Pri istraživanju mogućnosti primene nove konstrukcije metoda otkopavanja neophodno je definisati optimalne parametre metode. Primenljivost za konkretne uslove podrazumeva proračun svih pokazatelja koji moraju da imaju povoljne vrednosti. Naučni rad „Analiza uticaja tehno-ekonomskih pokazatelja na ekonomičnost eksploatacije u jami „Bor“ grupe autora: Vitomira Milića, Igora Svrkote i Dejana Petrovića upravo se bavi analizom pokazatelja na primeru rudnog tela Borska reka. Posebna pažnja posvećena je određivanju troškova u strukturi cene koštanja, određivanja vrednosti rude, vrednosti rude za rudarenje i ekonomičnosti proizvodnje rude bakra.
Autori iznose podatak da se u rudnom telu Borska reka u konturi sa srednjim sadržajem bakra od 0,3% nalazi oko 600.000.000 tona rude. Nizak sadržaj korisne komponente i velika dubina od 600 do 1 200 metara dubine na kojoj rudno telo zaleže zahtevaju detaljnu analizu svih pokazatelja zbog potvrde ekonomičnosti otkopavanja, ističe se u radu.
Osnovni tehno-ekonomski pokazatelji na ekonomičnost eksploatacije su: proizvodnost primenjene metode otkopavanja, intenzitet otkopavanja, koeficijent pripreme, učinci na otkopavanju, normativi radne snage, materijala i električne energije, iskorišćenje, gubici i osiromašenje rude, troškovi otkopavanja i cena koštanja jedne tone rude.
U radu se kaže da dominantan uticaj ima cena koštanja proizvodnje mineralne sirovine. Cena koštanja predstavlja sumu svih troškova na dobijanju mineralnih sirovina: troškovi materijala, energije, održavanja, amortizacije, troškovi bruto ličnih dohodaka i ostali materijalni i nematerijalni troškovi.
Vrednost rude je promenljiva i direktno je uslovljena cenama metala na svetskom tržištu. Veće variranje ovih cena, naročito kada se radi o većem padu cena, može dovesti rudnik u situaciju da ne može ekonomično poslovati, upozoravaju autori naučnog rada.
Posebno se naglašava da pri analizi objektivne mogućnosti ekonomične eksploatacije rude bakra najveći uticaj imaju vrednost rude i plemenitih metala koji zavise od sadržaja korisnih komponenti i od njihovih cena na svetskom tržištu i troškovi podzemne eksploatacije, flotacijske pipreme i metalurške prerade.
U ovom radu, proračuni su urađeni za rudno telo „Borska reka „ iznad XIX horizonta, preostale rude u rudnim telima „Tilva Roš“ i „P2A“, „T3“ i „D“. Prema podacima koji su preuzeti iz tehničke dokumentacije RBB-a i to: srednji sadržaji bakra Cu = 0,763 %, zlata Au = 0,315 g/t i srebra Ag = 1,67 g/t, i cena (na dan ocene) bakra 4. 500 US $/t, zlata 34. 350 US $/kg i srebra 450 US $/kg, dobija se vrednost bakra u rudi 25,778 US $/t. Ekvivalentni sadržaj bakra u rudi koji odgovara ukupnoj vrednosti metala mekv. = 0,878 % povećava vrednost bakra tako da je ukupna vrednost metala u jednoj toni rude 29,663 US $/t.
Ovako dobijena vrednost rude, objašnjavaju autori, može omogućiti ekonomsku opravdanost podzemne eksploatacije pod uslovom da su troškovi dobijanja 10 US $/t, troškovi flotacijske pripreme do 4 US $/t i troškovi metalurške prerade manje od 4 US $/t.
Međutim, ostvareni troškovi u praksi su mnogo veći zbog razuđenosti rudnih tela koja se sada otkopavaju i pre svega male godišnje proizvodnje u Jami od samo 700.000 tona. Troškovi flotacijske pripreme, takođe, nadmašuju vrednosti troškova zbog zastarelosti opreme. Autori iznose zaključak da se višestrukim povećanjem godišnjeg kapaciteta, značajno smanjuju jedinični troškovi, svedeni na tonu dobijene rudne mase, a samim tim i ukupni troškovi. To je i osnovni zahtev za buduću podzemnu eksploataciju u jami Bor.
