečnih, s tim da u izveštaju nije bilo dokaza za zloupotrebu. Podsticajne mere za likvidnost treba koristiti veoma pažljivo, a posebnu pažnju treba posvetiti produbljenoj saradnji berzi i operatora prenosnog sistema, kao i donošenju dobro osmišljenih propisa vezano za ova pitanja. Po pitanju razvijanja bliske saradnje između berzi i operatora prenosnog sistema, već je navedeno nekoliko primera berzi koje su u vlasništvu operatora prenosnog sistema tržišne zone u kojoj deluju. Još jedan primer bliske saradnje je prisutan na češkom tržištu gde domaća dominantna berza organizuje balansno tržište u saradnji sa operatorom prenosnog sistema. Mogući razlog protiv ovog modela je u tome da takva saradnja može obezbediti dominantan položaj operatoru prenosnog sistema u nabavci jedne ili više tržišnih usluga. Donošenje dobro osmišljenih propisa vezanih za pitanje izbora modela berze ima za cilj zaštitu učesnika na berzi, izuzev same berze, od operativnog ili finansijskog neuspeha. Ova aktivnost se može ogledati u promovisanju opreznog i ispravnog poslovanja berze, kao i obezbeđivanjem efektivnog upravljanja rizicima uz adekvatne kolateralne mere kao zaštita od neočekivanih gubitaka. Radi se o tipičnim propisima vezano za finansijsko tržište, pa tako npr. u Nemačkoj i Velikoj Britaniji berze spot tržišta su takođe predmet ovih regulativnih mera finansijskog tržišta. Mogući razlog protiv donošenja suviše oštrih pažljivo osmišljenih propisa je u tome da njihovo donošenje može dovesti do toga da uključivanje učesnika na berzu bude skuplje što dovodi to kontraefekta, tj. do jačanja tržišne moći domaće berze.
3.2.2 Podsticaji trgovačkih berzi u kontekstu integracije tržišta Evropske unije
Prvobitni dominantni model tržišta u Evropi je bio alokacija prava na prekograničnu trgovinu putem odvojenih aukcija za prekogranični kapacitet i energiju, tzv. eksplicitne aukcije. Kao rezultat, prekogranična trgovina se tradicionalno odvijala kroz prekogranične bilateralne transakcije (OTC: Over-The-Counter), i berze su tipično funkcionisale u jedinstvenoj zoni prenosne mreže gde mogu olakšati razmenu finansijskih obaveza da povuku ili injektiraju iznos električne energije iz, ili u ovu zonu tokom određenog sata. Međutim, evropsko iskustvo je bilo suočeno sa neefikasnošću ovakvog modela tržišta koje je isključivo počivalo na trgovcima koji su arbitrirali između različitih tržišta. Na 17. firentinskom forumu 2009. je predstavljen ciljni model tržišta dan-unapred kojim su inicirane procedure berzi za aukcije dan-unapred kako bi se eliminisala neefikasnost prekogranične trgovine koju je EU iskusila u prethodnom periodu, uvođenjem implicitnih aukcija i spajanja tržišta. Berze su podržale ciljni model i predložile saradnju i nekoliko inicijativa u cilju njegove primene. Zbog toga je bilo potrebno da se podsticaji trgovačkih berzi ponovo preispitaju u ovom kontekstu. Trgovačka berza ima jasan podsticaj da sarađuje u primeni ovog modela jer može dodatno značajno povećati obim trgovine, a time i povećati prihod berze. Međutim, potencijalne koristi ciljnog modela EU se ne moraju bezuslovno ostvariti iz dva razloga: 1) dominacija na tržištu; 2) saradnja i pitanja harmonizacije. Dominacija na tržištu može ojačati zato što potrebna saradnja između berzi podrazumeva da one treba da kartelizuju pružanje tržišnih usluga i monopolizuju obavljanje prekogranične trgovine. Da bi saradnja bila uspešna, potrebna je koordinacija i harmonizacija, što može biti komplikovano i može nametnuti neravnomerne troškove berzama. Nasuprot uspešnim primenama ciljnog modela u okviru nordijske oblasti, između Španije i Portugala, i između Francuske, Belgije i Holandije, primene Kontek Cable nisu prošle bez problema između Istočne Danske i Nemačke.
4 KAKO REGULISATI BERZE: PRILAGOĐAVANjE PODSTICAJA OČEKIVANjIMA
U ovom poglavlju se razmatra kako regulacija cena usluge, regulatorne aktivnosti kojima se ublažava dominacija na tržištu, i regulacija kvaliteta usluge, mogu biti upotrebljene za prilagođavanje podsticaja berzama onom što se očekuje u kontekstu integracije tržišta EU.
