Srbija istražuje nove energetske strategije u odgovoru na potencijalne izazove u snabdevanju električnom energijom širom Evrope. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je otkrio da je zvanično zatražio od premijera Mađarske Viktora Orbana da razmotri mogućnost da Srbija kupi 5% ili 1% udela u mađarskoj nuklearnoj elektrani Paks, po punoj tržišnoj ceni. Predsednik Vučić je naglasio da je Mađarska pristala da razmotri ovaj predlog.
Ovaj potez dolazi u trenutku kada Srbija počinje da procenjuje svoje buduće opcije nuklearne energije. U junu 2024. godine, Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije raspisalo je tender za izradu preliminarne tehničke studije koja će proceniti mogućnosti korišćenja nuklearne energije u zemlji. Studija, koja se procenjuje na oko 120.000 evra, istražiće mogućnost integracije nuklearne energije kao stabilnog i nisko-karbonskog izvora energije, koji bi dopunio rastuće energetske potrebe Srbije. Ova procena je deo šireg plana za upravljanje energetskim zahtevima u narednim decenijama, koji uključuje faktore kao što su elektrifikacija privrede, povećanje udela obnovljivih izvora energije i postepeno smanjenje proizvodnje iz uglja.
Studija će obuhvatiti komparativnu analizu različitih nuklearnih tehnologija, uključujući konvencionalne nuklearne elektrane treće generacije i naprednije opcije poput malih modularnih reaktora (SMR). Cilj je utvrditi koja tehnologija bi najbolje odgovarala specifičnim potrebama Srbije za održivom energijom.
Pre nego što se opredele za nuklearni program, vlasti Srbije nameravaju da integrišu nalaze ove analize u svoj nacionalni energetski plan, uzimajući u obzir dokumente poput Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana i Nacionalne strategije razvoja energetike.
U međuvremenu, nuklearna elektrana Paks u Mađarskoj, koja trenutno snabdeva oko 50% električne energije u zemlji, proširuje kapacitete. U 2014. godini Mađarska je potpisala ugovor sa ruskim Rosatomom o izgradnji dva nova reaktora, čime će se povećati kapacitet elektrane sa 2.000 MW na 4.400 MW. Ova ekspanzija se finansira uz 10 milijardi evra vredan kredit od Rusije, koji pokriva oko 80% troškova izgradnje. Iako se prvobitno očekivalo da će prvi novi reaktor biti pušten u rad 2023. godine, najnoviji planovi predviđaju da će prvi reaktor biti operativan tek 2030-2031. godine.
