Najvažnije je kako se odvija razdvajanje ODS i da li je usklađeno sa zahtevima Trećeg energetskog paketa
Otvaranje tržišta električne energije u Srbiji bilo je presudno za transformaciju „Elektroprivrede Srbije“ u konkurentnog tržišnog igrača. Rezultat restrukturiranja EPS-a biće modernizovana kompanija sa boljim korporativnim upravljanjem. Energetska zajednica pratiće pomno napredak u ispunjavanju preostalih obaveza ka potpunom razdvajanju operatora distributivnog sistema (ODS) od EPS-a, rekao je u razgovoru za „EPS Energiju“ Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice.
Šta će biti zadaci za EPS na putu Srbije ka EU kroz otvaranje pregovaračkog poglavlja o energetici?
EPS će biti u prvom planu i trebalo bi da doprinese sprovođenju propisa u oblasti energetike, obnovljivih izvora energije, zaštite životne sredine i energetske efikasnosti. Promena načina na koji se proizvodi i troši energija pritiska kompanije da redefinišu svoj poslovni model od snabdevanja energijom ka pružanju energetskih usluga klijentima. To će omogućiti da EPS iskoristi prednosti stvorene novim konkurentnim okruženjem i da se bolje nosi sa izazovima koji mogu nastati.
Kako ocenjujete napredak u restrukturiranju EPS-a? Da li je to u skladu sa pravilima EU?
U procesu restrukturiranja EPS-a važna prekretnica je završetak pravnog razdvajanja ODS 1. jula 2015. godine, ali ODS još nije nezavisan u organizaciji i donošenju odluka. EPS mora da obezbedi da ODS bude nezavisan u donošenju odluka o upravljanju, održavanju i razvoju mreže. Da bi se to garantovalo, ODS treba da usvoji program usklađenosti za obezbeđivanje nediskriminatornog ponašanja, koji će odobriti Agencija za energetiku (AERS), i da imenuje službenika za praćenje usklađenosti. Sekretarijat će pažljivo pratiti napredak u ispunjavanju preostalih koraka ka potpunom razdvajanju ODS. Ovo je veoma važan preduslov za razvoj konkurencije na maloprodajnom tržištu koja počinje da se pojavljuje u Srbiji.
Kako vidite ulogu EPS-a na regionalnom tržištu električne energije?
Za transformaciju EPS-a iz regulisanog preduzeća u konkuretnog tržišnog igrača bilo je presudno to što je Srbija liberalizovala cene i dozvolila da državna kompanija za proizvodnju električne energije slobodno trguje. Kao rezultat toga, EPS je postao prvi proizvođač električne energije u državnom vlasništvu, na Zapadnom Balkanu, koji je osnovao podružnicu u nekoj državi članici EU i počeo operacije na evropskim berzama električne energije. Ovo je bila veoma dobra odluka za pozicioniranje EPS-a na regionalnom tržištu, kao i na tržištima EU. To će poslužiti kao uzor za druge zemlje zapadnog Balkana u kojima je proizvodnja električne energije još obavezna javna usluga sa regulisanom cenom. EPS mora da poboljša svoju efikasnost i podigne ekološke standarde da bi ojačao ulogu na regionalnom tržištu električne energije. Pored aktivnosti na velikoprodajnom tržištu, može se očekivati da EPS u budućnosti aktivno učestvuje na regionalnom i balansnom tržištu, kao i da investira u proizvodne kapacitete.
Da li po planu napreduju projekti u koje su uključeni EPS i Srbija u okviru inicijative šest zemalja zapadnog Balkana?
Srbija je uspostavila prvo organizovano „dan unapred“ tržište električne energije na zapadnom Balkanu SEEPEX. EPS, kao najveći proizvođač na srpskom tržištu električne energije, igraće ključnu ulogu u podsticanju konkurencije i likvidnosti na toj berzi. Najava da će SEEPEX inicirati povezivanje sa susednim evropskim tržištima doprineće integraciji regionalnog tržišta.
Evropa ima zacrtane nove ciljeve u energetskoj i klimatskoj strategiji do 2030. godine. Šta to znači za Srbiju? Koje će biti obaveze EPS-a i posledice za eventualno neispunjavanje postavljenih ciljeva?
Prvo treba pogledati kako se Srbija snalazi u ispunjavanju obaveza do 2020. godine. Srbija mora da poveća napore da dostigne nacionalni cilj od 27 odsto energije iz obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji. Trenutno nema značajnih investicija u toj oblasti i postoji rizik da Srbija neće ispuniti tu obavezu. Doduše, to nije lak zadatak ni za države sa naprednijim ekonomijama. U Nacionalnom akcionom planu za obnovljive izvore energije Srbija je predvidela da izgradnjom malih i srednjih hidroelektrana ukupne snage 188 MW i velikih hidroelektrana snage 250 MW doprinese ispunjenju cilja da proizvodnju električne energije i obnovljivih izvora podigne na 36,6 odsto do 2020. godine, sa nivoa od 29 odsto iz 2009. godine. Neizvesno je da li će svi ti kapaciteti biti priključeni na mrežu do 2020. godine.