4.1 Regulacija cena usluge
U ovom odeljku se razmatra kako regulacija cena usluga može biti uvedena za glavne poslove berze u izolovanom tržištu, kao i njeni dodatni poslovi u kontekstu integracije tržišta EU.
4.1.1 Glavni poslovi berze u izolovnom nacionalnom tržištu
Na finansijskim tržištima je bilo malo slučajeva u kojima je primenjena regulacija u smislu kontrole cena i/ili nivoa usluga berze. Na tržištima električne energije, regulacija cena usluge berzi nije neuobičajena. Po definiciji, berze sa regulisanom cenom usluge imaju manje podsticaja za zloupotrebu dominacije na tržištu nego trgovačke berze, ali one takođe imaju manje podsticaja da obezbede efikasne tržišne usluge, ili da uvode novine u tržišne sisteme.
4.1.2 Dodatni poslovi berze u kontekstu integracije tržišta EU
Saradnja sa drugom berzom, sa ciljem da se ukloni neefikasnost prekogranične trgovine, bi mogao u principu da bude još jedan regulisani posao za berzu sa regulisanom cenom usluge. Međutim, u ovom slučaju se javlja tzv. „regulatorna praznina“ (regulatory gap) u Evropi, naime ostvarenje i funkcionisanje internog tržišta EU je zajednički evropski regulatorni zadatak, ali odgovarajuća regulatorna funkcija nije dodeljena „pan-evropski“ svim regulatornim telima država članica EU. Kada su u pitanju problemi vezani za prekograničnu trgovinu, nacionalna regulatorna tela često nemaju delotvorna i nezavisna ovlašćenja da definišu i sprovedu uredbe na nivou EU. U Francuskoj, Belgiji i Holandiji, trgovačke berze su uspešno primenile ciljni model tržišta dan-unapred. One su to uspele da ostvare bez uvođenja regulacije cene usluge za glavne poslove berze, i nadoknadili su troškove vezane za primenu ciljnog modela tako što su berze uputile fakture operatorima prenosnog sistema, koje su potom razmotrila regulatorna tela i uvažila ih kao opravdane troškove operatora prenosnog sistema u okviru prenosne tarife. Ovo je jedan od mogućih modela za mnoge od incijativa za primenu ciljnog modela koje se sprovode u Evropi, ali može biti i u suprotnosti sa primenom regulacije kvaliteta usluge berzi što nije u skladu sa modelom neregulisanih-slobodnih cena koje su primenjene u slučaju Francuske, Belgije i Holandije.
4.2 Ograničavanje jačanja dominacije na tržištu
U ovom poglavlju je razmotreno na koji način transprentnost, upravljanje ciljnim modelom tržišta dan-unapred i forward tržišta, mogu pomoći u slabljenju i ograničavanju jačanja tržišne moći i dominacije berzi.
4.2.1 Transparentnost
Transparentnost berzi je važna zbog: 1) konkurencije sa drugim tržištima; i 2) nadzora tržišta. Konkurencija sa drugim tržištima se ogleda u nadmetanju sa drugim bilateralnim (OTC) tržištima ili drugim berzama. Regulatorni zahtevi za transparentnost mogu poboljšati transparentnost berzi, povećanjem konkurencije kroz uticaj drugih tržišnih institucija. Bez ovih zahteva, berza bi bila toliko transparentna da omogući dovoljan obima trgovine, ali bi njenatransparentnost mogla biti veća.
Transparentnost vezano za karakteristike licitiranja učesnika na tržištu na berzama je važna kako bi se relevantnim vlastima dozvolilo da obavljaju svoj posao nadzora tržišta i otkrivanja zloupotreba od strane učesnika na berzi. Na primer, u Nemačkoj se zahteva od berze EEX da učestvuje u aktivnosti nadzora tržišta, gde postoji kancelarija za nadzor tržišta koja nadgleda trgovinu i obračun poslovanja kako bi se obezbedila saglasnost sa pravilnikom EEX. Drugi primer je berza Power Next u Francuskoj, koja je uspostavila kooperativni odnos sa nacionalnim regulatornim telom (CRE) koje je zaduženo za nadzor tržišta električne energije. CRE ima pristup svim relevantnim informacijama o karakteristikama licitiranja i ugovorima berze Power Next sa učesnicima, uz posebnu naznaku da Power Next ima pravo da dostavlja informacije CRE.
