Tačno polovina velikih solarnih elektrana koje investitori nameravaju da izgrade narednih godina u Srbiji i za koje su nadležnom EMS-u podneli zahtev za priključenje, planirano je da se gradi u Vojvodini. U slučaju vetroparkova taj procenat je veći od 60 odsto.
Dodatno, gotovo sve te solarne elektrane su, sem dva-tri izuzetka, klasične i ne podrazumevaju istovremeno iskorišćavanje zemljišta i za proizvodnju energije i za proizvodnju hrane, a što poslednjih godina postaje evropski i svetski hit.
Što zbog subvencija koje se u razvijenim zemljama dodeljuju i po jednom i po drugom osnovu, što zbog činjenice da je ovo kompromisno rešenje nađeno kako bi se pomirili interesi onih koji bi da grade nove kapacitete za zelenu energiju i onih drugih koji upozoravaju da ona ne može biti preča od hrane, a plodno zemljište je ipak ograničen resurs.
Jer, agrovoltaik, odnosno korišćenje poljoprivrednog zemljišta za istovremenu proizvodnju i solarnih kilovata i različitih poljoprivrednih kultura u svetu i dalje privlači i pobornike i kritičare. S jedne strane one koji veruju da solarni paneli postavljeni tik iznad hrane mogu ugroziti poljoprivrednu proizvodnju, ali i zdravlje ljudi, dok su s druge studije i istraživanja koja pokazuju da ukoliko se poštuju standardi zaštite životne sredine i gaje adekvatne poljoprivredne kulture, one od panela mogu imati samo koristi.
Propisi su propisi
Poljoprivredno zemljište, u Srbiji može da se koristi u nepoljoprivredne svrhe, ali propisi su jasni. Zabranjeno je korišćenje obradivog poljoprivrednog zemljišta prve, druge, treće, četvrte i pete katastarske klase u nepoljoprivredne svrhe, kaže član Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Sagovornik Forbes Srbija iz industrije obnovljivih izvora energije kaže da se kod nas ove odredbe, uostalom i evropske direktive koje propisuju slično, odnosno zabranu izgradnje postrojenja za proizvodnju struje na plodnom tlu namenjenom poljoprivredi, ne poštuju striktno i da je jasno da u pojedinim delovima Vojvodine investitori žele da grade solarne elektrane na plodnoj zemlji.
„Jasno je zašto investitori neće u Deliblatsku peščaru, niko neće tamo gde vetar nanosi pesak na panele, izbegavaju i prostore gde postoji pepeo ili gde je zagađenije, svi bi čistiju prirodu, jer im to smanjuje troškove za čišćenje i održavanje panela. U njihovom je interesu da nađu što bolju lokaciju, ali u javnom je interesu da se ne dozvoli gradnja na plodnoj zemlji,a toga ima. Očigledno je da lokalne vlasti imaju tendenciju da usvoje Plan detaljne regulacije i tamo gde to ne bi smelo“, kaže naš sagovornik.
„Kada su u pitanju vetroelektrane, jasno je zašto dominiraju projekti u Vojvodini. Atlas vetrova pokazuje da je to najpovoljnija lokacija, a što se tiče zaštite životne sredine vetroparkovi tu nisu u konfliktu sa proizvodnjom hrane. Postoji negativan uticaj na ptice i slepe miševe, ali to je regulisano. Sa solarnim elektranama, situacija je drugačija“, kaže sagovornik Forbes Srbija dodajući da on nalazi i logične, ali i nelogične razloge zbog kojih investitori u obnovljive izvore preferiraju Vojvodinu.
„Logični su ravnica, blizina infrastrukture, dostupnija prenosna i distributivna mreža,manji troškovi transporta opreme, mogućnost optimalnog zauzeća parcele, ali nelogična mi je cena zemljišta koja je u Vojvodini nekoliko puta veća nego na nekim drugim lokacijama, a investitori ipak biraju Vojvodinu“, napominje izvor Forbes Srbija.
I agroekonomista Milan Prostrantvrdi da se solarni paneli grade na plodnoj banatskoj zemlji, iako ne bi trebalo.
„Nisam protivnik novih tehnologija, niti čiste energije, ali protiv sam da se plodna zemlja zloupotrebljavau te svrhe. Ti izvori energije možda jesu obnovljivi, ali prodno tlo nije obnovljivo i kada jednom izgubimo plodnu zemlju, ona je izgubljena zauvek“, navodi Prostran ističući kao zabrinjavajuće podatke iz popisa poljoprivrede koji ukazuju da je za tek nešto više od jedne decenija Srbija izgubila više od milion hektara poljoprivrednog zemljišta.
Naime, prema podacima iz Popisa 2011. godine raspoloživo je bilo 5,346 miliona hektara , dok je 2023. godine to 4,073 miliona hektara. Ovo je uglavnom posledica pretvaranja u građevinsko zemljište.
Ilija Batas Bjelić, naučni saradnik Instituta tehničkih nauka SANU i jedan od učesnika u projektu mapiranja Srbije kaže za Forbes Srbija da je činjenica da kod nas postoji nedovoljno iskustva, ali i velika neuređenost u ovoj oblasti.
„Neophodno je dobro sagledati EU praksu i usvojiti još neki pravilnik, jer ovako se bojim da će maksimizacija profita investitora biti jedini kriterijum. Trebalo bi svakako imati i neku viziju prihvatljive koegzistencije, odnosno odrediti jasne kriterijume gde, kako i koliko. Prihvatljivo bi bilo omogućiti profit investitoru, ali bez ugrožavanja poljoprivredne delatnosti. Naši propisi zabranjuju korišćenje obradivog zemljišta sve do pete klase“, sugeriše Batas Bjelić.
