Do kraja 2015. godine očekuje se usvajanje „Strategije” u Vladi Republike Srbije. Veruje se da će se, uz povoljnije uslove okruženja i restrukturiranje javnih preduzeća, povećati interes investitora
Očekuje se da će do kraja ove godine Vlada usvojiti „Strategiju upravljanja mineralnim resursima u Republici Srbiji do 2030”, dokument koji su krajem 2011. izradili Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu i vodeći domaći stručnjaci u ovoj oblasti. Prema procenama iznetim u ovoj analizi, dugoročan cilj koji bi Ministarstvo rudarstva i energetike, zajedno sa svim drugim nadležnim državnim institucijama, trebalo da ostvari je povećanje učešća rudarske industrije u bruto nacionalnom dohotku sa dva odsto (koliko je iznosilo na kraju 2010. godine) na preko 5,4 odsto do 2020. godine.
Upravljanje mineralnim resursima
Dokument polazi od činjenice da privredni rast, kao posledica globalnog ekonomskog i društvenog razvoja, uz sadašnje dominantne tehnologije zahteva sve veće korišćenje mineralnih resursa. Rudarska delatnost je nosilac upravljanja mineralnim sirovinama i samim tim, ona bi, uz geološku delatnost, trebalo da utiče na sveukupni privredni razvoj države.
Danas se na godišnjem nivou u svetu proizvodi oko 60 milijardi tona mineralnih sirovina, a prosečna potrošnja po glavi stanovnika iznosi 22 kilograma dnevno, od čega se najveći deo (iako se tu najmanje proizvodi) koristi u Evropi. Za privredu zemalja Evropske unije značajni su mnogi, a posebno retki metali, koji su neophodni da zadovolje potrebe novih tehnologija.
U energetskom sektoru, politika Evropske komisije se 2008. Godine usmerila ka korišćenju uglja. Zaključeno je da će ugalj biti osnovna sirovina i da do 2030. godine treba povećati proizvodnju za 53 odsto. Rast potrošnje uglja u svetu u periodu od 2010. do 2030. godine iznosiće oko 2,5 odsto, a razvoj sektora uglja biće u direktnoj vezi sa razvojem energetskog sektora. Rast proizvodnje uglja povećaće efikasnost termoelektrana i zadovoljiti potrebe za energijom iz uglja.
Republika Srbija strateškim pristupom upravljanju mineralnim resursima omogućava da bude planirana budućnost ovog sektora. U pitanju je proces kojim se određuju ključni parametri i usaglašavaju najvažniji ciljevi – objašnjava prof. dr Vladimir Pavlović, autor „Strategije”, koja, prema ocenama, predstavlja dobru osnovu za budući razvoj rudarstva u našoj zemlji, pogotovo kada se uzme u obzir to da poslednjih 20 godina nije postojao sličan dokument.
Strategija se društveno, ekološki i sociološki može označiti kao nužna da bi se ostvarili realni ciljevi uređenja, organizovanja, upravljanja i zaštite prostora i mineralnih resursa naše zemlje, objašnjava dalje Pavlović i dodaje da je na skupštinskom odboru u Ministarstvu rudarstva i energetike ona pohvaljena kao jedna od najbolje urađenih u privrednom sektoru.
Cilj dokumenta je iznalaženje novih obrazaca kojima bi se upravljalo sektorom mineralnih sirovina, jer je njegovo sadašnje učešće u privrednom i društvenom razvoju države neadekvatno. Izrada dugoročnog konkretnog plana je prvi korak u smeru povećanja kontrole nad tokom događaja u ovoj oblasti – kažu stručnjaci.
Potencijali Srbije
U Srbiji, ukupna vrednost proizvedenih mineralnih sirovina u 2010. godini bila je oko 1,2 milijarde evra, što je oko četiri odsto od ukupnog bruto nacionalnog proizvoda. Pri tome je eksploatacija ležišta lignita najznačajnija. Geološke rezerve lignita, u odnosu na sve ostale vrste uglja, iznose 93 odsto.
Prema podacima bilansa rezervi iz 2010. godine, 76odsto rezervi uglja nalazi se na Kosovu i Metohiji, te je Srbiji na raspolaganju preostalih 14 odsto iz Kolubarskog, 3,3 odsto iz Kostolačkog i 2,7 odsto iz Sjeničkog i Kovinskog basena.U Rudarskom basenu „Kolubara”, kao najvećem nosiocu proizvodnje u okviru „Elektroprivrede Srbije”, geološke rezerve iznose 2,987 milijardi tona lignita.
Rudarski sektor u Srbiji ostvaruje svega dva odsto bruto domaćeg proizvoda, što je veoma malo, kada se uporedi sa razvijenim zemljama sveta. Mineralne sirovine i sektor rudarstva nemaju onaj privredni i ekonomski značaj koji bi trebalo da imaju.
Nedovoljno se ulaže i u geološka istraživanja, a problem je i nedovoljna primena savremenih tehničkih i tehnoloških rešenja kao i zapošljavanje nedovoljno stručnog kadra.
