Focus on energy
Krajem 2018. godine Vlada Srbije produžila je važenje Uredbe o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije i visoko efikasne kogeneracije električne i toplotne energije (deklaracija FIT) do kraja 2019. godine, čiji važenje je prvobitno bilo predviđeno do kraj 2018. godine.
Uredba je deo šeme podrške za obnovljivu energiju, zajedno sa uredbom koja reguliše status povlašćenog proizvođača i model ugovor o kupovini električne energije. Trenutna šema podrške određuje ukupnu kvotu za podršku projektima vetroelektrana instalisanog kapaciteta do 500 MW.
Projekti vetroelektrana koji nisu obezbedili kvote i shodno tome nisu dobili status povlašćenog proizvođača električne energije – možda neće dobiti podsticaje. Prema poslednjim informacijama, devet vetroelektrana (sa ukupnim kapacitetom od oko 570 MW) u različitim fazama razvoja prethodno je iskazalo interes za dobijanje podrške.
Produžetak važenja uredbe jasno daje do znanja da Vlada još nije odlučila kako će šema podrške izgledati u budućnosti. Očigledno da je Vlada dala sebi prostor od jedne godine za odluku da li će nastaviti da se drži feed-in tarifa, uz izvesna prilagođavanja, ili će se okrenuti prema tržišnim podsticajima.
Ministarstvo rudarstva i energetike angažovalo je konsultanta koji bi trebao da predloži buduću šemu podrške. Nova šema bi trebala biti usvojena do kraja godine, a prvi podsticaji trebali bi biti dodeljeni 2020. godine.
U prethodnom periodu pokazalo se da je kritičan faktor za realizaciju velikih projekata upravo šema podrške koja zadovoljava kriterijum održivosti.
Na prvom mestu, nova šema bi trebala da obezbedi adekvatnu alokaciju rizika između uključenih strana. Na primer, sve dok ne postoji tržište unutar-dana, prenošenje balansne odgovornosti na proizvođača ne bi bilo opravdano.
Osigurati da podržani entitet ima adekvatnu kreditnu sposobnost, postaviti razumne rokove za finalizaciju projekata, kao i zaštitu u slučaju više sile i pouzdan mehanizam za rešavanje sporove, predstavljalo bi dobar pomak.
Nova šema podrške trebala bi da predvidi kompetitivni proces za dodelu podsticaja, umesto dosadašnjeg sistema „prvi došao – prvi uslužen“. Takmičarski proces bi promovisao ekonomični razvoj projekata vetra, podsticanjem konkurencije među renomiranim programerima, što bi rezultiralo manjim finansijskim opterećenja za potrošače. Takođe, takmičarski proces bi obezbedio veću transparentnost i jednake šanse za projekte koji se razvijaju već godinama. Poslednje, ali ne najmanje bitno, i Energetska zajednica i, u ovom trenutku indirektno, Evropska unija, insistiraju na tome da šeme promovišu održiv, tržišno orijentisan i transparentan mehanizam podrške. Ovo se može postići samo putem takmičarskog procesa za dodelu podsticaja.
Još uvek nema naznaka da li nova šema predviđa podršku putem ugovora o otkupu električne energije ili tzv. ugovora o razlici (gde odobrena podrška predstavlja razliku između cene koja je garantovana proizvođaču i tržišne cene električne energije).
