Vlada Srednjobosanskog kantona izdala je četiri koncesije za vetrolektrane na platou Vlašića. Dok planinari protestuju, investitor iz Travnika prikuplja potrebnu dokumentaciju, ispitujue zemljište i planira gradnju.
Nadmorska visina 1.510 metara i velika brzina vetra za investitore znače novac. Na platou Galica planira se izgradnja 60 vetroelektrana što zahteva i dodatnu putnu infrasturukturu. Ovo je privatno zemljište a ispitivanja se vrše bez dozvole vlasnika.
Jedan od 86 vlasnika zemljišta koji je potpisao peticiju protiv izgradnje je i Mio Valjan: „Dolaze po tuđoj zemlji i hodaju a da nisu dobili saglasnost. To je ugrožavanje prava vlasništva. Kako može neko doći i planirati ili raspravljati na tuđoj imovini“.
Srbija bi do kraja godine trebalo da dobije i prvi vetropark, u okolini Kule. Energija iz vetra je poslednjih nedelja u centru pažnje, pre svega zbog afere prisluškivanje, ali i zbog toga što je premijer građanima poručio da će zbog uvođenja obnovljivih izvora energije, struja biti još skuplja.
Lađe sa vetrogeneratorima za prvi vetropark u Srbiji prošle su kroz Beograd. Vetroelektrana snage 10 megavata kompanije MK Fintel Wind, trebalo bi da počne da radi do kraja godine.
Svaka peta sijalica u Srbiji trenutno se snabdeva iz nekog od obnovljivih izvora energije, međutim, nijedna iz vetroparkova. Investitora za vetroparkove ima, ali nijedan projekat još nije realizovan. Stručnjaci kažu da bez vetroparkova Srbija teško da može da dostigne cilj, da do 2020, 27 odsto energije bude iz nekog od obnovljivih izvora.
Manje vetroparkove kompanije mogu same da finansiraju. No, za ambicioznije projekte, neophodan je novac finansijskih institucija. Za njega da država investitorima ponudi ugovor o otkupu električne energije, takozvani PiPiEj, što se trenutno još čeka.
“Očekujem da ćemo do kraja oktobra sva ta pitanja dodatno usaglasiti. Duboko verujemo da je ovaj model sada ‘bankabilan’ i da će investitori moći da dobiju finansiranje od međunarodnih finansijskih institucija”, kaže Aleksandar Antić, ministar energetike.
Kilovat čas ovako proizvedene struje otkupljivaće se po 9,2 evrocenta. Procenjuje se da bi struja, ako bi se sve planirane investicije ostvarile, poskupela 3 do 5 odsto, dakle ne duplo kao što je premijer Aleksandar Vučić nedavno rekao.
U vetroelektranama Hrvatska je prošle godine proizvela 339 megavata struje, odnosno oko 12 procenata potrošnje domaćinstava. Cena proizvodnje je oko devet centi po kilovat satu, a očekuje se da će pasti na oko 6,5 evrocenti.
U Rumuniji je proizvedeno 2.954 megavata, a proizvođačka cena je na tržištu između 5,5 i 11 evrocenti po kilovatu.
Zbog čega bismo plaćali struju i malo skuplje.
“Kada nema uglja ili kada nema dovoljno vode za hodrocentrale možemo se osloniti na solarnu, vetorenergiju. Imate nekoliko izvora energije i vi ste sigurni da će uvek neke energije u nekoj količini biti”, kaže Filip Kanački, kompanija Netinvest.
Rezerve ugllja u Srbiji će biti iscrpljene u narednih pola veka. Takođe, kako ga bude bilo manje biće sve skuplji. Uz to, kolikogod struja iz obnovljivih izvora da košta, to je daleko jeftinije od interventnog uvoza, kad je u zemlji ponestane.
Izvor; N1
