Još od 2006. godine, kada je na snagu stupio Ugovor o osnivanju energetske zajednice, Srbija je korak bliže Evropskoj uniji: preko tela Energetske zajednice stalno se prati i izveštava o stepenu usklađenosti propisa iz oblasti energetike sa pravnim tekovinama EU. Ugovor o osnivanju EZ potvrđen je kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kojim je istaknuta nužnost regionalne saradnje u ovoj oblasti.
Osnovna ideja Energetske zajednice je stvaranje zajedničkog tržišta energije država Jugoistočne Evrope, koje bi se integrisalo sa tržištem energije Evropske unije. Tržište energije Energetske zajednice obuhvata tržište električne energije i prirodnog gasa. Ipak, u Ugovoru o osnivanju EZ ostavljena je mogućnost da se tržište energije proširi i na druge oblike energije, kao što su utečnjeni prirodni gas, nafta i naftni derivati, vodonik i drugi oblici energije koja se prenosi mrežama.
Evropski parlament i Savet EU 2009. godine su usvojili set propisa o tržištu električne energije, koji je nazvan Treći paket. Sadašnji Zakon o energetici koji je donet 2011. obuhvata ceo Drugi energetski paket EU i delove Trećeg paketa koji ne podrazumevaju velike organizacione promene ili velika ulaganja, ali od 2015. će novi evropski propisi morati da se primenjuju u celini, a to bi trebalo da omogući dugo najavljivani Zakon o energetici koji će po svemu sudeći biti usvojen do kraja godine.
Treći energetski paket Evropske unije ima za cilj da obezbedi efektivnije razdvajanje prenosne mreže u smislu vlasničkog razdvajanja nezavisnih sistemskih (ISO) i prenosnih (ITO)operatora, formiranje evropske regulatorne agencije (ACER) čija funkcija treba da bude koordinacija nacionalnih regulatora i ujedno da posluži kao savetodavno telo Komisiji za energiju, kooperaciju operatora prenosne mreže (ENTSO). Ovaj paket takođe ima za cilj da obezbedi razvoj harmonizovanih pravila pristupu i korišćenju prenosne mreže, zatim, davanje većih ovlašćenja nacionalnim regulatorima, pogotovo u segmentima nadgledanja i kontrole funkcionisanja tržišta, kao i u stvaranju pretpostavki da regulatori mogu da kažnjavaju, odnosno primoravaju učesnike na tržištu da se ponašaju u skladu sa direktivama, zatim stvaranje uslova za veću transparentnost celokupnog procesa, ali i zaštitu potrošača od zloupotreba monopolskog položaja.
Reforma energetskog sektora u Srbiji započeta je 2004. godine, usvajanjem Strategije razvoja energetike i Zakona o energetici. U julu 2005. godine osnovana je Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS), kao nezavisno regulatorno telo, sa zadatkom stvaranja stabilnog regulatornog okvira za razvoj energetskog sektora. Istovremeno sa formiranjem AERS-a, u julu 2005. godine vrši se i prvo razdvajanje delatnosti, što kao rezultat ima formiranje dva nezavisna pravna subjekta, Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“ (JP EPS), u okviru koga se obavlja delatnost proizvodnje, trgovine i distribucije električne energije i Javno preduzeće „Elektromreže Srbije“ (JP EMS), koje se bavi delatnošću prenosa električne energije. Kao nacionalni operator prenosnog sistema, JP EMS je zadužen za prenos i upravljanje prenosnim sistemom, organizovanje tržišta električne energije i odgovorno je za dodelu prava na korišćenje raspoloživih prenosnih kapaciteta na interkonektivnim vezama Republike Srbije sa susednim državama.
Godinu dana kasnije, u julu 2006. godine, Srbija ratifikuje Ugovor o osnivanju Energetske zajednice, čime formalno postaje deo povezanog evropskog energetskog tržišta i pravno se obavezuje na sprovođenje zakonskih, institucionalnih i strukturnih promena koje su zasnovane na direktivama Evropske unije.
Sledećim Zakonom o energetici, koji je usvojen u avgustu 2011. godine, čine se dalji koraci ka liberalizaciji i uspostavljanju tržišta električne energije u Republici Srbiji i vrši harmonizacija i približavanje ka regulatornom i institucionalnom okviru Evropske unije. Vlada Republike Srbije u toku 2012. godine usvaja i polazne osnove za reorganizaciju JP EPS, čime se uz Zakon o energetici stvaraju pretpostavke za njenu dalju reorganizaciju, koja treba da omogući i odgovarajuće uslove za dalju liberalizaciju tržišta električne energije.