4.2.2 Upravljanje ciljnim modelom tržišta dan-unapred
U kontekstu procesa integracije tržišta EU, neophodno je da berze sarađuju, tako da je kartelizacija nabavke trgovačkih usluga berzi neizbežna, ali nije neophodno da rezultat bude u okviru zatvorenog kartela. Upravljanje ciljnim modelom tržišta dan-unapred zahteva uključivanje mogućnosti da više od jedne berze ponudi usluge trgovine na tržištima koja su obuhvaćena saradnjom, tako da berze mogu da osporavaju jedna drugu i tako se nadmeću ponudom za svoje usluge. Iako je uspostavljanje takvog odnosa u principu moguće, ovakav princip još uvek nije predviđen pravilima, naime ova pitanja se još uvek diskutuju između regulatornih tela i učesnika na tržištu. Tako npr. na firentinskom forumu, gde je zvanično predstavljen ciljni model i pitanje upravljačkog procesa, uglavnom je diskutovano pitanje pravila koja su potrebna za primenu ciljnog modela, dok se pitanja pravila ili uredbi vezano za berze do sada nisu pominjala.
4.2.3 Ciljni model za forward tržišta
U kontekstu procesa integracije tržišta EU, potrebno je da berze organizuju prekograničnu trgovinu, tako da je neizbežna monopolizacija trgovine dan-unapred od strane berzi, ali kao rezultat ne mora da proizađe kompletna monopolizacija. Ciljni model forward tržišta sadrži i dugoročne alokacije prava na korišćenje prekograničnih kapaciteta (tzv. fizičkih prenosnih prava, kao u Francuskoj, Belgiji i Holandiji), umesto primene finansijskih prava koje su uspostavljena preko berzi spot tržišta (tzv. finansijska prenosna prava ili ugovori za razlike, kao u nordijskoj oblasti). Postoje mnogi argumenti u prilog finansijskih prenosnih prava, ali postoji takođe i protivargument u prilog toga da bi berze kompletno monopolizovale organizaciju prekogranične trgovine, koja je trenutno na polju bilateralne (OTC) trgovine. Treba istaći da se 90% ukupne trgovine u Evropi odvija preko bilateralnog (OTC) tržišta, sa izuzetkom nordijske oblasti (koja nema dugoročna fizička prenosna prava). Zato je važno da se institucije bilateralne (OTC) trgovine nadmeću sa organizovanim berzama i da se međusobno dopunjuju. Tako, operatori prenosnog sistema nastavljaju da alociraju dugoročna fizička prenosna prava za prekograničnu trgovinu, kako bi bilateralna (OTC) trgovina mogla da se nastavi i obezbedi uobičajene fizičke prekogranične trgovačke usluge.
4.3 Regulacija kvaliteta usluge berze
Berze, kao i druge kompanije, koriste ulazne podatke kako bi proizvele izlazne podatke. Ulazni podaci koje berze koriste su njihovi resursi, uključujući tehnologije koje koriste, a izlazni podaci su kvantitet i kvalitet usluga koje obezbeđuju. Tačnost i pouzdanost utvrđivanja cene koju određuju berze je od posebnog značaja iz dva glavna razloga: 1) javna usluga; i 2) efikasnost prekogranične trgovine. Prvi razlog je javnost usluge objavljivanja cene. Samo deo ukupne trgovine se odvija na spot tržištima dan-unapred koje organizuju berze, ali njihove cene postaju referentne cene za većinu ugovora za trgovinu na tržištu električne energije. Po pitanju ove funkcije javne usluge berze, ključna usluga kvaliteta je pouzdanost spot cena koje objavljuju. Drugo pitanje je efikasnost prekogranične trgovine. Saradnja između berzi je neophodna radi uklanjanja neefikasnosti prekogranične trgovine koju je Evropa iskusila, ali ova saradnja može da uzrokuje nove neefikasnosti u trgovini zbog pojačane dominacije berzi i zbog pitanja koordinacije i harmonizacije. Po pitanju funkcije berze za vremensko planiranje prekogranične razmene (Scheduling), ključna usluga kvaliteta je stepen optimalnosti planiranih razmena i cena po kojima su razmene planirane.
