Najveći deo ovog iznosa plaćaju građani preko računa za struju
Za desetak dana Elektroprivreda Srbije počeće domaćinstvima da naplaćuje struju skuplje za 3,9 odsto, što će se videti na januarskim računima. Iako je prvi šok zbog iznenadne odluke da se cena struje koriguje usred grejne sezone prošao, mnogi se i dalje pitaju da li je do poskupljenja stvarno došlo zbog toga što će EPS ove godine proizvođačima „zelenih” kilovata da isplati osam, a naredne godine 16 milijardi dinara. Drugim rečima, da li to košava ovih dana duva u leđa investitorima u obnovljive izvore energije, koje i građani računima za električnu energiju plaćaju – 0,093 dinara po utrošenom kilovat času, subvencionišući tako „zelenu” struju.
Srbija, prema zvanično raspoloživim podacima, trenutno ima oko 400 megavata instalisanih kapaciteta na vetar, nakon što je krajem septembra pušten u rad vetropark „Кošava”, snage 69 megavata. Ovo je treći i najveći vetropark kompanije „Fintel enerdži”, a vrednost investicije je 118 miliona evra. Кompanija je vlasnik i vetroparka „Кula”, snage 9,9 megavata, koji je ujedno i prvi u zemlji i „La pikolina”, od 6,6 megavata.
Naša zemlja je sa 370 megavata kapaciteta vetra stavljenih na mrežu u 2018. i 2019. godini vodeća u regionu. To znači da se približava cilju od 500 megavata energije vetra, koja će biti subvencionisana tokom garantovanog perioda od 12 godina.
Na srpskom tržištu energije vetra prisutni su belgijska kompanija („Malibunar”, osam megavata, i „Alibunar”, 42) i izraelski vlasnik za sada najveće vetroelektrane u Srbiji „Кovačica”, snage 104,5 megavata. Кompanija „Tesla vind” gradi vetropark „Čibuk”, snage 158 megavata, koji bi trebalo da bude pušten u rad do kraja godine. Ima ih još. I EPS gradi svoj vetropark.
U tome ne bi bilo ništa sporno kada novac za otkup električne energije od ovih, ali i svih drugih proizvođača „zelene” energije, ne bi obezbeđivali krajnji kupci. Fid-in tarifa (subvencija države) za energiju vetra iznosi 9,2 evrocenti po proizvedenom kilovat-času. To znači da je garantovana otkupna cena jednog megavat-časa od 92 evra, tokom perioda od 12 godina, dvostruko viša od cene po kojoj EPS inače nabavlja električnu energiju. Dakle, podsticaji za vetroelektrane u prošloj godini dostigli su 9,54 miliona evra. Prema finansijskim izveštajima za prošlu godinu najveći su tako lane ostvarili ukupni prihod od 450,3 miliona dinara (3,82 miliona evra), dok je neto dobit 75 miliona dinara (640.000 evra).
Mr Jovan Jovanović, koji je zbog odluke da struja poskupi podneo ostavku na mestu člana Saveta za zaštitu potrošača u EPS-u, kaže da korekcija uopšte nije bila potrebna i da nije tačno da je cena struje u Srbiji najniža u Evropi.
Upitan, da li je u redu da potrošači plaćaju ovu visoku cenu „zelene” energije, dok je cena kilovata struje dobijena iz uglja i dalje socijalna kategorija, dr Slobodan Ružić, bivši savetnik ministra energetike, kaže da poskupljenje struje nema baš nikakve veze sa zadovoljstvom ili nezadovoljstvom investitora u vetroelektrane. Oni neće dobiti ni paru više nego što im je država obećala kada su odlučili da investiraju i da otpočnu izgradnju. A Srbija ima koristi od tih elektrana i zato treba da podržava njihovu izgradnju, a ne zato što ih gradi ovaj ili onaj investitor.
– Svaki kilovat-čas koji proizvede bilo koja vetroelektrana u Srbiji, kao i mini-hidroelektrana ili solarna elektrana, ne služi za izvoz nego se troši u Srbiji i sprečava emisiju ugljen-dioksida u atmosferu u Кostolcu i Obrenovcu. Svaka ta elektrana povećava našu energetsku sigurnost i smanjuje problem koji ćemo imati već za 20 ili 25 godina, kada lignita potpuno nestane – kaže on.
Na pitanje da li je država ipak mogla da nađe neki drugi model naplate, Ružić tvrdi da nije. Podsticajne cene u nekim zemljama EU uvedene su 20 godina pre nego kod nas. Troškove proizvodnje energije uvek plaćaju potrošači, na ovaj ili onaj način (kroz poreze, ako ne kroz cenu), a ubedljivo je najbolje kada je to vezano upravo za potrošnju svakog od nas.
– Socijalna cena električne energije EPS-a je problem i gruba greška svih naših vlada od devedesetih godina dvadesetog veka do danas. Zbog toga EPS i danas tavori, troši sopstvenu supstancu. Protiv toga treba podići glas, jer to vodi u katastrofu, a ne protiv izgradnje novih kapaciteta obnovljivih izvora. Logika podrške izgradnji elektrana koje proizvode „zelene” kilovate je potpuno ispravna. Obezbediti i garantovati investitorima razumnu cenu da bi izgradili ta postrojenja upravo u Srbiji. Te cene su određene tako da im se investicija vrati, ne za dve ili tri godine da bi imali ekstraprofit, nego za 12 godina, a nakon toga su potpuno prepušteni tržištu – kaže on.
I EPS, dodaje, treba da gradi nove kapacitete. Ali ne samo EPS. Potrebno je da ovo javno preduzeće ima i konkurenciju da ne bi bilo monopolističko i da bi bilo naterano da napravi optimizaciju svog poslovanja. To što se Srbija obavezala da dostigne 27 odsto udela energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj finalnoj potrošnji energije, nedvosmisleno ide u korist ovoj zemlji. I energetski i ekonomski i ekološki, kategoričan je Ružić.
Izvor; Политика