Kada je u pitanju sektor proizvodnje električne energije, Srbija je predala Nacionalni program za smanjenje emisija (NERP) Sekretarijatu Energetske zajednice u decembru 2015. godine. To predstavlja značajan korak u pripremi za primenu Direktive o velikim ložištima, koja postavlja ograničenja za emisije sumpor-dioksida, azotnih oksida i čestica u vazduh. Stroga primena tog programa je od vitalnog značaja.
Novi ambiciozniji evropski ciljevi u oblasti energetske i klimatske politike do 2030. godine sigurno će uticati na pravni okvir Energetske zajednice. U ovom trenutku radi se na nekoliko predloga koji će ojačati ekološku stranu u regulativama Zajednice. Logično je da u atmosferi posle globalnog sporazuma o borbi protiv klimatskih promena u Parizu (COP21) Energetska zajednica počne više da se fokusira na smanjenje emisija ugljen-dioksida.
Kakve primedbe Energetska zajednica ima na primenu Zakona o energetici i uvođenje pravila iz Trećeg energetskog paketa u Srbiji?
Srbija je bila predvodnik među članicama Energetske zajednice u prenošenju pravila Trećeg energetskog paketa u nacionalno zakonodavstvo. Zakon o energetici, usvojen 2014. godine, to obezbeđuje u velikoj meri, ali je neophodan dodatni trud da bi se osigurala i primena u praksi. To se posebno tiče razdvajanja operatora distributivnog sistema od proizvodnje i snabdevanja i u sektoru električne energije i gasa. Srbija još nije ispravila dugotrajno kršenje Sporazuma o Energetskoj zajednici koje se tiče razdvajanja u „Srbijagasu“. Ni podzemno skladište gasa u Banatskom Dvoru nije u potpunosti u skladu sa Trećim energetskim paketom EU.
Uprkos tome što je Ministarstvo rudarstva i energetike usvojilo pravila sertifikacije, stvarno razdvajanje zavisi od usvajanja izmena zakona koji uređuju kontrolu nad javnim preduzećima. Novi slučaj neusklađenosti je i odluka AERS da gotovo udvostruči naknadu za održavanje gasne infrastrukture kako bi se nadoknadili raniji gubici „Srbijagasa“. Potrošači gasa nisu obavezni da finansiraju političke odluke iz prošlosti u vezi za prezaduženim kompanijama koje duguju Srbijagasu. Razočaran sam potezima nezavisnog regulatora, koji treba da brani potrošače gasa, a ne da ispunjava političke želje.
Gde su uska grla u primeni EU propisa u oblasti energetike u Srbiji? Da li institucije i energetske kompanije imaju dovoljne kapacitete za to?
Neophodno je dalje jačanje kapaciteta AERS kako bi se ispunile dodatne obaveze u okviru primene Trećeg energetskog paketa. Primena propisa u oblasti energetske efikasnostni, uključujući i novu direktivu, od oktobra 2017. godine zahtevaće jačanje administrativnih kapaciteta nadležnih institucija, uključujući i „Elektroprivredu Srbije“.
Najavljeno je da će pregovaračko poglavlje o energetici biti otvoreno ove godine. Da li je Srbija spremna za to?
Pitanje obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata ključno je za otvaranje poglavlja o energetici u pregovorima Srbije za članstvo u EU. Prema onome što je do sada urađeno, Srbija dobro napreduje u obezbeđivanju rezervi za 90 dana potrošnje. Srbija je znatno napredovala tokom 2015. godine u transponovanju propisa iz energetske efikasnosti u nacionalno zakonodavstvo. To će obezbediti dobru startnu poziciju Srbije u pregovorima u oblasti energetske efikasnosti.
Kazne
Ako Srbija ne bude ispunjavala svoje obaveze, Sekretarijat može da preduzme prekršajne mere da bi se obezbedilo poštovanje Sporazuma o Energetskoj zajednici. To može dovesti do sankcija Ministarskog saveta Energetske zajednice. Ipak, moram da naglasim da su prekršajne mere štap koji koristimo samo kao instrument u krajnjoj instanci, rekao je Kopač.
Važna uloga EPS-a
Srbija mora da se fokusira na primenu EU direktive 2012/27/EU o povećanju energetske efikasnosti za 20 odsto. Prema toj direktivi, Srbija bi trebalo da uspostavi obaveznu šemu energetske efikasnosti, koja od energetskih kompanija zahteva da ostvare 0,7 odsto uštede energije od prodaje krajnjim potrošačima na godišnjem nivou počev od 1. januara 2017. godine. EPS će imati važnu ulogu u sprovođenju mera za veću energetsku efikasnost krajnjih potrošača, rekao je Kopač.
Izvor; EPS Energija
