Srbija treba da obezbedi da se odredbe Direktive o proceni uticaja na životnu sredinu sprovode u praksi, uz poseban osvrt na odredbe o učešću javnosti i pristupu pravdi, navodi najnoviji Izveštaj Energetske zajednice o implementaciji za Srbiju 2015prenosi sajt serbia-energy.eu
Srpsko javno preduzeće EPS ima devet termoelektrana koje spadaju u polje delovanja Direktive o velikim ložištima sa ukupno 21 blokom i ukupnim nominalnim unosom toplote od 13.943 MW. 18 blokova se lože lignitom dok tri rade na prirodni gas.
Trenutno su emisije velikih ložišta regulisane Uredbom o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh usvojenom 2010.godine i izmenjenom 2011. godine. Ova Uredba delimično transponuje Direktivu o velikim ložištima i sadrži detaljne tehničke uslove za velika ložišta, uključujući granične vrednosti emisije i standarde monitoringa. Putem Instrumenta EU za predpristupnu pomoć (IPA), u septembru 2014., sprovedena je analiza pravne praznine u postojećem srpskom zakonodavstvu u poređenju sa Poglavljem III Direktive o industrijskim emisijama, a kao nastavak je napravljen plan za transponovanje. Plan predviđa dvofaznu transpoziciju Poglavlja III Direktive o industrijskim emisijama u domaće zakonodavstvo, najpre transponovanjem odredbi Direktive o velikim ložištima putem nove Uredbe (koja treba da bude usvojena tokom 2015), a zatim Poglavlja III Direktive o industrijskim emisijama do sredine 2017. putem izmena i dopuna nove Uredbe.
Implikacije primene Direktive o velikim ložištima i Direktive o industrijskim emisijama reflektovane su u scenarijima nacrta Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025 sa projekcijama do 2030.
Srbija priprema i planira da usvoji Nacionalni plan za smanjenje emisija po Članu 4(6) Direktive o velikim ložištima, u verziji prilagođenoj Odlukom 2013/05/MC-EnC Ministarskog saveta. Prema potvrdi koju je ESIASEE (Procena uticaja na životnu i društvenu sredinu Jugoistočna Evropa) dobila od portparola Energetske zajednice, neka velika ložišta u Srbiji mogu upotrebiti opt-out odredbu koju omogućava Odluka Ministarskog saveta. U praksi, to znači da termoelektrane koje podležu opt-out režimu mogu da ostanu u upotrebi maksimalno 20 000 radnih sati između 1. januara 2018. godine i 31. decembra 2023. godine bez poštovanja graničnih vrednosti emisije iz Direktive. TENT A1 i A2, termoelektrane Kolubara i Morava mogu biti prve na redu da smanje svoj operativni kapacitet, ali takođe prvi planirani blokovi za gašenje pre 2020./2024. godine.
Granične vrednosti emisija Uredbe o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh su u skladu sa onima iz Direktive o velikim ložištima. Tokom poslednjeg izveštajnog perioda, Srbija je nastavila sa važnim koracima kako bi se pripremila za primenu relevantnih odredbi Direktive o velikim ložištima i Direktive o industrijskim emisijama što je ključno za implementaciju ovih delova pravnih tekovina iz oblasti životne sredine. Ovi napori čine razumnu osnovu za obezbeđenje primene odredbi obe Direktive (prilagođene Odlukom Ministarskog saveta) do roka određenog Ugovorom, tj. 31. decembra 2017.
Srbija mora da nastavi sa svojim naporima u pripremanju primene Direktive o velikim ložištima i Direktive o industrijskim emisijama. U tom smislu, usvajanje izmena i dopuna Uredbe o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vazduh i Nacionalnog plana za smanjenje emisija je od primarnog značaja. Uz to, operatori postrojenja za sagorevanje treba da imaju na umu da je rok kraj 2015. godine ukoliko žele da svoja postrojenja podvrgnu opt-out
pravilima.
U vezi sa primenom Direktive o sumporu u gorivu, Sekretarijat je 2013. pokrenuo prekršajni postupak protiv Srbije. Ovaj postupak se odnosi na proizvodnju mazuta i gasnog ulja i stoga ima direktne implikacije na aktivnosti NIS-a (GazpromNeft Oil), operatora pančevačke rafinerije. Iako Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za tečna goriva naftnog porekla sadrži opis različitih tipova mazuta, on nije u skladu sa definicijom utvrđenom ovom Direktivom. Osim toga, maksimalan sadržaj sumpora kod pojedinih kategorija goriva (HFO-S i HFO-T) je iznad 1% po masi što predstavlja kršenje Direktive. Što se tiče uzorkovanja i analize, Sekretarijat je zaključio da se standardi na koje se poziva srpsko zakonodavstvo ne mogu smatrati ekvivalentima onih koje zahteva Direktiva. Stav NIS-a o ovom slučaju ostaje nejasan, međutim, takva situacija svakako nije u skladu sa zelenom politikom NIS-a ili politikom EU koju to preduzeće promoviše.
U međuvremenu, Srbija je rešila jedan od nedostataka u vezi sa transpozicijom i primenom Direktive o sumporu u gorivu, naime, zabranom HFO-T. Drugi prekršaji, npr. oni koji se odnose na definiciju goriva, HFO-S kao i uzorkovanje i analizu i dalje postoje, iako jedan član nedavno usvojenog Zakona o energetici uspostavlja pravnu osnovu za stvaranje sistema za praćenje kvaliteta tečnih goriva. Kako bi se rešili ovi nedostaci, Sekretarijat Energetske zajednice trenutno priprema Obrazloženo mišljenje protiv Srbije.
Kako je potvrđeno od strane Sekretarijata Energetske zajednice, Srbija mora da postigne potpunu transpoziciju u domaće zakonodavstvo Direktive o sumporu u gorivu i njenu efikasnu primenu. To se naročito odnosi na odredbe u Pravilniku o tehničkim i drugim zahtevima za tečna goriva naftnog porekla koje se odnose na HFO-S i na pravila monitoringa. Uprkos manjim postignućima, kao što je stvaranje pravnog osnova za sisteme monitoringa, većina zabrinutosti Sekretarijata ostaje na snazi i stoga prekršajni postupak treba da se nastavi dok se prekršaji ne ispraveprenosi sajt serbia-energy.eu
Izvor; Serbia Energy
