Izmenom tarifnog sistema starog 12 godina struja se više ne bi očitavala svakog meseca, što potrošače svake godine košta oko dva miliona evra
Domaćinstva u Srbiji koja troše struju moći će od Nove godine s otvaranjem tržišta električne energije, ne samo da biraju od koga će kupovati struju, jer EPS više neće biti jedini snabdevač, već bi na svojim računima umesto tri boje – crvene, plave i zelene zone, mogli da imaju samo dnevnu i noćnu potrošnju struje i tako konačno saznaju kolika je stvarna cena kilovat-časa.
Osim toga, izmenom ovog tarifnog sistema starog 12 godina struja se više ne bi očitavala svakog meseca, na šta se potroši oko dva miliona evra godišnje, što plaćaju potrošači, već bi se struja očitavala kako je to svuda u Evropi jednom ili dva puta godišnje.
Da se ozbiljno razmišlja o izmeni tarifnog sistema, potvrdila je pre dva dana i Mirjana Filipović, državni sekretar u Ministarstvu energetike, ističući da se novi zakon o energetici, koji bi trebalo da bude usvojen do Nove godine, a koji mora da bude usaglašen s evropskim zakonodavstvom, bavi i predlogom izmene tarifnog sistema za struju.
Filipovićeva je objasnila da je pitanje cene i tarifnog sistema kompleksno, te da se prave analize i kalkulacije zajedno sa Agencijom za energetiku. Postoje tri varijante izmene – da se promeni tarifni sistem, da se promeni cena struje ili da bude kombinacija izmene tarifnog sistema i cene struje.
Upitan šta bi novi tarifni sistem, ukoliko bude usvojen, doneo domaćinstvima u Srbiji, Jovan Jovanović, član Nacionalnog saveta za zaštitu potrošača Vlade Srbije, koji je učestvovao u izradi ovog predloga, u razgovoru za „Politiku” objašnjava da tarifni sistem koji ima Srbija ne poznaje nijedna zemlja Evropske unije.
– Računi za struju u kojima postoje dve tarife (viša i niža) i tri boje uz dodatak izmišljenih fiksnih delova i sa stavkom kamata, nepoznanica su za elektroprivrede zemalja EU. S ovakvim računima za struju građani nikada nisu i neće saznati kolika je stvarna cena potrošenog kilovat-sata električne energije. Njegovom izmenom građani bi trebalo tačno da znaju koliko košta struja, a trebalo bi i da postoje samo dve tarife – dnevna i noćna, objašnjava Jovanović.
Novi predlog tarifnog sistema takođe bi mogao da reši pitanje koje građane najviše interesuje – način obračuna potrošnje struje. Kroz ovu stavku naplaćuje se stvarno angažovana snaga koju potrošač koristi tokom obračunskog perioda.
– Problem je što se obračun vrši kroz dve tarife i tri boje, dok EU poznaje samo dve tarife – dnevnu i noćnu. Obračun kroz dve tarife i tri boje u stvari ima za cilj da prikrije stvarnu cenu kilovat-sata, jer je nepoznanica koliko se kilovat-sati naplaćuje u kojoj tarifi i u kojoj boji, pa se uglavnom manipuliše sa stvarnom cenom električne energije, kategoričan je naš sagovornik.
Prema zvaničnim podacima cena kilovat-sata u Srbiji je oko 6,26 evrocenti, što je zbog „jedinstvenog tarifnog sistema” teško proveriti, ali prema istraživanjima Eurostata, ako se cene električne energije preračunaju prema kupovnoj moći građana, cena u Srbiji je negde oko 13,70 evrocenti. To znači, objašnjava Jovanović, da građani Srbije plaćaju struju po istoj ceni kao i Francuzi, a skuplje od Švedske i Finske.
Ono što posebno bode oči, kaže on, jeste stavka obračunske snage, koja takođe nije poznata ni u jednoj elektroprivredi u zemljama EU. Pod ovom stavkom, EPS u stvari naplaćuje projektovanu snagu, koja je naplaćena investitoru prilikom dobijanja odobrenja za priključenje objekta na sistem.
Poznato je da se prilikom projektovanja proračunata snaga uvećava za koeficijenat sigurnosti i da tu snagu nikada nijedan korisnik ne koristi. Međutim, EPS nastavlja da svakog meseca naplaćuje tu projektovanu snagu, iako je ona već plaćena prilikom dobijanja dozvole.
Osim toga, naplaćivanjem obračunske snage krše se pravila evropske direktive, jer se naplaćuje nešto što ne postoji. Ako se saberu iznosi obračunskih snaga koji se svakog meseca naplaćuju na oko 3,5 miliona brojila dobija se iznos koji je veći od kapaciteta za proizvodnju električne energije u Srbiji.
Jovanović kaže da je neprihvatljiva i stavka kamata, koja se vidi na računima, jer EPS nije finansijska institucija i nema pravo da zaračunava kamatu za nastale dugove. Kamatu na dugovanja za utrošenu električnu energiju ne zaračunava nijedna elektoprivreda zemalja EU.
Zbog otvaranja tržišta i za kupce u kategoriji domaćinstava od 2015. godine, nužno je i postojeći tarifni sistem prilagoditi, kako bi kupci mogli da koriste mogućnosti izbora snabdevača, zaključuje naš sagovornik koji je i predsednik Centra za zaštitu potrošača Forum – Niš.
Izvor Politika
