Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija rudarstvo: Cena...

Srbija rudarstvo: Cena bakra usmerava razvoj basenskog rudarstva u RTBor

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Cena bakra usmerava razvoj

Blagoje Spaskovski: Rude imamo i u Boru i u Majdanpeku, kadrova takođe, samo treba poraditi na razvoju da se to što imamo i materijalizuje. Ali, nema više dugoročnog planiranja jer cene „šetaju“ iz dana u dan, pa znanje mora doći do izražaja. – Dr Grozdanka Bogdanović: Naše napore da se sačuva ovdašnje rudarstvo u budućnosti će sve više pratiti i drugi deo priče – ekologija i ekonomija. – Dr Milan Trumić: Pre ovog skupa sam i ja mislio da je neophodno maksimalno razvijati rudarstvo na bazi naših sirovina, a sada smatram da je nova topionica „zlato“ sa kojim smo mnogo nezavisniji

RTB. – Rude imamo i u Boru i u Majdanpeku, kadrova takođe, samo treba poraditi na razvoju da se to što imamo i materijalizuje. Upravo zbog toga smo danas bili ovde i imamo ta prva polazišta koja u stvari razvijamo već nekoliko godina. Kako će se i u kom pravcu okončati proces razvoja RTB-a Bor zavisi, pre svega, od cene bakra, a cena od potražnje, odnosno od tržišta. To je posao u kome se mora biti stalno, pratiti, doterivati, računati… Nema više pravljenja perspektivnih planova za deset godina i rada po njima jer cene „šetaju“ iz dana u dan. Čas su gore, čas dole i u ovih sedam-osam godina koliko sam na čelu RTB-a imali smo dva velika pada, a samo jedan pik sa najvećom cenom. Znači, um mora da dođe do izražaja, a i računari su nam na raspolaganju.

Ovako je Blagoje Spaskovski, generalni direktor Rudarsko-topioničarskog basena Bor, rezimirao jučerašnji okrugli sto o „Strategiji razvoja rudarstva i povećanju proizvodnje koncentrata bakra u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor od 2016. do 2021. godine“. Skupu je prisustvovalo tridesetak ovdašnjih i stručnjaka iz uglednih naučnoistraživačkih i obrazovnih institucija Srbije, a prvi čovek Basena, njegovi zamenici, pomoćnici i direktori basenskih rudnika upoznali su učesnike sa aktuelnom problematikom razvoja rudarstva i proizvodnje strateške sirovine – rude bakra – u eksploatacionom polju RTB-a.

Četvoročasovna razmena mišljenja sa profesorima i doktorima nauka beogradskog Rudarsko-geološkog i borskog Tehničkog fakulteta, sa stručnjacima Instituta za nuklearne i druge mineralne sirovine i ovdašnjeg Instituta za rudarstvo i metalurgiju, kao i sa predstavnicima nekih rudarskih firmi, dotakla se brojnih pitanja i okolnosti. One se moraju imati u vidu kada se trasira razvojni put kompanije koja se poslednjih godina, a naročito ove, upire da što bolje posluje, uprkos veoma niskoj ceni bakra, nedostatku sredstava da investira u razvoj sopstvene sirovinske baze, teretu dugova… Njeno ime se ovih dana često pominje u okviru priče o sudbini 17 srpskih strateških preduzeća i pritom često gubi iz vida da je ona uspela da u uslovima velike ekonomske krize, uz presudnu pomoć države, izgradi modernu topionicu i tako stvori ključan ekonomsko-ekološki preduslov za svoj dalji profitabilni razvoj.

U tom svetlu razgovarano je o basenskim rudnim rezervama, stanju rudarskih radova, primenjenoj tehnologiji otkopavanja rude i dobijanja koncentrata bakra. Sagledavana je i izgradnja novih infrastrukturnih objekata, procenjivane su vrednosti potencijalnih investicija, kao i ekonomski uslovi poslovanja Rudarsko-topioničarskog basena kao celine.

Izražavajući izuzetno zadovoljstvo što je sa kolegama prisustvovala ovako važnom sastanku koji se tiče strategije razvoja rudarstva u gradu bakra, dr Grozdanka Bogdanović sa Tehničkog fakulteta u Boru kazala je: Okrugli sto o razvoju basenskog rudarstva narednih pet godina– Ono što je vrlo važno, a što se može zaključiti sa ovog skupa, jeste da svi činimo velike napore, na čelu sa direktorom RTB-a, da na ovim terenima zadržimo rudarstvo. Ali, na skupu je provejavao i drugi deo priče – ekologija i ekonomija. Nešto što je, a to je i generalni direktor više puta ponovio, u istoj ravni i čemu ćemo sve više posvećivati pažnju u budućnosti. Ovde smo, pre svega, zbog budućnosti naše dece i očekujem da se sve institucije koje su prisustvovale okruglom stolu maksimalno založe i podrže napore direktora Spaskovskog da se sve ovo sačuva.

I profesor dr Milan Trumić je ocenio skup veoma korisnim, čak najboljim od sličnih koji su održani poslednjih godina po pitanju razvojne strategije Rudarsko-topioničarskog basena, pogotovo što je posle njega, kako reče, potpuno promenio svoje viđenje razvoja ove kompanije.
–A to je – smatra dr Trumić – da izgradnjom nove topionice više „ne bacamo akcenat“ samo na rudarstvo. Jer, ona nam je dala snagu, alat, da upravljamo i nudimo razvojne strategije ne samo Boru i Srbiji, nego i regionu. Kada imate ovako modernu topionicu onda, praktično, vi definišete uslove pod kojima ćete da radite, a tu je i profit. Profit ne smemo da zaboravimo jer ga sa starom topionicom nismo imali. Sa novom ga imamo, a strategija daljeg razvoja je u našim rukama. Pre ovog skupa sam i ja bio mišljenja da je neophodno maksimalno razvijati rudarstvo na bazi naših sirovina. Sada sam shvatio da je nova topionica „zlato“, a razvoj rudarstva treba da je prati, naravno, ne po svaku cenu, već prateći rast profita RTB-a Bor. Sa novom topionicom mnogo smo nezavisniji, a da ne govorimo o njenim ekološkim prednostima koje građani Bora već vide.

Izvor; Kolektiv

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Hrvatska: JANAF preuzeo svoj prvi solarni projekt 

Hrvatska kompanija Jadranski naftovod (JANAF) putem povezanog društva JANAF OIE sklopila je Ugovor o kupoprodaji 100 posto udela u društvu Solar Energy Vođinci i ulaganju u solarnu elektranu u Vođincima, nedaleko od Vinkovaca, projektovane instalirane snage 14,3 MW i priključne snage...

BiH: EPBiH raspisala tender za remont turbine bloka 7 TE Kakanj

Elektroprivreda BiH je raspisala međunarodni javni poziv za revitalizaciju turbinskog postrojanja na bloku 7 u Termoelektrani Kakanj. Kako se navodi u pratećoj dokumentaciji procijenjena vrijednost je blizu 35 miliona KM sa PDV-om. Predviđen je postupak e-aukcije a kriterijum  jenajniža cena. Rok isporuke je 15...

Rumunija: Fič dodelio Romgazu rejting ‘BBB-‘

Kreditna agencija Fič Rejtings je prvi put dodelila rumunskoj kompaniji Romgaz dugoročni kreditni IDR rejting BBB-, sa stabilnim izgledima. Ovaj rejting Romgaza veći je za jedan stepen u odnosu na njegov “bb+” samostalni kreditni profil (SCP) za državnu podršku, prema kriterijumima Fiča...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!