Iako je krajem prošle godine usvojen novi zakon o energetici, kojim su trebale da budu rešene, između ostalog, i sve poteškoće vezane za investiranje u projekte obnovljivih izvora energije, situacija u praksi je i dalje drugačija. Potencijalne investicije koje se Srbiji nude za ulaganje u vetroparkove iznose milijardu evra, ali ova ulaganja su i dalje na dugom štapu jer i dalje nedostaju zakonska rešenja koja odgovaraju finansijerima. Ana Brnabić iz Srpskog udruženja za energiju vetra ističe: „Čekamo uredbu o podsticajnim merama, o statusu povlašćenog proizvođača, kao i model ugovora o otkupu električne energije“.
Uzimajući u obzir činjenicu da vetroparkovi najviše struje proizvedu tokom zime, čak 70 odsto, nije teško zaključiti koliki je značaj izgradnje vetroparkova u Srbiji, s obzirom da u tom periodu najviše uvozimo struju i po najvećim cenama. Međutim prema izjavama pojedinih stručnjaka, ukoliko se ispune zahtevi koje nam je postavila Evropska unija u narednih šest godina, uvozićemo samo deset odsto električne energije. Prve vetroturbine bi mogle da počnu da se grade u našoj zemlji za najmanje tri godine, a naš energetski sistem snabdeće sa ukupno 50 megavata. Primera radi, jedan vetropark ukupne snage 150 MW bi Republici Srbiji u toku svog radnog veka doneo direktnu zaradu od oko 250 miliona evra. Od ovoga bi 130 miliona evra išlo u republički budžet kroz poreze na imovinu, dobit, dividende, a oko 50 miliona evra bi išlo u građevinski i elektrosektor tokom izgradnje.
Prema podacima iz Ministarstva energetike, vetroparkovi su najekonomičniji od svih postrojenja na obnovljive izvore energije. Dalje u ministarstvu, ističu da je do sada izdato 14 energetskih dozvola za gradnju vetroparkova. Ukoliko se realizuju ovi projekti, mogli bi da proizvedu 1.300 megavata energije, ali nama toliko zasad nije potrebno jer smo se obavezali prema Evropi da do 2020. proizvedemo upola manje.
Izvor; Obnovljivi Izvori Energije