Kod regulacije kompanija vezano za kvalitet usluge, prioritetan pristup je regulisati izlaz bolje nego ulaz, koji je potreban kako bi se proizveo izlazni podatak, jer kompanija ima više mogućnosti i informacija (nego regulatorno telo) da izabere najbolju kombinaciju ulaznih podataka kako bi proizvela dati izlazni podatak. Ipak, teško je regulisati izlazne podatke iz dva razloga: 1) kontrolabilnost izlaznog podatka; i 2) merljivost izlaznog podatka. Bez obzira na to što berze imaju ograničenu kontrolu nad pouzdanošću spot cena koje proizvode (jako zavise od strukture tržišta, kao što je koncentracija tržišta, integracija između proizvodnje i snabdevanja, i interkonektivni kapacitet), one kontrolišu do koje mere njihova saradnja sa drugim berzama proizvodi optimalne prekogranične razmene i cene tako da one mogu biti predmet regulacije kvaliteta usluge. Merljivost izlaznog podatka je takođe značajna i može se ustanoviti preko indikatora koji meri optimalnost planiranih razmena i cena po kojima su razmene planirane, npr. satne vrednosti neiskorišćenog kapaciteta.
Moguće je definisati i meriti performanse berzi putem saradnje u primeni ciljnog modela tržišta dan-unapred. Podsticajna šema za berze bi bila u tome da budu nagrađene ukoliko postignu cilj, ili kažnjene ukoliko ga ne postignu. Tako npr. u slučaju Francuske, Belgije i Holandije, berze su morale da pokažu da su sposobne da rade u skladu sa unapred definisanim performansama pre nego što im je dozvoljeno da pokrenu svoju inicijativu. U slučaju Kontek Cable, berze nisu pokazale da su sposobne da rade u skladu sa očekivanjima, ali nisu bile sankcionisane za to od strane regulatornih tela.
5 SITUACIJA U JUGOISTOČNOJ EVROPI PO PITANjU OSNIVANjA BERZI
Nakon nedavnih izmena zakonodavstava u većini zemalja jugoistočne Evrope – Ugovornim stranama Energetske zajednice, kojima su svi potrošači obavezni da nabavljaju električnu energiju na slobodnom tržištu električne energije, izuzev domaćinstava i malih preduzeća, primetno je ubrzanje aktivnosti na liberalizaciji tržišta električne energije u regionu. Najaktivniji u pripremama za uspostavljanje nacionalnih berzi električne energije u regionu su Hrvatska (država članica EU) i Srbija, dok ostale Ugovorne strane takođe planiraju da uskoro uspostave nacionalne berze električne energije. Tako je u Makedoniji angažovan konsultant za uspostavljanje nacionalne berze, a postoje planovi za uspostavljanje berze i u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Albaniji. U državama članicama EU, u okviru regiona jugoistočne Evrope, nacionalne berze električne energije već postoje u Sloveniji (South Pool), Rumuniji (OPCOM) i Grčkoj (LAGIE), a u januaru 2014. je osnovana i nacionalna berza električne energije u Bugarskoj (IBEX-Independent Bulgarian Energy Exchange). Iako osnivanje nacionalnih berzi u zemljama bivše Jugoslavije nema ni smisla ni opravdanja jer svaki elektroenergetski sistem Ugovornih strana pojedinačno kao tržišna zona ne može imati likvidnost (ne postoji neophodni balans između ponude i potražnje električne energije kao preduslova za likvidnost berze), usled istorijskih i političkih razloga neophodno je da u početnoj fazi svaka tržišna oblast (Ugovorna strana) osnuje nacionalnu berzu električne energije, po cenu njihove nelikvidnosti, ali sa planom da se nakon kratkog početnog rada od najmanje godinu dana pokrene proces spajanja tržišta (Market Coupling) u regionu jugoistočne Evrope. Sekretarijat Energetske zajednice je takođe prepoznao važnost osnivanja berzi električne energije i spajanja berzi koji su u skladu sa ciljnim modelom tržišta EU, pa je data podrška organizovanjem radionica, a pokrenut je i rad ad-hok radne grupe za pružanje pomoći Ugovornim stranama u postupku osnivanja berzi električne energije.
