Potencijalno tržište za globalne igrače
U Srbiji trenutno 25 velikih kompanija sprovodi geološka istraživanja, uglavnom metaličnih sirovina, litijuma i bora. U pitanju su velike kompanije sa stranim kapitalom, registrovane u Srbiji, od kojih su neke globalni lideri u toj oblasti.
Jedan od najvažnijih rudarskih projekata u Srbiji odnosi se na ležište bakra i zlata Čukaru Peki, u blizini Bora, koji realizuje kompanija Rakita, u većinskom vlasništvu kineskog Ziđina, takođe vlasnika i Rudarsko topioničarskog basena Bor.
Ziđin je krajem prošle godine preuzeo kanadsku kompaniju Nevsun, koja ima pravo istraživanja u nalazištu Čukaru Peki, jednom od najbogatijih depozita ruda bakra i zlata u svetu.
Kineska kompanija je tada saopštila da je ponuda za kupovinu svih emitovanih akcija i akcija u opticaju kompanije Nevsun bila uspešna. Akcionari Nevsuna prodali su gotovo 90 odsto akcija, a Ziđin je preuzeo sve deponovane akcije za 1,2 milijarde američkih dolara.
Tako je kineskoj kompaniji uspelo ono što prošlog leta nije pošlo za rukom kanadskom Lundinu, čiju je ponudu od 1,1 milijardi dolara bord direktora Nevsuna odbio. Oni su preporučili akcionarima da svoje deonice prodaju Kinezima, preneli su lokalni mediji.
Prema preliminarnoj ekonomskoj studiji, rađenoj po metodi poznatoj kao “zrno graška”, vrednost ležišta kod Bora procenjena je na oko sedam milijardi dolara.
Od eksploatacije rudnika, Srbija će ubirati pet odsto neto prihoda od takse za eksploataciju mineralnih sirovina, kao i dodatnih 15% na ime poreza.
Pored toga, ekonomski i socijalni aspekti projekta odnose se na zapošljavanje lokalnog stanovništa i privlačenje novih investitora, ali i saradnju sa domaćim kompanijama.
U blizini pogona za preradu rude u RTB-u planirana je izgradnja nove, najsavremenije topionice, što će dodatno uticati na niže cene vađenja i prerade rude iz ležišta Čukaru Peki.
Prem preliminarnim analizama, objavljenim na sajtu kompanije Rakita, ćerke firme Nevsuna, koja je u Srbiji imala istražna prava, ali ne i prava na kopanje rude, ukupni pretpostavljeni resursi procenjuju se na 35 miliona tona rude, sa srednjim sadržajem bakra od 2,9% i zlata od 1,7%.
Kupovinom Nevsuna Kinezi su postali stoprocentni vlasnici prava na istraživanje bakra na nalazištu Čukaru Peki – Gornja zona, i vlasnici 60,4 odsto prava na istraživanje Čukaru Peki – Donja zona, koji je je zajednički poduhvat sa kompanijiom Freeport-McMoRan (koja je vlasnik 39,6% istražnih prava).
Da podsetimo, kineski rudarski gigant Ziđin, specijalizovan za istraživanje i razvoj zlata, bakra, cinka i drugih mineralnih sirovina, čija tržišna kapitalizacija iznosi približno 10 milijardi dolara, uplatom 350 miliona dolara za dokapitalizaciju postao je vlasnik 63% RTB-a Bor. Kompanija se obavezala da će uplatiti 200 miliona dolara za podmirivanje “istorijskih dugova” (ovo obećanje je i ispunjeno u januru ove godine) i da će investirati 1,26 milijardi dolara.
Istraživanja u okolini Bora vrše i kanadske kompanija Avala Resources, Stara Planina Resources, Tilva, Balkan Mineral Resources i druge.
Drugi značajan projekat svetske klase u Srbiji obuhvata jedno od najznačajnijih globalnih nalazišta litijum-borata, Jadar, lociran u okolini Loznice, koji razvija britansko-australijska korporacija Rio Tinto. Ukoliko bi se projekat razvio, omogućio bi snabdevanje značajnog procenta svetske tražnje za litijumom.
Kao najlakši metal na svetu, litijum se koristi za širok spektar proizvoda, među kojima su najznačajnije baterije za hibridna i električna vozila, ali i mobilne telefone i lap topove. Ležište takođe sadrži borate, koji se koriste za proizvodnju stakla otpornog na toplotu, optičkih vlakana, keramike, đubriva, deterdženata, itd.