– To nije posledica ekonomske krize, već posledica strateških opredeljenja države. Situacija je nešto povoljnija nekoliko godina nakon što je predlog Strategije napisan, ali su očigledna kašnjenja u realizaciji svih razvojnih projekata za metalične, energetske i nemetalične sirovine. Ipak, uz povoljnije uslove okruženja i restrukturiranje javnih preduzeća, u narednom periodu može se očekivati povećani interes investitora – istakao je Pavlović.
Za razvoj rudarske industrije od značaja je javno upravljanje resursima, koje podrazumeva dobro uspostavljen pravni okvir, transparentne procedure, pristup podacima i potrebna ograničenja radi zaštite životne sredine. Takođe, ovaj sektor bi morao da ima i najznačajniju ulogu u privlačenju investicija. Razvoj sektora je trenutno nezadovoljavajući, a stanje je malo bolje kada je reč o površinskoj eksploataciji uglja.
Jedan od zaključaka stručnjaka je i da politika države značajno utiče na razvoj sektora mineralnih resursa, a da mnogi aspekti nisu regulisani da bi omogućili poboljšanje rudarskog sektora. Zatim, sa ekonomske strane, nestabilnost dinara, mali investicioni potencijal, kao i nerazvijena svest o značaju mineralnih resursa za sveukupnu privrednu stabilnost države i potreba za ubrzanim ekonomskim razvojem, mogu da dovedu do neizdrživog pritiska na razvoj i upravljanje mineralnim resursima.
Pravci razvoja
Zbog trenutne pozicije sektora rudarstva i mineralnih resursa, posebno je važno da se odmah pristupi realizaciji tri strateška pravca. Prvi pravac je izrada strateških dokumenata, drugi – donošenje nove, savremene zakonske regulative (uz novi zakon i prateća podzakonska akta) i treći – razvoj i jačanje institucionalnog okvira.
Poznajući geološke potencijale Srbije i imajući u vidu potrebe za unapređenjem rada rudarske industrije, kao i nestabilnu situaciju na svetskom tržištu mineralnih sirovina i kapitala, iz analize tri opcije razvoja (pesimistička, optimistička i realna), izvesna je realizacija realne razvojne opcije. U ovoj opciji, projektovan je progresivan razvoj sektora energetskih mineralnih sirovina da bi se održala energetska stabilnost i nezavisnost države. Neophodan je i napredak sektora metaličnih i nemetaličnih industrijskih i drugih sirovina u okviru već pokrenutih projekata inostranih kompanija, ali i planiranje razvoja infrastrukture.
– Prednosti koje bi mogle da se iskoriste jesu veliki potencijali pojedinih resursa, otvorenost za investicije i ulaganja.
Međutim, nama nedostaju mehanizmi kojima bismo se borili protiv odsustva političke i društvene volje za promenama, kojima bismo smanjili uvoz i radili na osnaživanju potencijala za pouzdano snabdevanje električnom energijom. Na taj način bismo stekli neophodnu nezavisnost države u snabdevalju električnom energijom i uticali na privredni razvoj države – navedeno je u „Strategiji”.
U sektoru energetskih mineralnih sirovina u periodu do 2020. godine trebalo bi da budu realizovane investicije u površinsku eksploataciju uglja u Kolubarskom i Kostolačkom basenu od preko 2,8 milijardi evra. Značajni projekti su izgradnja površinskog kopa „Radljevo”, kopa Polje „E” (uz još sedam projekata u „Kolubari”) i po jedan u Kostolačkom, Sjeničkom i Aleksinačkom basenu.
– U ovom dokumentu, po prvi put su u rudarskoj industriji jasno istaknuti razvojni projekti po sektorima – naglašava Pavlović.
Realizacija planiranih projekata omogućila bi povećanje obima eksploatacije svih vrsta mineralnih sirovina, ali i početak korišćenja mineralnih sirovina koje se još ne eksploatišu. Najznačajnije je postizanje dugoročnog strateškog cilja rudarskog sektora do 2020. godine, a to je njegovo učešće bruto domaćem proizvodu preko pet odsto.
Tako bi visina prihoda rudarske industrije 2020. godine trebalo da iznosi tri milijarde evra, pri čemu bi, u ukupnom prihodu, učešće energetskih mineralnih sirovina iznosilo 67,9 odsto, metaličnih mineralnih sirovina 22,1 odsto, nemetaličnih industrijskih mineralnih sirovina 7,6 odsto i nemetaličnih mineralnih sirovina 2,3 odsto. Prema proceni rasta od 5,8 odsto, bruto nacionalni proizvod 2020. godine bio bi 55 milijardi evra, a učešće rudarske industrije u bruto domaćem proizvodu 5,4 odsto. Ovakav razvoj rudarske industrije, baziran na mineralnim sirovinama, omogućio bi razvoj i drugih privrednih grana i doprineo ekonomskoj i privrednoj stabilnosti, što je osnova za dalji privredni razvoj i jačanje države.
Potencijal svetskih razmera
Za razvoj privrede Evropske unije značajni su retki metali poput litijuma. U Srbiji, u Jadarskom basenu, nalazi se 227 miliona tona rude jadarita koji bi mogao da se transformiše u 1,6 miliona tona ekvivalenta litijum karbonata, što je potencijal svetskih razmera.
Izvor; RBK EPS