6 OSNIVANjE BERZE ELEKTRIČNE ENERGIJE U SRBIJI: SEEPEX
U skladu sa novim Zakonom o energetici u Republici Srbiji, koji je donet 29.12.2015., čl.180, operator tržišta je odgovoran za uspostavljanje organizovanog tržišta električne energije, administriranje organizovanog tržišta električne energije i za efikasno i funkcionalno povezivanje tržišta električne energije u Republici Srbiji sa susednim tržištima električne energije, u saradnji sa operatorom prenosnog sistema u Republici Srbiji, kao i operatorima prenosnog sistema i operatorima tržišta susednih zemalja, a u skladu sa međunarodno ustanovljenim principima i preuzetim obavezama. Novim Zakonom o energetici je u potpunosti podržano i predviđeno stvaranje srpske berze električne energije (čl.177-183). Iako je u prvobitnoj fazi uspostavljanja berzi u Srbiji dat naziv SERPEX (Serbian Power Exchange), koji bi označavao srpsku nacionalnu berzu električne energije, u kasnijim fazama je odlučeno da naziv berze bude SEEPEX (South-East Europe Power Exchange) kako bi se nedvosmisleno poslala poruka da je srpska berza spremna za spajanje tržišta u regionu, kao i da nudi tržišnim zonama u regionu pružanje usluga berze tako što će poveriti upravljanje svoje tržišne zone berzi SEEPEX, ukoliko nemaju nameru da osnivaju svoje nacionalne berze, a žele što pre da unaprede i razviju svoje tržište električne energije.
U okviru srpske berze SEEPEX, JP „Elektromreža Srbije“ (EMS) će uspostaviti strateško partnerstvo sa JP „Elektroprivreda Srbije“ (EPS), radi angažovanja JP EPS kao tržišne podrške (Market Maker). Naime, u početnoj fazi rada berze, neophodno je da se uspostavi ravnoteža između ponude i potražnje električne energije koju učesnici berze budu plasirali na berzu, sa krajnjim ciljem da srpska berza bude likvidna, a što treba da obezbedi JP EPS svojim proizvodnim mogućnostima. Iako postoje indicije da bi berza SEEPEX u ovom trenutku bila likvidna po strukturi ponude i potražnje i bez angažovanja JP EPS kao tržišne podrške, potrebno je izvršiti dodatne analize pre nego što se utvrdi konačan stav po ovom pitanju, a imajući u vidu karakteristike potrošnje i proizvodnje u Srbiji, kao i obim razmena tokom godine.
Tržišne oblasti ostalih zemalja bivše Jugoslavije, kao npr. Crna Gora i Makedonija, svakako nemaju uslove za likvidan rad nacionalne berze zbog neujednačene ravnoteže proizvodnje i potrošnje. Tržišna oblast Bosne i Hercegovine ima preduslove za likvidnost berze, ukoliko dođe do njenog osnivanja dogovorom između tri državna entiteta, jer su u BiH potrebe za proizvodnjom i potrošnjom ujednačene. Region jugoistočne Evrope kao celina ima odlične predispozicije da postane jedinstvena tržišna oblast u novim okolnostima, jer su istorijski stvarani preduslovi (bivši JUGEL u okviru SFRJ) za iskorišćavanje energetskih potencijala i uspostavljanje ravnoteže ponude i potražnje na regionalnom nivou. Zato je jedino rešenje za region jugoistočne Evrope stvaranje jedinstvene regionalne „pan-balkanske“ berze koja bi bila mesto susretanja ponude i potražnje električne energije sa referentnom cenom i njeno kasnije uključenje u unutrašnje tržište električne energije EU. Posebno pitanje je da li je moguće uspostavljanje jedinstvene regionalne berze imajući u vidu političke odnose i istorijsko nasleđe u regionu jugoistočne Evrope.
Plan srpske berze električne energije je da nakon početnog rada od godinu dana započne proces spajanja tržišta sa susednim berzama električne energije, a po svemu sudeći će se prvo izvršiti spajanje tržišta Srbije i Mađarske. Očekuje se da će nakon prvog spajanja tržišta u regionu jugoistočne Evrope doći do lančane reakcije osnivanja berzi i spajanja tržišta svih Ugovornih strana i zemalja članica EU u regionu, što će konačno za posledicu imati potpuniju i sigurniju liberalizaciju tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi sa transparentnom veleprodajnom cenom električne energije na regionalnom nivou, kao bitnog signala za dalju liberalizaciju tržišta, za buduće uključenje Srbije i celog regiona u interno tržište EU i značajnije investicije u oblasti energetske proizvodnje i prenosne infrastrukture.
