U naredne dve godine u Srbiji bi trebalo da počne da se gradi jedna reverzibilna hidro-elektrana i jedna elektrana koja koristi ulje kao gorivo.
Kako je izjavio specijalni savetnik ministra energetike Srbije Ljubomir Aksentijević na Ekonomskom samitu Srbije u Beogradu, realizacija projekata u energetici će zavisiti najviše od platnobilansne pozicije Srbije. Aksentijević je naveo da će za te projekte biti korišćeni strani krediti, lizing ugovori, budžetska sredstva i drugi domaći izvori.
Aksentijević je podsetio da Srbiji nedostaju kapaciteti za proizvodnju struje i ocenio da u narednoj deceniji treba uložiti oko 10 milijardi evra u taj sektor, koji može da podstakne razvoj srpske ekonomije.
On je još rekao da Ministarstvo sprema strategiju razvoja energetike, koja bi trebao da bude gotova do kraja godine, a dodao je da su u pripremi i propisi u oblasti energetske efikasnosti, kao i nove tarife sa socijalnim kartama za potrošnju električne energije i gasa.
Aksentijević je podsetio da je u septembru potpisan Memorandum o razumevanju izmedju nemačkog RVE i Vlade Srbije o izgradnji pet hidroelektrana (HE) po 150 megavata na Velikoj Moravi i Drini, ukupne investicione vrednosti od oko 350 miliona evra.
Drugi deo Memoranduma, dodao je, predvidja 1,3 milijarde evra vredan projekat izgradnje termoelektrane “Kolubara B” snage oko 750 megavata, Termoelektrane “Nikola Tesla 3”, Hidroelekrane “Đerdap 3” i površinskog kopa uglja “Radevlje”.
Aksentijević je podsetio i da je sa Rusijom potpisan sporazum o snabedvanju gasom do 2020. godine, što je godišnje oko pet milijardi kubnih metara.
Toplica Spasojević, član Nacionalnog saveta za priveredni oporavak Srbije i predsednik ITM Grupe, rekao je da je zbog krize smanjena potrošnja energije u domaćoj industriji, ali da sa oporavkom realnog sektora treba očekivati veću potrošnju.
Eletroprivreda Srbije bi u bliskoj budućnosti mogla da bude poluga razvoja cele zemlje, kao državna kompanija ČEZ u Češkoj u periodu tranzicije, kazao je Spasojević.
On je dodao da bi prioritet razvoja energetike u Srbiji trebalo da bude korišćenje obnovljivih izvora, jer će uglja u Srbiji biti do 2050. godine, dok će nafte u svetu biti sve manje.
Prema njegovim rečima, izgradnja malih hidrocentrala, vetrogeneratora i drugih postrojenja za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora mogla bi da bude generator razvoja čitave privrede.
Za male hidrocentrale snage do 10 megavata u Srbiji ima prostora na oko 900 lokacija, koje bi zajedno mogle da imaju ukupnu snagu od oko 700 gigavata, rekao je Spasojević na ekonomskom skupu koji se odrzava u hotelu Metropol Palas u Beogradu.
Izvor B92
