Strane komercijalne banke koje posluju u Srbiji planiraju da 24. februara zatvore račune NIS-a, čime će biti obustavljene sve finansijske transakcije za ovu kompaniju. Ovaj potez usledio je nakon instrukcija njihovih matičnih kompanija, jer američka administracija nije pristala na odlaganje sankcija, a bilo kakvo odlaganje je malo verovatno.
Uprkos ovom problemu, NIS-ove benzinske stanice će ostati operativne, čime će biti obezbeđena redovna snabdevanja gorivom. Kupci će i dalje moći da kupuju gorivo na 400 NIS stanica pod markama NIS Petrol i Gazprom, ali samo uz lokalne DINA kartice ili gotovinu, jer se očekuje da će Visa i Mastercard poštovati sankcije.
Situacija postaje sve kritičnija jer Intesa i OTP banka planiraju da 24. februara traže trenutnu otplatu kredita u iznosu od 100 miliona evra. Ovo stvara značajan finansijski pritisak na NIS, a mogući su i dodatni problemi ako i drugi poverioci postupaju na sličan način. Ukupni dug NIS-a procenjuje se na između 100 miliona i 550 miliona evra, što predstavlja ozbiljan finansijski teret koji bi mogao biti previše za većinu kompanija. Vlada Srbije i ekspertski timovi pažljivo prate situaciju, pokušavajući da nađu potencijalno poslednje rešenje, ali vreme ističe, a odgovor iz Vašingtona na zahtev Srbije za odlaganje sankcija još uvek nije stigao. U međuvremenu, Rusija ne želi da se odrekne svog vlasničkog udela, što produbljuje političku blokadu i ostavlja Srbiju u teškoj situaciji.
Srbija mora pažljivo razmotriti sledeće korake jer bi mogla da se nađe na meti sankcija. Iako se očekuje da će Poštanska štedionica nastaviti sa obradom transakcija, postoji mogućnost da se još neka banka odluči da sarađuje sa NIS-om do kraja meseca u nadi da će doći do promena u američkoj politici. Sposobnost Srbije da reši ovaj problem nezavisno, bez dogovora između Moskve i Vašingtona, ostaje neizvesna. Jedna od opcija koja se razmatra je otkup 50% akcija GazpromNeft-a, koji je trenutno pod sankcijama. Iako Srbija ima potrebna finansijska sredstva za ovu transakciju, biće neophodno pažljivo strateško planiranje. Zamenik guvernera Narodne banke, Željko Jović, ranije je naveo da bi devizne rezerve Srbije, naročito onaj deo pod kontrolom države, mogle da pokriju ovakvu transakciju.
Na kraju, rešavanje ove krize zavisi od Moskve i Vašingtona, a Srbija se nalazi u nesigurnoj situaciji.
