Sve urađeno u kratkom roku
Obavljeni radovi na uređajima koji su morali biti stalno pod naponom
Remontni radovi tokom ovogodišnje sezone u ogranku TENT bili su standardni na svim njegovim postrojenjima, ali je na pojedinim blokovima obim izvedenih poslova ipak prevazilazio standardne okvire. Na lokaciji TENT A je, u jednom trenutku tokom remontne sezone, došlo do istovremenog zastoja tri bloka ove termoelektrane.
Početkom septembra došlo je do planiranog poklapanja zastoja blokova 1, 2 i 3 u trajanju od osam dana. U tom izuzetno kratkom periodu urađeni su neki veoma složeni zahvati na pojedinim elektroenergetskim postrojenjima. Tokom istovremenog zastoja pomenutih blokova obavljena je, prema rečima Aleksandre Dimitrijević, vodećeg inženjera za elektroenergetska postrojenja u TENT A, kompletna zamena razvodnog 6 kV postrojenja opšte grupe 3 GA i 3 GB izvlačivim srednjenaponskim postrojenjem najnovije tehnološke generacije.
– U okviru planiranih radova, zamenjeno je i kompletno razvodno postrojenje 6 kV 5G, a istovremeno je zamenjen i sistem upravljanja bager stanice, koja je zajednička za blokove 1, 2 i 3. Paralelno sa zamenom 6 kV postrojenja, rađena je i rekonstrukcija niskonaponskih postrojenja u bager stanici i niskonaponskih postrojenja u istovarnoj stanici dopreme uglja 1, takođe zajedničkoj za ova tri bloka. Zamenjeni su svi kablovi na takozvanim kolicima T5, u bunkerskom traktu GPO, na koti 42 metra, koja predstavljaju deo funkcionalne celine dopreme uglja 1. Pomoću njih se ugalj, sistemom transportnih traka s kosih mostova, prevozi do bunkera za odgovarajuće blokove – rekla je Dimitrijevićeva.
Radovi pod naponom
– Daleko je lakše kada se izvode radovi na zameni uređaja i opreme na nekom od blokova, jer se to može uraditi nezavisno, u zastoju ili remontu pojedinačnog bloka – dodaje Perica Dejanović, inženjer zadužen za upravljanje spoljnim objektima TENT A. – A kada su u pitanju ovakvi radovi na nekom zajedničkom postrojenju, kao što je bager stanica koja opslužuje tri bloka, onda sve to iziskuje pažljivu pripremu. Izuzetno je teško intervenisati na zajedničkim postrojenjima, a kamoli raditi bilo kakve rekonstrukcije, zbog toga što je neophodno da stalno budu pod naponom, odnosno da stalno budu u funkciji.
Zajednička postrojenja, poput bager stanice blokova 1, 2 i 3, dopreme uglja 1 i 2, opslužuju više blokova, a neka od njih, kao što su postrojenja hemijske pripreme vode (HPV), crpne i mazutne stanice, deponije pepela i šljake, neophodna su za rad svih šest blokova u TENT A.
Činjenica da su razvodna postrojenja 6 kV opštih grupa neophodna za rad više blokova, dodaje Aleksandra Dimitrijević, zahteva veliku pozornost, ali i detaljne pripreme da bi se svi planirani poslovi uspešno i na vreme obavili. To se, takođe, ne može ostvariti s uspehom bez timskog rada, jer je angažovano nekoliko grupa sastavljenih od inženjera, tehničara, majstora i izvršilaca iz Sektora održavanja i Sektora proizvodnje. Iako je zamena bilo kog elektroenergetskog postrojenja u delokrugu rada istoimene grupacije, posao je zajednički za sve u Službi elektroodržavanja, koju čine još i grupacija za upravljanje, signalizaciju i zaštitu, grupacija za merenje i regulaciju, kao i grupacija za procesne računare i komunikacije.
– U radu smo svi zajedno, ali i svako ponaosob, u svakom smislu upućeni jedni na druge, i sa aspekta održavanja opreme i sa aspekta funkcionalnosti tehnoloških celina. Jedni bez drugih ne možemo, naročito kada su u pitanju ovakvi poslovi, koji su specifični i zbog činjenice da se obavljaju na zajedničkim postrojenjima, koja u radu blokova uvek moraju biti pod naponom – priča Dimitrijevićeva.
Marko Cvijanović, inženjer za transformatore i 6 kV motore, bio je zadužen, pored nabavke i usaglašenja dokumentacije isporučenog postrojenja, i za kompletnu logistiku na ovim poslovima.
– Ovi radovi su takođe morali da se uklope i sa EMS-om. Otežavajuću okolnost predstavljalo je obezbeđenje nekih zajedničkih postrojenja, čiji su pojedini delovi morali za sve to vreme da ostanu pod naponom kako bi ostali blokovi mogli nesmetano da funkcionišu – kaže on.
Scenario za rizične situacije
Zbog prirode poslova, radovi su bili povezani i sa velikim rizicima koji su, prema rečima Marka Cvijanovića, prethodno bili predviđeni, analizirani i predupređeni.
– Za svaki mogući rizični scenario imali smo rezervnu varijantu, stvari smo rešavali u hodu, bez nekih tenzija. Bilo je čak i nekih provizornih napajanja, a i vreme nam je išlo naruku – kaže on.
Aleksandra Dimitrijević je istakla da su, kada je reč o rizicima, dve stvari veoma važne, kako u eksploataciji tako i u održavanju. Na prvom mestu bezbednost ljudi, a onda i bezbednost postrojenja i opreme, uz istovremenu pouzdanost blokova u radu i nesmetanu proizvodnju električne energije.
– To su rizici s kojima se mi svakodnevno suočavamo i u tekućem održavanju postrojenja, a pogotovo kod ovakvih rekonstrukcija – rekla je ona.
U realizaciji radova učestvovao je i Đorđe Кoković, koji je u avgustu pojačao redove TENT-a. On je naglasio da je za kratko vreme imao šta novo da nauči, misleći pritom na dobru organizaciju poslova i timski rad. Veliki doprinos uspešnoj realizaciji ovih poslova dali su i Dragan Tomić, inženjer za razvodna postrojenja 0,4 kV, Dragan Stanković, inženjer za električne zaštite, kao i Bojan Radojičić, vodeći inženjer grupacije za upravljanje, signalizaciju i zaštitu, koji nisu mogli da učestvuju u ovom razgovoru. Inače, pored ovih nestandardnih radova, obavljani su i standardni remontni radovi, a izvršavane su i sve uobičajene aktivnosti tekućeg održavanja.
U jednom su svi sagovornici saglasni. Bilo je teško sve planirane poslove uklopiti. Ali uz izuzetno dobru saradnju sa kolegama iz Sektora proizvodnje, uspeh nije mogao izostati. Rok je, istina, bio prekratak, tesno je bilo i na terenu, gde je na relativno malom prostoru, kakva je, na primer, prostorija razvodnog postrojenja 6 kV bager stanice, radilo u jednom trenutku više grupacija. Sve je uspešno urađeno i u predviđenom roku.
Izvor; EPS Energija
