Javni poziv za subvencionisanje postavljanja solarnih panela, koji je za kraj avgusta ili početak septembra najavila ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, biće zanimljiv za građane koji troše puno struje.
U Ministarstvu rudarstva i energetike ističu da je ugradnja solarnih panela prvenstveno usmerena na podsticanje građana da postanu kupci – proizvođači struje. Proizvodnjom struje iz solarnih panela, potrošači bi koristili te zalihe umesto da povlače električnu energiju iz sistema Elektroprivrede Srbije.
– To pravo prvenstveno će ostvarivati građani koji planiraju da postave solarne panele na svoje porodične kuće. Druga kategorija koja će imati pravo na subvencije su porodične kuće – vikendice koje nisu priključene na elektroenergetski sistem. Ministarstvo rudarstva i energetike i lokalne samouprave obezbediće po 25 odsto podsticaja za tu investiciju dok će građani u projektu učestvovati sa 50 odsto svojih sredstava – kažu za Danas u Ministarstvu rudarstva i energetike.
Nadležni u tom ministarstvu ističu da država planira da postavlja solarne panele i na javnim zgradama u njenom vlasništvu kao i da je spremna da razmotri predloge za različite oblike saradnje u vezi sa investiranjem u izgradnju novih kapaciteta koji koriste obnovljive izvore energije.
S druge strane, stručna javnost poručuje da će solarni paneli biti isplativi najviše onim građanima koji mnogo troše struju, odnosno često ulaze u takozvanu „crvenu zonu“.
– Oni potrošači koji povlače veće količine struje, što se odražava i na cenu koju plaćaju, naći će rezon da postave solarne panele. S obzirom da ti potrošači Elektroprivredi Srbije plaćaju ne samo cenu struje koju troše već i dažbine koje nameće država njima bi cena struje iz solarnih panela, tojest iz sopstvene proizvodnje svakako bila niža. Ako takvo domaćinstvo može da otplati investiciju za pet do osam godina, a znajući i da država u određenom procentu učestvuje u njenom finansiranju, ona je svakako isplativa, odnosno dovešće do ušteda – Kaže za Danas Velimir Gavrilović, generalni direktor firme „Energia, Gas And Power“.
Domaćinstva koja ne troše puno, ne plaćaju visoke račune za struju i ne spadaju u kategoriju potrošača koji bi ostvarili korist od ugradnje solarnih panela.
– Jednostavno njihova potrošnja je mala tako da im se, s obzirom na visinu investicije u solarne panele, ne isplati da ih ugrađuju. Naime, prosečna investicija u postavljanje solarnih panela košta nešto manje od 10.000 evra, što znači da polovinu sume za radove treba da obezbedi domaćinstvo. Za to je potrebno i zadužiti se kod banke što istovremeno znači i plaćanje učešća u tom aranžmanu – navodi Gavrilović.
Ekspert za energetiku Vojislav Vuletić kaže za Danas da je dobro što država subvencioniše projekte poput postavljanja solarnih panela i zamene stolarije.
– Uvek je dobro kada država građanima pomaže zarad energetske uštede i efikasnosti. Takav je slučaj i sa subvencijama za postavljanje solarnih panela. Na žalost potrošači koji žive u stanovima ne mogu da postavljaju panele zbog velike površine koju oni zauzimaju na krovu. S druge strane, potrošači koji žive na selu ili imaju kuće u gradu mogu da iskoriste tu priliku i uštede na računima – objašnjava Vuletić.
Iz biomase proizvedeno svega 0,56 odsto struje
U prošloj godini u Srbiji je proizvedeno 0,56 odsto struje iz biomase, kažu za Danas u Ministarstvu rudarstva i energetike. Dosad je izgrađeno 33,4 megavata kapaciteta na biomasu, od toga 2,38 koristi drvnu biomasu, a ostatak se dobija iz biogasa. Biomasa se u najvećoj meri koristi u domaćinstvima za potrebe kuvanja i grejanja. U Ministarstvu rudarstva i energetike ističu da je u toku istraživanje o potrošnji biomase na osnovu koga će se sagledati koliki je potencijal biomase koja se ne koristi na raspolaganju za korišćenje u energetske svrhe.
Izvor; Danas
