Kompanija Rio Tinto tražila je svojevremeno finansijsku podršku Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za razvoj projekta iskopavanja litijuma u našoj zemlji, saznaje Forbes Srbija iz izvora bliskih ovim međunarodnim institucijama.
Prema rečima naših izvora, razgovori sa ovim kreditorima vođeni su pre nekoliko godina, kada je projekat Jadar bio aktuelan, ali je sve zaustavljeno kada je Vlada Srbije odlučila da januara 2022. godine ukine Uredbu o utvrđivanju prostornog plana za realizaciju projekta Jadar i poništi sve akte u vezi sa njim, a što je domaćoj javnosti, nakon protesta ekoloških organizacija i građana, saopštila tadašnja premijerka Ana Brnabić.
Naš izvor dodaje da je odluka kompanije Rio Tinto da se obrati za kredit logična i zbog činjenice da međunarodne finansijske institucije pomažu investicije privatnog sektora, a ovde se radi o značajnom projektu i projektu velike finansijske vrednosti.
„Osim toga, finansijska podrška Svetske banke i EBRD-a značile bi i dobijanje dodatnog kredibiliteta odnosno signal i ostalim ulagačima da se radi o dobrom projektu“, kaže izvor Forbes Srbija i dodaje da nije upućen u to da li su se kontakti i razgovori o kreditiranju nastavili nakon što je došlo do zastoja u realizaciji izgradnje rudnika litijuma u Srbiji.
Ipak, dodaje da ne bi bilo nelogično da se razgovori obnove imajući u vidu da je projekat ponovo aktuelizovan.
U ovom trenutku naišla je i poseta predsednice EBRD Odil Reno-Baso i njeno sastajanje sa najvišim državnim vrhom, uključujući i predsednika. Međutim, da je bilo razgovora o projektu Jadar nije se moglo pročitati niti naslutiti iz informacija koje su objavljene nakon sastanaka.
Svoja saznanja Forbes Srbija pokušao je da proveri sa finansijskim institucijama.
Grupacija Svetske banke sastoji se iz više delova, a u IFC-u, koji bi trebalo da bude adresa za ovakav kredit, međutim, nisu potvrdili, ali ni demantovali naša saznanja.
Na pitanja Forbes Srbija, da li je tačna informacija da im se Rio Tinto obraćao u vezi sa finansiranjem projekta Jadar, šta je bio njihov odgovor, u kom su statusu razgovori ukoliko ih je bilo i kako će banka postupiti ukoliko usledi zahtev za dobijanje kreditne podrške, u IFC-u kratko odgovaraju:
„Međunarodna finansijska korporacija (IFC), članica Svetske banke, podržava razvoj privatnog sektora u Srbiji kako bi pomogla u kreiranju radnih mesta i podsticanju privrednog rasta“, kažu za Forbes Srbija i upućuju nas na sajt institucije na kojem stoje detaljne informacije o investicijama IFC-a.
U Evropskoj banci za obnovu i razvoj kažu za Forbes Srbija da je „na srpskim vlastima da odluče o projektu Jadar“.
„Ukoliko projekat bude realizovan i ukoliko budemo pozvani da učestvujemo, sve odluke sa naše strane biće podložne sveobuhvatnom procesu provere. Ovim procesom se procenjuje usklađenost sa našim strogim standardima, uključujući one koji se odnose na ekološke i društvene kriterijume, kako bi se osigurala usaglašenost sa međunarodnom najboljom praksom“, kažu u EBRD-u.
Oni podsećaju da je EBRD još 2015. godine učestvovala u finansiranju projekta Oyu Tolgoi u Mongoliji, koji uključuje razvoj rudnika bakra i zlata.
EBRD i IFC već kreditirali Rio Tinto
Dobijanje ovakve finansijske podrške svakako ne bi bio izuzetak, pošto su pomenute međunarodne finansijske institucije i u prošlosti pomagale projekat Rio Tinta i njegovih podružnica.
Tako je pre gotovo jedne decenije, EBRD obezbedila zajam od 1,2 milijarde dolara kompaniji Oyu Tolgoi LLC, koja je osnovana kako bi realizovala projekat najvećeg nalazišta bakra i zlata na svetu, u Mongoliji.