Depoziti Jadra procenjuju se na 135,7 miliona tona, s procečnom koncentracijom od 1,86% litijum-oksida.
Prema informacijama dostupnim na sajtu kompanije Rio Tinto, projekat se trenutno nalazi u fazi izrade Studije prethodne opravdanosti. Kako bi se obezbedio prelazak na Studiju opravdanosti, potrebne su značajne investicije za tehničke analize i izradu dizajna rudnika i tehnološkog postrojenja.
Proizvodnja bi mogla započeti 2023. godine, ukoliko Studija izvodljivosti pokaže održivost i kompanija obezbedi potrebna odobrenja.
Rio Tinto je u razvoj projekta od 2004. godine uložio oko 100 miliona dolara. Vlada Srbije je u julu 2017. godine potpisala Memorandum o implementaciji projekta Jadar, što omogućava kreiranje zajedničkih radnih grupa koje će nadgledati fazu izrade studija i proces dobijanja potrebnih dozvola.
Rio Tinto učestvuje i u projektu istraživanja zlata i bakra kod Majdanpeka, zajedno sa australijskom kompanijom Raiden Resources, u koji će uložiti 40 miliona dolara.
Pravni okvir
Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, usvojen u decembru 2015. godine, omogućio je kreiranje povoljnijeg okruženje za buduće investicije u rudarskom sektoru.
Jedna od najznačajnijih promena koje je zakon uveo predstavlja koncept mineralnih i drugih geoloških resursa od strateškog značaja. To su nafta, gas, ugalj, bakar, zlato, cink, bor, litijum, uljni škriljci i drugi resursi koje Vlada dodatno utvrđuje. U slučaju mineralnih resursa od strateškog značaja, postupak za eksproprijaciju zemlje može biti realizovan i kada eksploataciju sprovode privatne kompanije.
Nosioci dozvole za istraživanje imaju pravo da podnesu zahtev za očuvanje prioritetnih prava za eksploataciju najmanje 30 dana pre isteka dozvole za istraživanje, u cilju pripreme dokumentacije za usvajanje odluke o odobrenju eksploatacionog polja.
Još jedna promena koju donosi novi zakon jeste uslov da vršilac eksploatacije obezbedi bankarsku garanciju, menicu ili korporativnu garanciju, kako bi se osigurala sanacija i obnova zemlje nakon eksploatacije. Garancija bi trebala da iznosi najmanje 30 odsto od vrednosti radova na sanaciji, u skladu sa glavnim rudarskim projektom.
Zakon predviđa da se eksploatacija mineralnih sirovina vrši na osnovu sledećih odobrenja koja se izdaju sukcesivno: odobrenje eksploatacionog polja; odobrenje rudarskih radova/odobrenje za izgradnju rudarskih objekata; odobrenje za upotrebu rudarskih objekata.
Opštine više nemaju ovlašćenja da izdaju dozvole za geološka istraživanja i eksploataciju, što je ranije ocenjeno kao jedna od najvećih birokratskih prepreka.
S druge strane, pojedini ekološki aktivisti kritikovali su zakon „jer počiva na načelu da rudarstvo kao delatnost koja je među apsolutno najvećim zagađivačima u Srbiji nema posebnu odgovornost za zaštitu voda, za zaštitu životne sredine i za zaštitu prirode“.
Ekološki aspekti
Za razliku od susednih zemalja, u kojima deluju snažni ekološki pokreti, lokalni ekolozi su u defanzivi. Šire informacije o uticajima rudarski projekata na vazduh, vodu i zemljište gotovo da nema, ne računajući okvirne informacije samih operatora, koji sadrže opšta mesta kao što su „visoki standardi bezbednosti“, „ublažavanje uticaja na životnu sredinu“ i obećanja da će „preduzeti sve neophodne mere za zaštitu ljudi i životne sredine“.
O lokalnim referundimima na kojima bi se građani sami izjasnili da li žele rudnik u svom komšiluku, nema ni govora.
„U zemljama Balkana, zbog visokih cena metala i mogućnosti otvaranja novih radnih mesta, Vlade ignorišu visoke ekološke troškove otvaranja novih rudnika.
U Bugarskoj, na primer, kolaps neefikasnih rudnika i teške industrije, naveo je brojne stanovnike da se presele u gradove, ostavljajući sela sa visokim stepenom nezaposlenosti. Više od milion stanovnika emigriralo je u inostranstvo u potrazi za poslom.
