Zorana Mihajlović, ministarka za energetiku, smatra da treba preispitati da li su firme koje su pripojene „Srbijagasu” povećavale cenu gasa.
Upozorenje Dušana Bajatovića, direktora „Srbijagasa”, da je gas u Srbiji jeftiniji za oko 30 odsto nego što bi trebalo da košta, te da vlada mora što pre da se izjasni o strategiji cena energenata, preispitaće se i utvrditi da li se u tih 30 procenata nalaze realni troškovi zbog kojih ovaj energent treba da poskupi ili ne, kaže za „Politiku” Zorana Mihajlović, ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine.
– Treba utvrditi da li je ovaj procenat povećanja rezultat troškova nastalih pripajanjem drugih firmi „Srbijagasu”, koje inače nemaju veze s osnovnom delatnošću, odnosno s prodajom gasa – objašnjava ona.
Bajatović je rekao da hitno treba da se vidi kako dalje da „Srbijagas” posluje i ko će da se zadužuje, vlada ili ovo javno preuzeće, jer neko mora da pokriva razliku od nabavne do prodajne cene gasa, a problemi se ne rešavaju marketingom, već konkretnim radom, deo po deo.
– Povećanje cene, odnosno poskupljenje gasa i struje nije jedini način da se dođe do energenata, kako to rade pojedina javna preduzeća u Srbiji. Povećanje efikasnosti rada, veća naplata potraživanja, smanjenje korupcije, uvođenje reda u poslovanje samo su neki od načina da se cena ne povećava – kaže ona.
Prioritet Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine jeste da se preispitaju sve afere koje su se pominjale u energetici u prethodnom periodu.
– Neće to raditi resorno ministarstvo, ali će se zatražiti od državnog revizora da uđe u neka javna preduzeća, između ostalih i u „Srbijagas”, u Ministarstvo energetike i zaštite životne sredine – kaže ona.
Upitana da li i dalje misli da je „Srbijagas” gubitaš između ostalog i zbog pripajanja drugih firmi ovom preduzeću, Mihajlovićeva je kategorična da „Srbijagas” treba da se bavi prenosom, prodajom i distribucijom gasa.
– Zadatak je države da se bavi socijalnom politikom, a ne „Srbijagas”. Svaka stvar koja je van osnovne delatnosti opterećuje troškove poslovanja osnovne firme samim tim povećava cenu kubnog metra gasa ili kilovata struje koju plaćaju građani. Druga je stvar ako je reč o preduzećima koja rade ono što je vezano za osnovu delatnost, ali „Agroživ nema” ama baš nikakve veze s „Srbijagasom” – objašnjava ona.
Istovremeno je neophodno preispitati i koliko je realna nabavna cena gasa i pokušati da se u pregovorima s „Gaspromom” snizi. Odnosno, ističe, treba utvrditi zašto je gas u Srbiji skuplji nego u nekim drugim evropskim zemljama.
– Mora se utvrditi kako su pregovarali, kakav su cilj imali ti pregovori. S obzirom na to da smo 90 odsto zavisni od uvoza gasa, ovo pitanje mora što pre da se reši, jer umesto da gas bude energent budućnosti, građani se sve više greju na drva, ugalj i struju, jer su jeftiniji – kaže Mihajlovićeva.
Upitana da li je realno očekivati da Srbija uskoro dobije novu gasnu elektranu TE–TO „Novi Sad”, Mihajlovićeva kaže da će Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine do sredine septembra najkasnije izaći sa planom prioriteta investiranja, s željom da potencijalni investitori znaju gde je neophodno ulaganje.
– Dodatno ćemo učiniti sve da smanjimo administrativne i birokratske procedure dobijanja raznih dozvola, tako što će verovatno neke od procesa dobijanja dozvola preuzeti na sebe i samo ministarstvo. Na taj način bi se smanjila korupcija, a investitori imali u najkraćem roku dozvole i mogli da otpočnu izgradnju, a Srbija dobila što pre ono što su joj energetski prioriteti – zaključila je Zorana Mihajlović.
Izvor Politika
– Треба утврдити да ли је овај проценат повећања резултат трошкова насталих припајањем других фирми „Србијагасу”, које иначе немају везе с основном делатношћу, односно с продајом гаса – објашњава она.
Бајатовић је рекао да хитно треба да се види како даље да „Србијагас” послује и ко ће да се задужује, влада или ово јавно преузеће, јер неко мора да покрива разлику од набавне до продајне цене гаса, а проблеми се не решавају маркетингом, већ конкретним радом, део по део.
– Повећање цене, односно поскупљење гаса и струје није једини начин да се дође до енергената, како то раде поједина јавна предузећа у Србији. Повећање ефикасности рада, већа наплата потраживања, смањење корупције, увођење реда у пословање само су неки од начина да се цена не повећава – каже она.
Приоритет Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине јесте да се преиспитају све афере које су се помињале у енергетици у претходном периоду.
– Неће то радити ресорно министарство, али ће се затражити од државног ревизора да уђе у нека јавна предузећа, између осталих и у „Србијагас”, у Министарство енергетике и заштите животне средине – каже она.
Упитана да ли и даље мисли да је „Србијагас” губиташ између осталог и због припајања других фирми овом предузећу, Михајловићева је категорична да „Србијагас” треба да се бави преносом, продајом и дистрибуцијом гаса.
– Задатак је државе да се бави социјалном политиком, а не „Србијагас”. Свака ствар која је ван основне делатности оптерећује трошкове пословања основне фирме самим тим повећава цену кубног метра гаса или киловата струје коју плаћају грађани. Друга је ствар ако је реч о предузећима која раде оно што је везано за основу делатност, али „Агрожив нема” ама баш никакве везе с „Србијагасом” – објашњава она.
Истовремено је неопходно преиспитати и колико је реална набавна цена гаса и покушати да се у преговорима с „Гаспромом” снизи. Односно, истиче, треба утврдити зашто је гас у Србији скупљи него у неким другим европским земљама.
– Мора се утврдити како су преговарали, какав су циљ имали ти преговори. С обзиром на то да смо 90 одсто зависни од увоза гаса, ово питање мора што пре да се реши, јер уместо да гас буде енергент будућности, грађани се све више греју на дрва, угаљ и струју, јер су јефтинији – каже Михајловићева.
Упитана да ли је реално очекивати да Србија ускоро добије нову гасну електрану ТЕ–ТО „Нови Сад”, Михајловићева каже да ће Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине до средине септембра најкасније изаћи са планом приоритета инвестирања, с жељом да потенцијални инвеститори знају где је неопходно улагање.
– Додатно ћемо учинити све да смањимо административне и бирократске процедуре добијања разних дозвола, тако што ће вероватно неке од процеса добијања дозвола преузети на себе и само министарство. На тај начин би се смањила корупција, а инвеститори имали у најкраћем року дозволе и могли да отпочну изградњу, а Србија добила што пре оно што су јој енергетски приоритети – закључила је Зорана Михајловић.
