Vlada Srbije, Elektroprivreda (EPS) i Ministarstvo rudarstva i energetike (MRE) trebalo bi da uspostave kooperativne odnose koji sada ne postoje, rekao je predsednik aktuelnog Nadzornog odbora Jovan Despotović.
„Pod hitno treba raditi na uspostavljanju produktivnih, kooperativnih relacija između Vlade Srbije, resornog ministarstva i EPS-a, koji, de fakto, ne postoje“, rekao je Despotović za Betu, povodom izbora novog sastava Nadzornog odbora te kompanije.
Istakao je da su, umesto takvih odnosa, „iz Ministarstva u fazi pripreme novog Nadzornog odbora objavljivane netačne i provizorne izjave o EPS-u i v.d. direktoru Miroslavu Tomaševiću“.
Despotović je rekao da su, „imajući u vidu da je energetska sigurnost Srbije jedinstveni cilj MRE i EPS-a, preduzimane inicijative za unapređenje saradnje, ali MRE, tačnije ministarka Dubravka Đedović, nije odgovarala na takve inicijative Nadzornog odbora za realizaciju velikih projekata u EPS-u“.
„Ponuđeni predlozi sa ciljem da se unapredi funkcionisanje EPS-a, bilo razmatranjima u hidroenergetici, bilo rešenjem problema deponija pepela u termoelektrani „Nikola Tesla“, nisu urodili plodom“, rekao je Despotović.
Rešavanje tih i drugih problema, kako je rekao, zahtevaju analizu i predani rad uz punu koordinaciju MRE i EPS-a, ali nisu dobili podršku MRE, ni sada kada je na čelu Đedović, ni kada je na njemu bila Zorana Mihajlović.
Zanemareni su, prema njegovim rečima i pozitivni rezultati i napredak u proizvodnji i prodaji energije. Za prva tri meseca 2023. godine zarada EPS-a je, kako je rekao, bila oko 340 miliona evra, izvoz struje se nastavlja, ali je Đedović u javnost iznosila negativne ocene o radu te kompanije.
„Uveren sam da bi kompetentni kadrovi u MRE mogli da unaprede saradnju sa EPS-om i razumevanje šta obuhvata sistem EPS-a i šta promena javnog preduzeća u akcionarsko društvo može da donese na polju sigurnosti sistema“, rekao je Despotović.
Tom transformacijom pravne forme iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo praktično se, kako je ocenio, nastavlja započeta reorganizacija od 2013-2014. godine koja nije završena, a koja pre svega treba da bude u službi očuvanja vodnih i rudnih resursa u 100 odsto vlasništvu Srbije.
Despotović, koji je doktorirao na Građevinskom fakultetu u Beogradu i dve godine je na čelu Nadzornog odbora EPS-a, rekao je da ne poznaje novoizabrane članove tog odbora, niti su članovi aktuelnog sastava obavešteni kada im prestaje funkcija i kada će da ih zamene novi članovi, ali im je, kako je rekao, Đedović, koja u ime Vlade Srbije zastupa Skupštinu EPS-a, najavila promenu Nadzornog odbora.
„Od novoizabranih članova Nadzornog odbora poznajem jedino predstavnika radnika, sindikalca Miodraga Rankovića“, rekao je Despotović.
Članovi Nadzornog odbora, kako je saopštila Đedović biće tri Norvežanina, bivši državni sekretar Oluf Ulset u čijoj biografiji piše da je bio državni sekretar, Per Sanderud, magistar ekonomije sa iskustvom rada na visokim pozicijama u više ministarstava Norveške i Hilde Baken, stručnjak za energetiku sa iskustvom rada na visokim pozicijama norveške energetske kompanije Statkraft.
U Nadzornom odboru su još i Vladan Živanović koji je, kako se navodi u biografiji, vodio poslednjih pet godina kancelariju Euroneta, zatim Dejan Ostojić, vodeći specijalista za energetiku u Svetskoj banci, Igor Petković koji dolazi iz bankarskog sektora i Miodrag Ranković iz redova sindikata radnika EPS-a. Direktor EPS-a će, prema rečima Đedović, biti biran na konkursu.
Despotović je rekao da od novih članova Nadzornog odbora očekuje „da donesu boljitak EPS-u i Srbiji, kako je rekla Đedović“, ali je naglasio da je hidroenergetski sistem u EPS-u veoma kompleksan i ne može se upoznati bez „detaljnih dugotrajnih razmatranja“.
Na pitanje da li je Đedović kompetentna da izabere članove tog odbora, Despotović je rekao da „ne zna da li ih je birala ministarka, a ako jeste, da verovatno zna zašto ih je izabrala“.
„Bivši članovi Nadzornog odbora nisu ni informisani niti pitani za potrebu i mišljenje oko izbora novih članova“, rekao je Despotović.
Odgovarajući na pitanje da li bi aktuelni v.d. direktora Miroslav Tomašević mogao da bude direktor na osnovu rezultata koje je pokazao, Despotović je rekao da su poslovni rezultati iznad svih očekivanja.
„Tomašević može da bude direktor, pre svega usled visoko profesionalnog vođenja proizvodnje energije na sistemu hidroelektrana, ali i povećanju kvaliteta uglja, što nije samo moje mišljenje, već to pokazuje izveštaj o poslovanju i o tome koliko je energije proizvedeno i uspešno prodato, odnosno izvezeno“, rekao je Despotović.
Ocenio je da Tomšević po rezultatima zaslužuje da bude generalni direktor EPS-a, a ne vršilac dužnosti direktora.
Transformacija preduzeća EPS u akcionarsko društvo, kako je rekao, u principu, nije loše rešenje, ali je tumačenje i uspostavljanje i Osnivačkog akta i Statuta problematično, kao i odluke koje su usledile.
„Osnivački akt i Statut mogu da se tumače i ovako i onako, a ja sam inženjer i to sam teško prihvatio. Problematično je to što Skupštinu EPS-a čini jedan član, koji, shodno tome dovede novi Nadzorni odbor“, rekao je Despotović.
Dodao je da će „u svakom slučaju pružiti visoko stručnu pomoć članovima Nadzornog odbora, direktoru i izvršnim direktorima, kao i MRE, a pre svega EPS-u“.
Despotović je rekao da je pre nekoliko dana na Građevinskom fakultetu predstavljena prva faza planske studije upravljanja hidroenergetskim kompleksom pod naslovom „Harmonizacija i obrada ulaznih podataka (protoka) za izradu optimalnog korišćenja hidroenergetskog kapaciteta EPS na vremenskom horizontu 1926-2018“.
Planska studija će, kako je rekao, u kratkom roku omogućiti znatno efikasnije upravljanje i veće i sigurnije iskorišćenje hidropotencijala EPS-a.
„I da ne zaboravimo najvažnije, slobodni smo da podsetimo MRE, Đedović i kompletnu vladu, da se ni iz najboljih namera u projekte prodaje vodnih resursa i hidropotencijala ne ulazi ovako haotično, bez ikakvih analiza. I da se ni za kakve novce niti kredite ne prepušta upravljanje, proizvodnja i trgovina energijom bilo kakvim stranim kompanijama, niti državama“, rekao je Despotović.
Istakao je da „takve ‘akrobacije’ sa osnovnim resursima i bogatstvom jedne zemlje ne radi ni jedna država na svetu“, prenosi biznis.rs.