Jasno ucrtana mapa
„Potencijalna lokacija za solarnu elektranu ne bi trebalo da se nalazi na zemljištu visoke plodnostikako bi se izbegao konflikt sa proizvodnjom hrane“, zaključili su i autori projekta Mapiranje solarnih potencijala Srbije koji su sproveli istraživači organizacije The Nature Conservancy.
Oni su mapirali 100 lokacija širom Srbije na kojima se mogu izgraditi solarne elektrane kapaciteta do 10 megavata, što bi „obezbedilo prvi gigavat ekološki i društveno održive energije u Srbiji“.
U razgovoru za Forbes Srbija Mate Zec, jedan od autora projekta kaže da se pri izradi mape vodilo računa o biodiverzitetu i klasi poljoprivrednog zemljišta.
„Pri proračunu razvojnog potencijala uzeta je u obzir dostupnost resursa, tojest broj sunčanih dana, ali i blizina infrastrukture kao što su dalekovodi i putevi. Kod proračuna konflikata korišćene su klase zemljišnog pokrivača koje su rangirane s obzirom na intenzitet konflikta s biodiverzitetom i poljoprivredom, naprimer, za voćnjake i vinogradetaj intenzitet je nešto niži nego za useve, što reflektuje činjenicu da je za njih u nekim situacijama moguće dvojno korišćenje prostora. Važno je napomenuti da bi za detaljnu procenu mogućnosti za agrosolarnu proizvodnju bilo potrebno detaljno razmotriti zemljište s obzirom na klasu i uzgajanu poljoprivrednu kulturu, a prikupljanje i analiza tih podataka bili su izvan okvira ove studije“, kaže Mate Zec.
Zec kaže da je prehrambena bezbednost važan cilj društva, ali da se mora voditi računa i o energetskoj sigurnosti, jer resursa ima za oba ova cilja.
„Naše dosadašnje studije pokazuju da je ciljeve energetske bezbednosti i dekarbonizacijemoguće postići bez ugrožavanja prirodnih i društvenih vrednosti, uključujući sigurnost snabdevanja hranom, ako pažljivo planiramo korišćenje prostora i vodimo računa da umanjimo konflikte u najvećoj mogućoj meri”, kaže naš sagovornik.
On smatra da prioriteti za razvoj solarnih elektrana treba da bude zemljište koje nije u konfliktu sa proizvodnjom hrane, ali se mora voditi računa i o neobradivim područjima koji su staništa biljnih ili životinjskih vrsta.
„Zato insistiramo na važnosti kvalitetnog i sveobuhvatnog planiranja lokacija projekata za korišćenje solarne energije u kojem će se konsultovati svi relevantni sektori, uključujući poljoprivredu ali i zaštitu prirode i životne sredine”, navodi Zec.
Agrosolari kao kompromisno rešenje
Na različitim američkim i evropskim univerzitetima poslednjih godina se proučava uticaj fotonaponskih panela na kulture koje rastu ispod njih, a sve češće i na stoku koja baš ispod tih panela pase travu, jer agrovoltaik postaje sve zastupljeniji.
U takva istraživanja uvršteni su i vinogradi, voćnjaci, zasadi cveća, bobičastog voća, ali sve više i namirnica poput kukuruza, krompira, paprika, tikvica…
Zaključci su uglavnom takvi da neke plodove paneli štite od sunca, pa bolje uspevaju kada su u njihovoj senci, dok one kojima je potrebno više sunca ne bi trebalo saditi ispod solarnih panela.
U Srbiji je nedavno promovisana tek prva agrosolarna elektrana. Već sam njen naziv „Solarna berba“ nagoveštava da će se u blizini Valjeva gde ona niče, istovremeno ubirati i struja i plodovi. U ovom konkretnom slučaju, reč je o ribizlama i rukoli koju vlasnici kane da proizvode ispod solarnih panela instaliranih na visinu od oko dva metra.
Na organskom gazdinstvu Organela uvereni su da na ovaj način izbijaju argumente kritičarima postavljanja solarnih panela na poljoprivredno zemljište zbog toga što se proizvodnji zelene energije daje prednost u odnosu na proizvodnju hrane.
U ovom konkretnom slučaju reč je o elektrani malog kapaciteta, a i zemljište na kojem nastaje nije ono prvoklasno.
„Za određene trajne zasade poput vinograda i nekih voćnjaka, te za neke povrtarske kulture, sprovedeni pilot projekti pokazuju obećavajuće rezultate, te da u nekim situacijama kombinovanje fotonaponskih ćelija i poljoprivrednih kultura ne samo da je isplativo, već može i povećati prinos primarne poljoprivredne kulture”, kaže Mate Zec.
„Agrosolari mogu, ali i ne moraju biti rešenje dileme da li je važnija hrana ili energija. Rešenje su za one biljke koje vole senku, a i solarni paneli ih mogu zaštititi od grada. Bobičasto voće, lešnici ili takve vrste kulture mogu se uzgajati ispod solarnih panela, moguće je da će se dokazati i da im se na taj način pospešuju prinosi“, kaže naš sagovornik iz OIE industrije s početka teksta, ali dodaje i da postoje usevi u kojima je ta sinergija nemoguća.
„Soju ili suncokret je nemoguće gajiti ispod solarnih panela, to je problem. I zato se ne sme dozvoliti situacija da neko 100 ili 200 hektara plodne zemlje u komadu iskoristi za solarnu elektranu“, zaključuje on, prenosi Forbes Srbija.
