Ovogodišnji sunovrat cene bakra, ali i zlata na svetskom tržištu, umanjiće planirane prihode RTB-a Bor za 28,5 miliona dolara – kaže generalni direktor borske kompanije, Blagoje Spaskovski.
Rudarsko-topioničarski basen Bor (RTB) najavio je rigorozne mere štednje i kontrolu svih troškova poslovanja i u narednoj godini. Stabilizacija i povećanje rudarske proizvodnje je poslovni imperativ u 2016., a cilj je produkcija najmanje 4.000 tona bakra u koncentratu mesečno i stvaranje uslova za kontinuiran i ekonomičan rad novih metalurških postrojenja i preradu pretežno sopstvenih sirovina.
Ovogodišnji sunovrat cene bakra, ali i zlata na svetskom tržištu, umanjiće planirane prihode RTB-a Bor za 28,5 miliona dolara, kaže generalni direktor borske kompanije, Blagoje Spaskovski.
Odolevala je cena bakra „oluji“ na svetskom tržištu metala u prvoj polovini ove godine, ljuljala se vrednost tone „crvenog metala“ u tom periodu na nimalo bezazlenoj i bezopasnoj “klackalici“ između šest i sedam hiljada dolara i od jula – poklekla i pala.
Pravo na nos, pravo ispod 4.600 dolara. Da li zbog geopolitičkih igara velikih i moćnih, a aktuelna situacija u Kini nagoveštava da će “igra“ trajati i dalje, tek ovogodišnji sunovrat cene bakra, ali i zlata, značajno će umanjiti planirane prihode RTB-a Bor.
Najmanje za 28,5 miliona dolara! Prognoze tih istih velikih i moćnih igrača govorile su s početka ove godine o stabilizaciji tržišta bakra, vraćanju tražnje i pozitivnih premija na cenu, kao i njeno održavanje na berzi u nivou od 6.300 dolara za tonu.
Na osnovu tih prognoza i menadžment RTB-a pravio je sopstvene planove koji su za krajnji ishod imali pozitivno poslovanje 2015. u svim proizvodnim fazama i projektovanu konsolidovanu bruto dobit 24 miliona dolara.
U isto vreme, jer jedno zlo okreće naopako i mnoge prateće stvari, inputi koji bitno utiču na cenu koštanja bakra proizvedenog u Boru počinju da rastu. Najpre cena struje, koja je od avgusta ove godine opterećena i akcizom od 7,5 odsto, a potom i cena tečnih gasova (kiseonik i azot).
– Ako je bakar berzanska roba i prodaje se po svetskoj ceni, onda bi i inputi morali da se računaju na isti način. Kod nas to nije slučaj, naprotiv! Cena struje je danas, u odnosu na 2013. godinu, veća 33%, pa nam je mesečna faktura maltene udvostručena i iznosi oko 500 miliona dinara – istakao je generalni direktor RTB-a Blagoje Spaskovski obrazlažući članovima Upravnog odbora mere za poboljšanje proizvodno-finansijskih rezultata i analizirajući faktore koji na njih utiču.
Dodao je da je RTB Bor imao ponudu da kilovat-čas plaća 4,1 evrocenta, ali, pošto je kao državno preduzeće u obavezi da struju kupuje od EPS-a, taj isti kilovat-čas plaća 7 evrocenti. Tako RTB Bor danas za potrošeni kilovat-čas plaća 6,96 dinara, dok recimo komšije iz „Pirdopa“ struja košta 4,8 dinara po kilovat-času.
– Na sve te muke pojavi se i nemački „Messer“ i duplira nam cenu tečnog kiseonika jer, kaže, plaća i on struju po 7 evrocenti. Pa, “Messer“ bar može, kao privatna firma, da kupuje struju po nižoj ceni u okruženju. Kada smo kod okruženja, treba reći i to da RTB Bor plaća 1,15 evra naftu, a u komšiluku je njena cena 0,8 evra. Vreme je teško, a mi nismo u situaciji da poput velikog “Friporta“ ili “Glenkora“ zaustavljamo rudnike i otpuštamo po dve hiljade radnika i na taj način amortizujemo udarce svetske ekonomske krize. Borimo se drugim sredstvima, prvenstveno merama racionalizacije i ukidanjem svakog nepotrebnog troška, da održimo tekuću reprodukciju i likvidnost – naglasio je Spaskovski.
Izlaganje, i to sa stanovišta likvidnosti kompanije, dopunila je zamenica generalnog direktora za ekonomska pitanja Mirjana Antić: – Od prvog septembra RTB je suočen još sa jednim nametom.
Poreska uprava nam je, naime, uskratila pravo na pun povraćaj tekućeg PDV-a po osnovu namirenja starih poreskih obaveza. Ona je jedan od naših većih poverilaca jer RTB do 2008. godine nije plaćao porez. Od prvog septembra, dakle, naloženo nam je, i to nepisanim zahtevom Poreske uprave, da deo tih obaveza moramo da namirujemo iz tekućih potraživanja RTB-a i TIR-a (pošto su to dva aktivna preduzeća koja svakog meseca imaju pravo na povraćaj obračunatog PDV-a, prim.aut).
O mesečnom iznosu “nove“ obaveze se doslovce licitiralo i mi smo do danas 176 miliona dinara morali sebi da uskratimo od tekućih priliva.
