Akvatični sistem Ibra
Ako se u Srbiji nastavi trend zagađivanja, i sama voda za piće će postati nedostajući resurs
Predlog nove metode modelovanja ponašanja vodnog tela, za koju su kao osnova poslužila merenja pet stanica na reci Ibar od 2007. do 2012. godine, jeste predmet stručnog rada „Novi pristup analizi i modelovanju kvaliteta vode” grupe autora sa prištinskog, niškog i beogradskog univerziteta. Nataša Elezović, Ljiljana Takić i Predrag Jovanić su se fokusirali na multivarijabilnu analizu nejednako vremenski raspoređenih mernih podataka. Osnova je bila korelaciona analiza koja je definisala zavisne parametre za određivanje SWQI (Serbian Water Quality Index) indeksa. Rezultati se mogu koristiti za uspostavljanje integralnog praćenja kvaliteta vode akvatičnog sistema Ibra uz mogućnosti unapređenja. Stručni rad je deo časopisa „Mining and Metallurgy Engineering Bor” iz 2015. godine, koji izdaje Insitut za rudarstvo i metalurgiju Bor.
Srbija ima relativno razvijenu vodnu mrežu. Međutim, ako se nastavi trend zagađivanja, i sama voda za piće će postati nedostajući resurs. Za sada važeći sistem merenja kvaliteta vode, indeks kvaliteta vode i njegova varijacija primenjena u našoj zemlji je SWQI. Sistem je razvila Agencija za zaštitu životne sredine. Ideja je da se jednim brojem jasno ukaže na kvalitet vodnog tela. Izbor parametara koji se koriste za određivanje indeksa oslikava najbliže kvalitet vode, pri čemu svaki parametar pri analizi ima različitu težinu. Sistem ukazuje na postojanje izvesne „pristrasnosti” indeksa kvaliteta vode, što ne mora da znači da sam indeks nije dobar, ali ukazuje na još uvek nedovoljnu eksplicitnost samog indeksa. Drugi problem je nepostojanje metodologije reprezentativnog uzorkovanja. Teškoće su uzrokovane i činjenicom da uzorak važi samo za lokaciju i samo za vreme uzorkovanja.
U cilju analize i mogućih unapređenja integralnog praćenja kvaliteta vodotokova analizirani su podaci za Ibar i pet mernih stanica za period od 2007. do 2012. godine i izračunatih SWQI. Rezultati su bazirani na merenjima Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, odnosno Agencije za zaštitu životne sredine. Date su srednje godišnje vrednosti parametara koje se koriste za izračunavanje SWQI u navedenom periodu, kao i srednje godišnje vrednosti SWQI za isti period.
Nakon izlaganja i analize rezuiltata autori su istakli da je SWQI jasan pokazatelj kvaliteta vode, ali da, kao i svi integralni parametri, ne ukazuje na procese duž akvatičnog sistema ili vodenog basena. Neophodno je SWQI dopuniti ili indeksom „samoprečišćavanje” ili indeksom zagađenja po dužini vodotoka koji bi proizašao iz stabla zagađivača.
U svetu i Srbiji postoje automatske merne stanice, ali je njihovo održavanje veoma skupo, a zahteva i kvalifikovane tehničare. Problem je i sama analiza podataka i, na neki način, generalizovanje modela ponašanja vodotokova. Poslednjih decenija vodotokovi se koriste kao deponije, što je praktično nemoguće kontrolisati.
Da li treba razvijati sistem za rano upozorenje postojanja iznenadnog nekontrolisanog zagađivanja ili razvijati modele za vodotokove na odgovarajućim lokacijama je pitanje primenjenih istraživanja i načina posmatranja vode kao resursa i potencijalnog izvora vode za piće.
U metodološkom smislu rešenje bi bilo postavljanje dvadesetčetvoročasovnih mernih sondi koje bi u realnom vemenu na određenoj mernoj stanici pratile promene parametara na osnovu koje se računa SWQI. Takvim sistemom bio bi definisan i sistem ranog upozorenja na postojanje zagađenja akvatičnog sistema.