Ovaj kredit bio je deo paketa od ukupno 4,4 milijarde dolara namenjenih investitoru, koji je u zajedničkom vlasništvu firmi Turquoise Hill (jedna od firmi Rio Tinta) i Erdenes Oyu Tolgoi (u vlasništvu države Mongolije).
Prema informacijama koje je tada saopštila EBRD, ova banka je dala 400 miliona dolara, a ostatak su sredstva komercijalnih banaka. Istovremeno, po istom principu identičnu pozajmicu od 1,2 milijardi dolara projektu dao je i IFC, saopštili su tada iz EBRD-a. Naveli su tom prilikom i da ostatak novca do ukupnih 4,4 milijarde dolara dolazi iz pozajmica izvoznih i kreditnih agencija, razvojnih banaka kao i od tranše komercijalnih banaka pod okriljem Multilateralne agencije za garancije ulaganja Svetske banke (World Bank’s Multilateral Investment Guarantee Agency).
Zanimljivo je da je EBRD tom prilikom iskoristio gotovo iste argumente koji se danas koriste u Srbiji kada je reč o projektu Jadar – da je to projekat koji će Mongoliju staviti na svetsku rudarsku mapu, odnosno da je reč o investiciji koja će znatno doprineti njenom ekonomskom rastu i poboljšanju životnog standarda njenih građana.
Upravo to ovih dana slušamo od zagovornika iskopavanja litijuma u okolini Loznice. Ne samo da predsednik države Aleksandar Vučić, ministar finansija Siniša Mali, ali i sve veći broj članova Vlade u poslednje vreme učestalo govore o dobrobiti realizacije ovog rudarskog poduhvata za ekonomski rast, BDP i životni standard, nego se to sve glasnije čuje i od ambasadora i političara pojedinih zapadnih zemalja.
U razgovoru za naš portal, Tilman Kuban, poslanik nemačkog Bundestaga izjavio je pre 20-ak dana da „razume da sve mora da bude provereno i ispunjeno u vezi sa tim projektom, ali da je to ogromna prilika za Srbiju da pošalje Evropi poruku da može da računa na nju“, kazao je on dodajući i ovo: Bićemo srećni da postoji saradnja sa nemačkim kompanijama koje će ovde investirati ne samo tako što će koristiti sirovinu već i tako što će proizvoditi baterije“.
On je naveo i da je projekat Jadar mesto gde Srbija pokazuje da je za rešavanje problema. „To je ogromna prilika za Srbiju da pošalje poruku ka Evropi da možemo da računamo na vas i da ne želite da izazivate probleme već da ih rešavate“, naglasio je Kuban.
Slično je nekoliko nedelja nakon toga ponovila i Anke Konrad, ambasadorka Nemačke u Srbiji kazavši da je litijum važan resurs i da je potreban i sa stanovišta zelene tranzicije i njegove ekonomske koristi.
Njen kolega, tačnije ambasador Velike Britanije Edvard Ferguson izjavio je nedavno za jedan ovdašnji medij kako je litijum u Srbiji odličnog kvaliteta, a time i izvanredna prilika za našu zemlju, jer je on ključ svake buduće ekonomije, a gotovo identičnu rečenicu izgovorio je i Džefri Pajat, pomoćnik državnog sekretara SAD-a za energetske resurse.
„To je generacijska prilika za Srbiju i nema dileme da projekat Jadar treba da se nastavi, a Vlada Srbije treba da odluči kako da to učini“, rekao je Pajat.
Pošto među zvaničnicima Srbije i predstavnicima vodećih zapadnih ekonomija u vezi sa iskopavanjem litijuma postoji saglasje u poslednje vreme, tim pre je nejasno na koje je to zapadne službe predsednik Aleksandar Vučić ukazivao govorivši da su sprečile pravovremenu realizaciju ovog važnog projekta zbog kojeg Srbija danas nema komparativnu prednost kakvu bi imala da se to nije desilo, prenosi Forbes.
