Prošlogodišnji finansijski rezultat „Elektroprivrede Srbije” (EPS) bio je istorijski, jer je dobit iznosila 114,6 milijardi dinara, što je oko 980 miliona evra. Ovo je više puta u poslednje vreme ponovila Dubravka Đedović Handanović, ministarka energetike i rudarstva. Podsećanja radi, ovo preduzeće je 2022. godinu završilo sa gubitkom od 73,7 milijardi dinara, što je oko 630 miliona evra. U 2021. godini preduzeće je takođe poslovalo sa gubitkom, i to od oko 15 milijardi, što je više od 120 miliona evra.
Kako je EPS za samo godinu dana uspeo da situaciju preokrene u svoju korist i da od preduzeća koje posluje sa gubitkom stigne do istorijskog uspeha? Stručnjaci kažu da su razlog veće cene struje i za građane i za privredu, kao i pozamašan izvoz struje po visokim cena. Hidrologija je bila dobra, tj. raspored padavina, i samim tim velika proizvodnja iz hidroelektrana. A to se ne ponavlja svake godine.
Na pitanje koliko je lane izvezeno struje iz Republičkog zavoda za statistiku (RZS) za „Politiku” kažu da je izvoz električne energije bio vredan 1,274 milijarde evra, tj. toliko je prodato u inostranstvu.
Magistar Željko Marković iz kompanije „Sitek”, koji je bio i jedan od direktora u ovom preduzeću, kaže za naš list da su visokom profitu EPS-a tokom prošle godine dominantno doprinela dva faktora.
„Prvi su visoke cene električne energije, koje su bile posledice energetske krize, i koje su se u zavisnosti od vrste proizvoda (isporuka baznog ili vršnog opterećenja) kretale u proseku od 150 do 180 evra po megavat-satu za dugoročne isporuke, dok su prosečne cene na berzama na dan unapred tržištu bile oko 135 evra za prvi kvartal 2023. godine. Ako posmatramo prosečnu godišnju cenu, ona se za prošlu godinu kretala na nivou oko 105 evra. Drugi razlog je i izuzetno dobra hidrološka situacija, koja je EPS-u omogućila da ima dovoljnu proizvodnju, kako za domaće tržište, tako i za prodaju na okolnim tržištima”, ističe naš sagovornik.
U situaciji, naglašava, gde na kopovima u Kolubari nije moguće postići dovoljnu proizvodnju lignita kako po pitanju količine, tako i po pitanju kvaliteta u pogledu kalorijske vrednosti, uvoz uglja zbog namešavanja sa domaćom proizvodnjom radi postizanja bolje kalorijske vrednosti, kao i povećanje količine, bio je racionalan izbor, imajući u vidu visoku vrednost električne energije na tržištu.
„Profitabilnost proizvodnje u uslovima kada se određena količina uglja uvozi zavisi upravo od cena električne energije na tržištu. Tokom prošle godine, imajući u vidu navedene cene, bilo je profitabilno uvoziti ugalj. Što se tiče ove godine, očekujem da će EPS procenjivati kretanja cena na tržištu i u skladu sa tim upravljati proizvodnjom u termoelektranama, i povlačiti one količine uglja iz uvoza koje neće ugroziti profitabilnost proizvodnje, a moći će da obezbede ispunjenje obaveza EPS-a po pitanju sigurnosti snabdevanja svojih kupaca”, objašnjava Marković.
I Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da uzrok veće profitabilnosti EPS-a nije samo jedan.
„Jedan od razloga je veća cena po kojoj je prodavana električna energija uopšte, ali i veća proizvodnja iz hidroelektrana, koja manje košta preduzeće. Sem toga imali smo i manju potrošnju kod nas usled blage zime”, kaže Arsić podsećajući da smo prošle godine uvozili ugalj pa treba videti kolika je bila profitabilnost proizvodnje iz tog izvora, prenosi Politika.