Formalno smo se sami obraćali Poreskoj upravi, takav je postupak jer je reč o inverziji, pošto u okviru Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji postoji član 10 i njegov stav 2, na koji se RTB kao poreski obveznik poziva i traži od poreskog organa saglasnost da namiri stare poreske obaveze.
– Zvanično, dakle, RTB je taj “gest“ učinio dobrovoljno i od septembra Matično preduzeće i TIR mesečno izdvajaju po oko 30 miliona dinara. Sa tih 176 miliona dinara, datih dosad u te svrhe, mogli smo, recimo, da platimo mesečnu obavezu za naftu – kazala je Mirjana Antić.
Ekonomista Andrija Jovičić, član Upravnog odbora Basena, dodao je da se vrlo dobro seća odluke, za koju je i on glasao, o ustupanju pumpi RTB-a Bor kao pomoć Kolubari u brzom ispumpavanju vode sa tamošnjeg kopa “Tamnava“.
– Glasali smo da se pomogne “Kolubari“ i da se pumpe daju, iako su u tom trenutku bile potrebne i RTB-u. Ali, morali smo da platimo i PDV na korišćenje tih pumpi, zbog stava Ministarstva finansija da, bez obzira na to koliko se pomaže, PDV mora da se plati. Plaćali su i drugi koji su pomagali, doduše, ali nisu dali pumpe koje su njima bile potrebne. Ispalo je da, em si dao džabe, em još državi ima i da platiš zbog toga – prokomentarisao je Jovičić.
Dotakavši se priče o lanjskim poplavama i ledenoj kiši koja je u decembru prošle godine okovala Majdanpek, na sednici Upravnog odbora istaknuto je i to da je rudnik pod Staricom tek pre dva meseca uspeo da dostigne ciljanu mesečnu proizvodnju bakra u koncentratu:
– Oštećenja majdanpečkog kopa imala su velike razmere, a dodatno ga je dotukla ledena kiša u decembru. Gubitak u proizvodnji je, u odnosu na dinamički plan, 4.034 tone bakra u koncentratu i oko 350 kilograma zlata, a zbog toga je i prihod manji od planiranog za 33,4 miliona dolara. Evidentan će gubitak biti i u rudarskim iskopinama, jer smo u ovoj godini planirali 61.562 tone bakra u rudi iz ukupno 75 miliona tona iskopina – kazao je generalni direktor Basena.
U okolnosti koje su na ozbiljan način uticale na poslovanje RTB-a Bor u 2015. godini uvršten je i požar koji se krajem marta desio u novoj fabrici sumporne kiseline jer, kako se čulo, njegove posledice se još uvek saniraju:
Dugačak je rok dospeća delova koji će zameniti uništenu opremu, a sanacija je obaveza kanadskog „SNC Lavalina“. RTB, kao investitor, tražio je od izvođača na ime naknade ove štete 7,3 miliona dolara jer je TIR, zbog prekida proizvodnje na mesec dana u kontinuitetu, a nakon toga i diskontinuiranog rada, pretrpeo veliku a neplaniranu i teško nadoknadivu štetu. Samo za grejanje postrojenja utrošeno je više od 5.000 tona mazuta!
Poremećen kontinuitet, potom i početni rad novih postrojenja, uslovio je pojavu tzv. hladnog materijala koji je u suštini tehnološka neminovnost. Reč je o topioničkoj šljaci koja ima 30 do 40 odsto bakra.
Taj bakar nam je “zarobljen“ a sa njim i oko 15 miliona dolara, no metal nije izgubljen. Ali, njegova valorizacija traži vreme i dodatne troškove za ponovnu preradu.
Na kraju, diskontinuitet u radu nove topionice imao je za posledicu to što je neplanirano dugo paralelno s novom radila i stara topionica, a to je dovelo i do multiplikovanja troškova struje, tečnih gasova i mazuta, uz istovremenu potrošnju plinskog uglja zbog rada stare metalurške linije.
Sve to uslovilo je dodatne operativne troškove za RTB Bor – rekao je Spaskovski. Naglasio je i da je sve ove teškoće i njihove negativne posledice nemoguće prevazići u kratkom roku jer su aktuelni tržišni uslovi (cena bakra i negativne premije na cenu) nepovoljniji od onih u prvom delu godine.
Poslovni imperativ u narednom periodu jeste stabilizacija i povećanje obima i kvaliteta rudarske proizvodnje. Cilj je proizvodnja minimum 4.000 tona bakra u koncentratu mesečno, uz rigoroznu štednju i kontrolu troškova poslovanja, i stvaranje uslova za kontinuiran i ekonomičan rad novih metalurški postrojenja i preradu pretežno sopstvenih sirovina.
To zahteva ozbiljno i stalno ulaganje u proširenje postojećih i otvaranje novih rudnika, nabavku nove visokoproduktivne transportne, utovarne i bušaće rudarske opreme i pomoćne mehanizacije i u održavanje stabilnog rada flotacijskih postrojenja.
Nova metalurška linija je potvrdila svoje projektovane proizvodne performanse, a siguran sam da će biti dokazane i tehnološke.
Raspoložive overene rudne rezerve garantuju budućnost rudarenja u narednih nekoliko decenija jer je vrednost metala u depozitima veća od 20 milijardi dolara, i to po sadašnjim niskim cenama.
Sve to opravdava potrebu intenzivnih investicija u rudarstvo i daje joj pun smisao u narednom periodu – zaključio je generalni direktor RTB-a Bor.
Izvor; Telegraf
