I zaštita i uštede
Dobit u energetskom i rudarskom sektoru čak 36, 7 miliona evra godišnje. – U rudarskom sektoru doći će i do smanjenja potrošnje električne energije
Članstvom u Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope energetski sektor Srbije postao je deo evropskog tržišta, uz obavezu da svoje poslovanje uskladi sa važećim EU standardima i zahtevima zaštite životne sredine. „Elektroprivreda Srbije“ i Rudarski basen ‘’Kolubara’’ vode računa da, u okviru svojih realnih mogućnosti, u planovima rada definišu prioritetne aktivnosti i projekte za uspostavljanje održive eksploatacije uglja, sa što manjim negativnim uticajima na životnu sredinu.
Projekat unapređenja zaštite životne sredine u RB „Kolubara“ uvršten je među projekte kandidate iz Srbije za predstavljanje kroz svetsku inicijativu održivog razvoja „RIO+20“. Prezentaciju projekta uradile su Jelena Milosavljević, iz Direkcije EPS – a za strategiju i investicije, i mr Vukica Popadić – Njunjić, rukovodilac Sektora zaštite životne sredine u RB „Kolubara“.
– Projekat podrazumeva uvođenje sistema za upravljanje kvalitetom uglja i homogenizaciju u zapadnom delu RB „Kolubara“ i osavremenjavanje opreme koja se koristi za eksploataciju uglja – kaže Jelena Milosavljević. – Nabavlja se novi bager – transporter – odlagač sistem i sistem za snabdevanje energijom za Površinski kop „Polje C“ i odlagač za međuslojnu jalovinu za PK „Tamnava – Zapadno polje“.
Za realiaciju je potrebno 181, 6 miliona evra, a finansiranje je dogovoreno preko nekomercijalne „zelene“ kreditne linije i to 80 miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) , 65 miliona evra zajma i devet miliona evra bespovratne razvojne pomoći od Nemačke razvojne banke (KfW) , a ostatak od 27, 6 miliona evra iz sopstvenih sredstava EPS – a.
Prema rečima Vukice Popadić –Njunjić, ekonomsko – finansijski doprinos projekta je značajan i to jednako i u rudarskom i u energetskom sektoru. Ukupna ušteda u energetskom i rudarskom iznosi čak 36, 7 miliona evra godišnje i to znači da projekat sam sebe otplaćuje za najviše sedam godina. Ona ističe da se u energetskom sektoru ostvaruju velike uštede i to smanjenje spostvene potrošnje energije za 10 odsto, što je 1, 2 miliona evra godišnje. Toliko je u procentima i povećanje proizvodnje, što vredi 10, 5 miliona evra godišnje.
– Smanjenje potrošnje mazuta na godišnjem nivou vredi 7, 7 miliona evra, dok povećanje korisnosti kotla od 1, 5 odsto donosi uštedu od 1, 6 miliona evra – objasnila nam je Popadić – Njunjić. – Zbog jednog zastoja manje, godišnja ušteda je 4, 6 miliona evra, dok je štednja mazuta za startovanje vredna 400 miliona evra.
Ukupna ušteda za nadoknade emisija i odlaganja su oko 3, 2 miliona evra godišnje, dok je ekonomska dobit u rudarskom sektoru vredna 7, 6 miliona evra godišnje. U rudarskom sektoru doći će i do smanjenja potrošnje električne energije u iskopavanju uglja usled bolje efikasnosti i operativnih karakteristika nabavljene opreme.
– Predviđeno je da se emisije CO2 godišnje smanji za 555. 350 tona godišnje, SO2 za 3. 648 tona, azot – dioksida za 21. 370 tona i pepela i šljake za 885. 000 tona godišnje – ističe Milosavljević. – Do tog godišnjeg smanjenja emisija dolaziće se postepeno, uvođenjem tehnologija predviđenih projektom. U većini slučajeva efekti su najveći na mestu projekta, a u ovom slučaju najveći ekološki efekti su na drugoj lokaciji – u termoelektranama koje sagorevaju ugalj iskopan sa kopova RB „Kolubare“.
Naše sagovornice ističu da projekat ima tehnološki, ekološki i socijalni značaj. Unaprediće se tehnološki proces i uvešće se upravljanje kvalitetom uglja. To znači stabilniji i pouzdaniji rad TE. Danas se ugalj lošijeg kvaliteta od onog koji kotlovi TE mogu da sagore odbacuje, a uvođenjem homogenizacije i takav ugalj će biti iskorišćen, jer će se mešati sa onim visokog kvaliteta. Štedi se neobnovljivi prirodni resurs i svi u lancu počev od RB „Kolubare“, preko TENT – do objedinjenih troškova samog EPS – a su na dobitku.
Procena uticaja i rizika
U značajnoj meri biće smanjen i negativni uticaji za razvoj lokalnog stanovništva i za okolno poljoprivredno zemljište. Radi se i procena rizika na bezbednost i zdravlje, koja obuhvata moguće opasnosti i rizike po društvenu zajednicu. Predviđena je i izrada i sprovođenje Akcionog plana preseljenja, uključujući i eksproprijaciju za potrebe razvoja površinskih kopova „Tamnava – Zapadno polje” i „Polje C”.
Izvor Kwh magazin
