Električna energija dobijena iz uglja obezbediće energetsku sigurnost u narednim decenijama, ali upravo će ugalj u tom periodu Srbiji osigurati put ka zelenoj tranziciji, poruka je stručnjaka sa konferencije „Uloga uglja u sprovođenju zelene tranzicije u elektroenergetskom sektoru”, prenosi Tanjug .
Predsednik Saveta Agencije za energetiku Dejan Popović rekao je da Srbija ima energetsku zavisnost u proizvodnji struje od uglja, ali da ugalj kao naš osnovni energent ima ključnu ulogu u zelenoj tranziciji. „Naš termosektor se ne može spasati godišnjim generalnim remontima, već je potrebno izgraditi nove blokove, poput „Kostolca B-3” koji je u završnoj fazi izgradnje.
Stari blokovi su neefikasni, a njihov stepen iskorišćenja je ispod 32 odsto. Samim tim što će novi blokovi imati veći stepen iskorišćenja uglja, biće i manja emisija ugljen-dioksida”, kazao je Popović.
Ocenio je kao netačnim tvrdnje njegovih kolega iz Evrope da je Balkan najveći izvor zagađenja u Evropi, činjenicom da ceo Balkan ima manje snage u termoblokovima na ugalj nego Nemačka, koja dobrim delom koristi isti ugalj koji i mi upotrebljavamo.
„Zbog sigurnosti naše države mi moramo vrlo pažljivo da koristimo ugalj, pošto smo postojeće rezerve sa niskim stepenom iskorišćenja izraubovali, dok se ista količina energije mogla dobiti sa 30 odsto manje uglja”, naveo je Popović.
Naglasio je da će ugalj ostati osnovni energent do 2050. godine, da li u stalnom radu ili rezervnom.
Savetnik direktora EPS-a Vladimir Šiljkut predstavio je plan zelene tranzicije Srbije kojim se predviđa gašenje određenih termoelektrana, TE „Morava” i TE „Kolubara A” do kraja 2024. godine, Termoelektrana „Nikola Tesla” (TENT) A-1 i TENT A-2 do kraja 2027, TE „Kostolac” A-1 i „Kostolac” A-2 do kraja 2028, dok će TENT B-1 postepeno biti smanjen do 2035. godine.
„Ukupan emisioni faktor EPS-a kao zagađivača bi sa sadašnjih 0,8 do 2035. pao na 0,51 t ugljen-dioksida/megavat-sat, što je veliki rezultat. Ovo smanjenje emisija se dobro poklapa sa nacrtom dokumenta koji će omogućiti da se naše intencije na zelenom putu zaista i ostvare”, rekao je Šiljkut.
Zelena tranzicija do 2035. godine će Srbiju koštati, kako kaže, 8,5 milijardi evra, od čega bi 2,2 milijarde bile utrošene u rekonstrukciju postojećih sistema, 5,8 milijardi u izradu novih zamenskih kapaciteta, a 0,5 milijardi evra u zaštitu životne sredine.
