Akcenat na revitalizaciji
U toku je izrada idejnog rešenja koja podrazumeva izbor najpovoljnijeg tehno-ekonomskog rešenja revitalizacije
Ovogodišnja remontna sezona na drugoj dunavskoj elektrani nalazi se na pola puta. Radovi zasad idu predviđenom dinamikom. Septembar je vreme kada se remont na jednom agregatu privodi kraju, a drugi tek ulazi u tromesečni remont. U ovom slučaju to su agregati drugog bloka, odnosno A4 i A3. Ovde su remonti identični, ekipe su dobro uhodane i sasvim je sigurno da će sve biti kako je i planirano. Od 14. septembra do 9. oktobra je period kad se remonti dva agregata poklapaju i u ovom periodu uradiće se uobičajeni poslovi i ispitivanja na blok-transformatoru BT2.
Prema uobičajenoj šemi za kapitalne remonte, svaki agregat dođe na red svake pete godine, osim revizije hidromehaničke opreme, koja se realizuje svake desete godine. Radovi se izvode na ulaznoj građevini, kapsuli agregata, protočnom traktu, elektroopremi i slično.
– Dok se vizuelno ne pregleda oprema, nemamo mogućnost da vidimo u kakvom su stanju radno kolo, usmerni aparat i ostali delovi protočnog trakta. Ovog puta na radnom kolu A4 primetno je mnogo više oštećenja nego uobičajeno. Sve je ovo posledica dugogodišnjeg rada agregata (A4 sinhronizovan na mrežu 31. maja 1985. godine) i raznog otpada koji prođe kroz protočni trakt, ali i zamora materijala, i naše ekipe će imati više posla, ali će sve ovo otkloniti – kaže Radomir Ivić, pomoćnik direktora za održavanje. – Sva oštećenja biće najpre očišćena, a zatim će naši varioci navariti novi materijal i sve će biti dovedeno u funkcionalno stanje. Ovo nismo očekivali, bar u ovom obimu, ali smo se organizovali tako što će ekipe u narednih nekoliko dana raditi po 12 sati dnevno da ne bismo doveli u pitanje rokove.
Agregati u ovoj elektrani već su na izmaku radnog veka. Zajedničke službe EPS-a, ogranka „HE Đerdap“ i HE „Đerdap 2“, sa stručnjacima „Energoprojekta“ i Mašinskog fakulteta uveliko rade na usaglašavanju idejnog rešenja rekonstrukcije agregata. Osnovni ciljevi rekonstrukcije su povećanje snage agregata, povećanje stepena korisnosti agregata, povećanje nominalnog pada i produženje radnog veka agregata. Stručnjaci naučnih institucija u svrhu projekta revitalizacije primarne opreme obavili su niz ispitivanja koja će služiti u svrhu usvajanja najbolje opcije za izradu projekta revitalizacije elektrane. Na ulaznoj građevini sedmog agregata zatekli smo stručnjake instituta „Jaroslav Černi“ i Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji rade merenje protoka vode kroz protočni trakt agregata. Cilj merenja je da se obezbedi oprema kojom će se steći uslovi za utvrđivanje stvarnih uslova eksploatacije agregata. Time će se učiniti značajan iskorak u stvaranju uslova da se u narednom periodu uspešno sprovede niz aktivnosti koje se oslanjaju na tačno poznavanje protoka kroz agregate. Uslovi na terenu su diktirali nesimetričnu dispoziciju elektrane. Tako je osnovna elektrana sa 16 agregata (osam srpskih, isto toliko rumunskih) izgrađena uz levu obalu Dunava, a srpska dodatna elektrana bliže desnoj obali, odnosno van matice reke.
Tokom eksploatacije hidroelektrane utvrđeno je da agregati bliži prelivu (srpski, bliži sredini brane) imaju niži stepen iskorišćenja od agregata koji se nalaze uz levu obalu (rumunski). Ispitivanjima je utvrđeno da ugao pod kojim voda dolazi do agregata odstupa od poželjnih vrednosti i da je taj ugao znatan na srpskoj strani, posebno u redovnim režimima kada nema prelivanja vode preko preliva. Za potrebe merenja stručnjaci su izradili posebnu konstrukciju s ugrađenim senzorima. Pomoću krana sistem se spušta u vodu i na svaki metar dubine rade se merenja. Sistem će utvrditi tačan protok vode, a služiće i za podešavanje koeficijenata postojećih WK (Winter-Kennedy) merača protoka prema realnim uslovima tečenja, za svaku turbinu posebno. Na HE „Đerdap 2“ uspostavljena su automatska merenja protoka na svakom pojedinačnom agregatu osnovne i dodatne elektrane. Svaka turbina je opremljena „Rouzmont“ transmiterom diferencijalnog pritiska. Metoda merenja koja se primenjuje na mernom mestu je Vinter–Kenedi (u standardu IEC 60041/1991). Pedantnost je vrlina, a ona je ovde više nego potrebna. Svaki litar vode ovde je dragocen, jer zeleni kilovati imaju posebnu cenu.
EPS je sa „Energoprojekt-Hidroinženjeringom“ ugovorio projektovanje idejnog rešenja, studije opravdanosti sa idejnim projektom i tenderske dokumentacije za predstojeću rekonstrukciju, modernizaciju i povećanje snage na srpskoj strani HE „Đerdap 2“.
U toku je izrada idejnog rešenja koje podrazumeva izbor najpovoljnijeg tehno-ekonomskog rešenja revitalizacije, a sada su izdvojene tri varijante revitalizacije hidroelektrane koje će uporednom analizom biti predstavljene u idejnom rešenju, a nakon toga sledi odluka optimalne varijante.
Kao prva varijanta se nameće ona koja je već definisana generalnim remontom na rumunskoj hidroelektrani, odnosno parametrima koji su potvrđeni u Turboinstitutu. Ova varijanta predviđa srednji obim rekonstrukcije, a ostvaruje nominalni protok turbine 475 kubika vode u sekundi. Druga varijanta je ona s najmanjim obimom rekonstrukcije, koja bi podrazumevala generalni remont i slična je s obimom rekonstrukcije za rumunsku hidroelektranu. Ograničenja su vezana za procenjenu prividnu snagu generatora 31,5 MWA i faktorom snage 0,98. Procena je vezana za mogućnost zadržavanja postojećeg generatora, za koji bi bio predviđen kapitalni remont.
Treća varijanta nema nikakvih ograničenja, osim ograničenja postojećeg betonskog dela protočnog trakta. Broj obrtaja agregata, redefinisanje čeličnog oklopa radnog kola i sprovodnog aparata je dozvoljeno u cilju dobijanja maksimalnih mogućnosti koje su definisane postojećim protočnim traktom. Ova varijanta je otvorena za najsavremenija rešenja, uz pretpostavku dobijanja nešto boljih karakteristika u odnosu na varijantu jedan.
Sve tri varijante podrazumevaju zamenu lopatica radnog kola novim sa povećanim stepenom korisnosti. Nominalni neto pad se takođe povećava sa 7,45 metara na 7,8 metara za svaku varijantu rekonstrukcije. Revitalizacijom hidropostrojenja EPS-a (HE „Bajina Bašta“, HE „Zvornik“, hidroelektrane na Moravi, HE „Đerdap 1“) steklo se veliko iskustvo, koje će se svakako primeniti i u slučaju ostalih hidroelektrana EPS-a čija revitalizacija tek predstoji. Na svim revitalizovanim agregatima povećana je snaga generatora, a u svim slučajevima stator generatora izrađivani su potpuno novi. Radna kola su takođe s poboljšanom geometrijom.
Izvor: EPS Energija
