Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: U termoelektranama...

Srbija: U termoelektranama u toku projekti vredni 1,1 milijardu evra

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

„Elektroprivreda Srbije“ je u periodu od 2016. do 2018. godine u projekte u termoelektranama uložila oko 320 miliona evra, a većina tih projekata rađena je u cilju zaštite životne sredine. Posle decenija u kojima nije bilo investicija tokom raspada SFRJ, teške ekonomske situacije, kada se radilo pre svega samo na tome da ima dovoljno električne energije i uglja, EPS sada investira, rekao je Milorad Grčić, v. d. direktora Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“, na konferenciji „Investicije i zaštita životne sredine – prioriteti EPS-a” u Kostolcu.

U termoelektranama EPS-a u toku je realizacija projekata vrednih 1,1 milijardu evra, a pripremaju se investicije od 900 miliona evra, koje će modernizovati proizvodnju i unaprediti zaštitu životne sredine. Grčić je naveo da EPS ne može da se drži samo termoelektrana koje su izgrađene posle Drugog svetskog rata, dodajući da je njima potrebno održavanje, modernizacija, proširenje proizvodnje i kapaciteta, uz zaštitu životne sredine. Prema njegovim rečima, EPS u ogranku u Kostolcu sprovodi dva ključna projekta za energetsku stabilnost zemlje prema najstrožim standardima zaštite životne sredine – izgradnju novog bloka Kostolac B3 i vetroparka Kostolac.

– Nakon izgradnje bloka B3, kop Drmno će umesto devet miliona tona proizvoditi između 12 i 13 miliona tona uglja godišnje. Ovo je prvo veliko energetsko postrojenje koje se gradi u Srbiji nakon tri decenije. Sa snagom od 350 megavata povećaće proizvodne kapacitete EPS-a za oko pet odsto, a vrednost te investicije je 613 miliona dolara. Osim što će EPS dobiti moderan i efikasan blok, ispunjavaće sve domaće i evropske ekološke kriterijume. Imaće ugrađene elektrofiltere, sistem za odsumporavanje dimnih gasova, savremen sistem za transport pepela i šljake, sistem za prečišćavanje otpadnih voda – rekao je Grčić.

On je naveo da je budućnost Kostolca i Požarevca kop „Zapadni Kostolac” koji se nalazi u selu Dubravica, a gde je otkriveno nalazište od 350 miliona tona uglja. Grčić je najavio da će sledeće godine početi realizacija ulaganja od oko 100 miliona evra u nabavku rudarske mehanizacije koja je potrebna za otkopavanje otkrivke na kopu “Zapadni Kostolac”.

Direktor za proizvodnju energije u „TE-KO Kostolac” Nenad Marković istakao je da je drugi važan projekat koji se gradi u tom gradu vetropark „Kostolac”, a planirano je da ima 20 vetrogeneratora ukupne snage do 66 megavata.

– Rok za izvođenje radova na tom vetroparku je 24 meseca od potpisivanja ugovora sa izvođačima, a vrednost investicije je 96,4 miliona evra. Izgradnja vetroparka finansiraće se delom iz kredita KfW banke od 80 miliona evra, a ostatak su sredstva EPS-a. Za projekat je dobijena građevinska dozvola za izgradnju i status povlašćenog proizvođača električne energije, a raspisan je konkurs za izbor izvođača radova – rekao je Marković.

Marković je istakao da je u proteklom periodu investirano više od 388 miliona evra u revitalizaciju blokova u Kostolcu, a više od 140 miliona evra investirano je u ekološke projekte. Upravo se izvode radovi na projektu smanjenja azotne kiseline na bloku B2, kao i na izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u TE „Kostolac B“.

Izvor; Blic

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija pokriva potrošnju struje besplatnim kilovatima

Srbija je besplatno uvezla struju, u toku prethodna dva vikenda, zahvaljujući tome što je na prenosnoj mreži u tom trenutku bilo više električne energije nego što je potrebno za podmirivanje potrošnje. Srbija je besplatno uvezla struju 7. aprila, objavio je na...

Rumunija: Proizvodnja električne energije dostigla 10,4 TWh u prva dva meseca

Proizvodnja električne energije u Rumuniji u prva dva meseca 2024. godine dostigla je 10,44 TWh, što je za 2,8 odsto manje u odnosu na isti period 2023. godine, pokazuju podaci koje je objavio Nacionalni institut za statistiku. Proizvodnja u termoelektranama smanjena...

Crna Gora: Voli dobija najveću solarnu elektranu na krovu u Crnoj Gori

Podgorička energetska kompanija Green Grow Energy (GGEN) pobedila je na javnom tenderu kompanije Voli i započela je izgradnju solarne elektrane na krovovima Logističko-distributivnog Centra u Podgorici, po nazivom “Solarna Elektrana Voli Trade 1”. - Sa ukupno ugradjenih 4.100 solarnih panela i 20...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!