U toku 2012. i 2013. godine, nastavlja se sa razdvajanjem delatnosti i JP EPS započinje proces razdvajanja delatnosti snabdevanja električnom energijom od delatnosti distribucije električne energije. Ovo dovodi do osnivanja privrednog društva „EPS Snabdevanje“, koje posluje u okviru JP EPS. „EPS Snabdevanju“ je, pored komercijalnog snabdevanja, Vlada poverila i delatnost javnog snabdevanja. „EPS Snabdevanje“ je jedinstveno privredno društvo na nivou Srbije, čime je omogućeno da svi kupci koji imaju pravo na javno snabdevanje (domaćinstva i mali kupci) imaju jedinstvenu cenu električne energije po tarifnim elementima, bez obzira na kom delu teritorije Srbije se nalaze.
Liberalizacija tržišta struje u Srbiji odvija se u tri faze. Od 1. januara 2013. godine svaka kompanija koja je na visokom naponu imala je pravo da nabavi električnu energiju od bilo koga na tržištu. Druga faza podrazumeva da sve firme koje su na srednjem naponu, oko 3.000 dodatnih subjekata, manjih potrošača i kompanija, od 1. januara ove godine mogu slobodno da sklope ugovor sa bilo kojim snabdevačem električne energije. Ono što nas očekuje od 1. januara iduće godine jeste treća faza u kojoj će svako domaćinstvo moći da izabere svog snabdevača električnom energijom. Od tog trenutka EPS neće imati nijednog garantovanog kupca.Ono što je veoma važno i što je povod mnogih diskusija jeste transformacija EPS-a iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, što će biti suštinska promena i ta promena nas očekuje u narednom periodu. Restrukturiranje elektroprivrede jedan je od preduslova za otvaranje tržišta.
Sama činjenica da će domaćinstva i mali kupci dobiti mogućnost izbora snabdevača je veoma važna sa stanovišta formiranja tržišta električnom energijom na malo, čime je praktično konkurencija uvedena u svim segmentima. Za razliku od drugih zemalja gde je ovaj korak u liberalizaciji doneo niže cene za domaćinstva, u Srbiji to neće biti slučaj za najširi krug domaćinstava, iz prostog razloga što je cena električne energije ispod tržišne cene. Ovo je posledica činjenice da se cena električne energije za javno snabdevanje reguliše zakonskim i podzakonskim aktima, te nije izložena zakonima tržišta, već predstavlja instrument u rukama socijalne politike. Stoga je u prethodnom periodu cena energije za javno snabdevanje bila niža u odnosu na cenu koja se ostvaruje na otvorenim tržištima zemalja u okruženju. Ovakav trend treba očekivati i u narednom periodu, ali je sigurno da će u skladu sa rastom standarda stanovništva u Srbiji i cena energije za javno snabdevanje takođe rasti, tako da u budućnosti možemo očekivati njeno izjednačenje sa cenom energije na tržištu.
Dobit koja se očekuje od potpunog otvaranja tržišta je realna cena energije i mogućnost investiranja u nove proizvodne kapacitete, što će obezbediti dugoročnu sigurnost snabdevanja. Domaćinstva će moći da biraju snabdevača koji nudi najpovoljnije uslove prodaje električne energije.
U Srbiji bi u narednom periodutrebalo da zaživi i berza električne energije. Organizovano SPOT tržište u Srbiji predmet je nedavno potpisanog sporazuma o saradnji između JP Elektromreže Srbije i kompanije EPEX SPOT. Sporazum konkretizuje dugoročnu saradnju dve kompanije i ima za cilj osnivanje kompanije SEEPEX, u kojoj će vlasnički udeo EMS-a i EPEX SPOT-a biti 75:25. Partnerstvo treba da doprinese uspostavljanju organizovanog tržišta električne energije u Srbiji i njegovoj kasnijoj integraciji u jedinstveno evropsko tržište. SEEPEX je takođe snažan signal za uspostavljanje regionalnog tržišta kao prve etape te integracije.
Stručnjaci smatraju da je u Srbiji dosta toga urađeno u oblasti energetike, a u cilju približavanja EU. Međutim našu zemlju očekuje još ozbiljnih promena u smislu približavanja pravne regulative evropskoj energetskoj regulativi.Ono što će biti suštinska promena jeste transformacija EPS-a iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, kao i potpuno otvaranje tržišta električne energije.
Izvor: Serbia Energy