ZAKLjUČAK
U kontekstu integracije tržišta EU, pitanje „zašto i kako regulisati berze“ bi moglo da bude preformulisano u provokativno pitanje „zašto i kako regulisati kartel domaćih dominantnih trgovačkih berzi“ kojim se predlaže „monopolizacija“ organizovanja prekogranične trgovine. Iako je stvaranje takvog kartela neizvesno sa ekonomske tačke gledišta, verovatno je da će to biti jedino institucionalno izvodljivo rešenje kojim bi se eliminisale značajne neefikasnosti prekogranične trgovine koju je Evropa iskusila. Teorijska alternativa je usvajanje modela berze sa regulisanom cenom usluge u celoj Evropi jer takva berza nema profitne podsticaje da izvrši zloupotrebu monopola prekogranične trgovine. Ipak, sve ukazuje na to da je potrebna regulacija berze, dok bi prekogranična koordinacija i harmonizacija trebalo da budu još jedan od regulisanih poslova u okviru nacionalnog regulatornog okvira. Nije slučajno što trgovačke berze uveliko organizuju prekograničnu trgovinu u nekim delovima Evrope, pružajući otpor regulaciji bilo koje od svojih funkcija smatrajući da nijedan segment aktivnosti berze ne treba regulisati. Samodovoljnost trgovačkih berzi i njihovo uverenje u svoju nepogrešivost i apsolutnu samostalnost, bez regulacije cene usluga, mogu dovesti do monopolističkog položaja berze i mogućih zloupotreba na tržištu usled pogrešnih izlaznih podataka i referentnih cena. Ali, postoji nekoliko obećavajućih regulatornih aktivnosti koje mogu sprečiti da evropska, sve izrazitija, monopolistička tržišna struktura dovede do nove trgovačke neefikasnosti. Sve jača dominacija berzi na tržištu bi mogla da bude ograničena: 1) povećanjem zahteva za transparentnost podataka vezano za rad berze; 2) uvođenjem upravljačkih pravila kako bi se sprečilo da saradnja između berzi počne da se odvija u okviru zatvorenog kartela; i 3) nastavljanjem raspodele dugoročnih fizičkih prenosnih prava. Treba uvesti kvalitet usluge berzi u kontekstu integracije tržišta EU tako da postizanje odličnih rezultata berze u ostvarenju ciljnog modela bude nagrađivano, a neuspeh sankcionisan.
Po pitanju odluke da li u regionu jugoistočne Evrope osnovati berze električne energije koje su trgovačke (neregulisane) ili berze sa regulisanim cenama usluga, u ovom trenutku je teško dati pravi odgovor i pravo rešenje. Kao što je poznato, pitanje „da li regulisati berzu ili ne“ je veoma osetljivo i aktuelno pitanje ne samo u regionu jugoistočne Evrope, beć i u samoj Evropskoj uniji. To je tema o kojoj se žustro diskutuje i na koje još uvek ne postoji definitivan i jasan odgovor. Evropska komisija je prepoznala potrebu da se podstakne osnivanje i rad berzi električne energije, kao i proces spajanja tržišta, jer je to najbrži i najbolji način za dalju uspešnu i sveobuhvatnu liberalizaciju tržišta električne energije u EU, kao i za postizanje ciljnog tržišnog modela EU. Međutim, Evropska komisija je istovremeno prepozala i opasnosti koje sa sobom nosi potpuna samostalnost u aktivnostima berzi, kao entiteta koji kreira cene i upravlja svim trgovačkim transakcijama. Zato, Evropska komisija planira donošenje posebnih smernica i uredbi kojima bi jasnije i potpunije definisala poslove, položaj, obaveze i odgovornosti berze, ali još uvek nije izvesno kada će one biti donete. U ovom vakuum periodu, dok ne postoji jasno određenje evropskog zakonodavstva vezano za aktivnosti berze kao sve bitnijih činilaca na tržištu električne energije, moguće je samo na osnovu do sada postojećih iskustava dati preporuke za region jugoistočne Evrope i Srbiju. Na osnovu iskustava berzi iz bližeg okruženja (Rumunija, Grčka, Italija, Slovenija) autor rada je mišljenja da bi bilo uputnije uspostaviti model berze sa regulisanom cenom usluge, barem u početnom periodu. Na taj način bi novouspostavljena berza imala jasnije definisane aktivnosti, a regulaciju cena usluge bi vršilo regulatorno telo ili ministarstvo. Na ovaj način bi se osigurala uspešnost rada berze, ali i podelila odgovornost za njen rad u početnom periodu. Takođe, neophodno je odmah po uspostavljanju berze definisati model nadzora berze, kao što je to slučaj u EU, gde u većini slučajeva regulatorno telo vrši tu funkciju radi zaštite tržišta u celini, ali i učesnika berze.