Saznanje da postoje depoziti zlata i srebra, dovelo je do žurbe da se otvore rudnici u netaknutim prirodnim oblastima i neslaganja oko toga da li Srbija, Makedonija ili Bugarska treba da podstiču poljoprivredu i turizam ili teži kratkoročnim dobitima od rudarstva.“
Ovo je deo članka objavljenog na sajtu climatenewsnetwork.net, povodom realizacije projekta zlata i srebra kompanije Euromax Services, u regionu Trun u Bugarskoj, u blizini granice sa Srbijom, oblasti obuhvaćenoj mrežom Natura 2000 i pod posebnom zaštitom u skladu sa evropskom regulativom.
Projektu se suprostavila lokalna ekološka grupa, koja se zalaže za razvoj eko-turizma kao alternativi rudniku. „Kada se završi sa iskopavanjem zlata za 20 godina, zemlja će izgledati kao mesečeva površina“, oceni je predstavnik lokalne ekološke organizacije.
Priča o rudniku dobila je epilog u junu 2017. godine, kada su se stanovnici Truna na lokalnom referendumu velikom većinom usprotivili izgradnji rudnika.
Na slličan rešen je i problem u Makedoniji u vezi sa otvaranjem dva rudnika zlata na planini Kožuf u Đevđeliji. Naime, Savet opštine Đevđelija u martu prošle godine odbacio je zahtev za nastavak geoloških istraživanja na Kožufu od strane kompanije Reservoir Minerals.
Ovo je bio drugi negativan odgovor Đevđelijana nakon referendumskog „Ne“ za istraživanje metaličnih mineralnih sirovina na teritoriji njihove opštine.
„Svi građani koji se izjašnjavaju na referendumu treba da budu svesni da se rudnici zlata ne mogu otvarati u Evropi zbog primene rastvora cijanida u procesu obrade rude. Cijanid je smrtonosni otrov koji preko vode uništava sav živi svet u okolini izlivanja. Ovakva ekološka katastrofa sa pomorom živog sveta u reci Dunav dogodila se 2002. u rudniku Baia Mare u Rumuniji i od tada je promenjeno evropska regulativa o rudnicima zlata. Iz tih razloga, Rumunija, Bugarska i Grčka odbacile su sve pokušaje otvoranja rudnika zlata u poslednjih nekoliko godina.
Ista kanadska kompanija Euromax odbijena je u svim zemljama na Balkanu a prihvaćena je u Makedoniji, u rudniku Ilovica, Strumica. Sada se nudi kao koncesionar sa prljavom tehnologijom smrtonosnog cijanida u Đevđeliji. Đevđelija ima realnu šansu da spasi živote i zdravlje, i pomogne drugim građanima da spreče otvaranje još desetak planiranih rudnika. Posle neuspeha na ovom referendumu, mi ćemo tražiti preispitivanje odluke o rudniku Ilovica, i tražićemo odgovornost za sve osobe uključene u ovaj, po svoj prilici, korupcionaški skandal“, saopštila je uoči referenduma partija Demokratska obnova Makedonije, DOM.
Kada je u pitanju rudnik zlata i bakra Ilovica-Štuka, da li će rudnik ipak biti otvoren i dalje je enigma za garađane Makedonije. To je prošlog meseca potvrdio i makedonski ministar ekonomije Krešnik Bekteši, koji je rekao da će investicija kompanije Euromax Resources moći da se nastavi samo ako budu ispunjeni svi standardi za zaštitu životne sredine i ako se sa tim saglase građani.
Kanadska kompanija Euromax Resources ostaje pri stavu da u tehnološkom procesu neće koristiti cijanid i sumpornu kiselinu i napominje da će sa uklanjanjem cijanida iz procesa obrade rude primarni proizvoda rudnika Ilovica-Štuka biti bakar, a ne zlato i bakar.
Vlada Rumunije je, takođe, 2017. godine usvojila odluku o zabrani tehnologije na bazi cijanida u svim fazama vađenja srebra i zlata u periodu od deset godina, nakon incidenta tokom kojeg je 2000. godine došlo do izlivanja cijanida iz rudnika u reke, koji je dospeo i do Dunava, što se smatra jednnom od najvećih ekoloških katastrofa u Evropi u novijoj istoriji.
